Vlada Kosova u utorak je usvojila nacrt Zakona o međunarodnom sporazumu Kosova i EU, a na osnovu razmene pisama izmedju predsednice Kosova, Atifete Jahjage i visoke predstavnice EU, Catherine Ashton o produžetku manadata misiji EULEX, kao i o potrebi za osnivanjem Specijalnog suda za ratne zločine. Ovaj nacrt Zakona biće prosleđen Skupštini na usvajanje, saopštio je ministar pravde, Hajredin Kuci.
„Cilj ovog nacrta zakona je ratifikacija medjunarodnog sporazuma na osnovu razmene sredstava izmedju Kosova i EU o misiji za vladavinu prava na Kosovu. Ovaj zakon će ratifikovati medjunaordni sporazum u celosti, uključujući ali bez ograničavanja na produžetak mandata EULEX-a u predvidjenim oblastima do 15. juna 2016. godine“, kazao je on.
Predsednica Jahjaga je u pismu Ashtonovoj zatražila produžetak mandata EULEX-u i pomoć za osnivanje Specijalnog suda sa sedištem unutar i van Kosova, a koji bi se bavio optužbama iz izveštaja Saveta Evrope. U njenom odgovoru, visoka predstavnica EU je kazala da će EULEX nastaviti da pomaže institucijama i pravosudnim organima, te da će rad Specijalnog istražnog tima koji se bavio istragom navoda iz izveštaja Saveta Evrope, i mogući sudski procesi koji proizadju iz toga, biti nastavljeni sve dok Evropski savet ne saopšti Kosovu da su istraga i postupci okončani.
Za sredu je zakazana sednica Skupštine na kojoj će se razmotriti produžetak mandata misiji EULEX, ali i pitanje o osnivanju Specijalnog suda.
Ambasada SAD poziva Skupštinu Kosova da osnuje sud za ratne zločine
U medjuvremenu, Američka ambasada na Kosovu izrazila je ohrabrenje usvajanjem zakona o ratifikaciji razmene pisama između predsednice Jahjage i baronice Ešton.
„Ovom odlukom je Vlada Kosova jasno stavila dugoročne interese Kosova ispred kratkoročnih političkih razloga“, navodi se u saopštenju ambasade i dodaje da se sada apeluje na poslanike Skupštine Kosova da održe ovaj momenat usvajanjem odluke o formiranju kosovskog suda koji će se baviti ozbiljnim navodima iz izveštaja Saveta Evrope iz 2010. godine.
„Svet pažljivo posmatra kako bi video da li je Kosovo posvećeno jednom sudskom postupku koji može nepristrasno da konačno razreši te navode. Kako bi krenulo napred, Kosovo mora da se suoči sa ovim navodima“, dodaje se.
„To bi nanelo neizmernu šteti imidžu Kosova i njegovim evro-atlantskim ambicijama. Poslanici će najbolje služiti interesima Kosova ako se posvete jednom kredibilnom pravosudnom procesu koji je prihvatljiv za međunarodnu zajednicu“, kaže se u saopštenju, i dodaje da je ovo istraga koja se fokusira na pojedince, i ni u kom slučaju nije osuda kolektivnih napora Kosova za oslobođenje.
„Osnivanje ovog suda predstavlja najbolju opciju da se ovo poglavlje kosovske istorije zatvori. Sjedinjene Države su spremne su da podrže Kosovo u naporima ka ispunjenju ovog suštinskog zadatka“.
Za osnivanje Specijalnog suda za ratne zločine, potrebno je 80 od 120 glasova u Skupštini Kosova. Medjutim, ovaj čin se smatra jednim od najtežih odluka Skupštine Kosova poslednjih godina, iako je promena imena sa Tribunala na Specijalni sud malo relaksirala stavove parlamentarnih partija.
Dilema o usvajanju jedne takve odluke postoje zato što pre svega u vladajućoj Demokratskoj partiji Kosova, premijera Hashima Thacija, nema konačne jedinstvene odluke svih poslanika.
Šef parlamentarne grupe DPK, Adem Grabovci, kaže da ovaj sud predstavlja nepravdu nad Kosovom, ali nije isključio mogućnost njegovog izglasavanja obzirom da ukoliko o tome ne odluči Skupština, to pitanje se prebacuje na SB UN-a.
“Ni jednom nismo dozvolili da se procesi vrate nazad. Takvo usvajanje u SB je korak nazad i to ne smemo dozvoliti. Ali naša odluka mora biti u skladu sa interesima naše zemlje. Naše mišljenje je da ovaj Sud predstavlja veliku nepravdu zemlji, ali s druge strane, istina je da je ovo jedno otvoreno pitanje koje se mora okončati“, kazao je Grabovci.
Premijer Thaçi je pokušao omekšati stavove unutar svoje partije po tom pitanju, navodeći da bez obzira što osnivanje ovog suda predstavlja uvredu i nepravdu za Kosovo, to se mora dogoditi a kako bi Kosovo očuvalo saradnju sa medjunarodnom zajednicom.
S druge strane, opozicione partije, Demokratski savez Kosova i Alijansa za budućnost Kosova izgledaju da će glasati za osnivanje. Lider Alijanse, Ramush Haradinaj, kazao je da ne bi podržao osnivanje Tribunala kao što je prvobitno bilo najavljeno, medjutim stvari su se sada izmenile i radi se o sudu koji će funkcionisati na osnovu zakona Kosova.
Predsednik DSK-a, Isa Mustafa, ranije je izjavio da će poslanici ove partije podržati tako nešto u Skupštini, te dodao da se odmah nakon takve odluke Skupština mora raspustiti kako bi se raspisali izbori.
“Pitanje suda je pitanje o kome se ne pregovara previše. Ili će to uraditi SB UN sa predlogom Rusije, ili Skupština. Ukoliko ide preko SB, trebaće rezoluciju… Iako nam se to ne svidja, bolje da to mi uradimo nego SB, i nadam se da će se sutra izglasati u Skupštini Kosova”, izjavio je u utorak predsednik DSK-a, Isa Mustafa.
Iz Samoopredeljenja su medjutim rekli da su protiv osnivanja posebnog suda jer on predstavlja štetu za Kosovo, a pored toga, nije ni sasvim jasno za šta se glasa.
Za usvajanje odluke o Sudu potrebni su i glasovi poslanika iz redova manjinskih zajednica. Iz srpske zajednice, rekli su da osnivanje ovog suda predstavlja pomoć kosovskom pravosuđu i društvu da se izbori sa najtežim i najosetljivijim slučajevima koje je Dik Marti naveo u svom izveštaju.
„Cilj ovog nacrta zakona je ratifikacija medjunarodnog sporazuma na osnovu razmene sredstava izmedju Kosova i EU o misiji za vladavinu prava na Kosovu. Ovaj zakon će ratifikovati medjunaordni sporazum u celosti, uključujući ali bez ograničavanja na produžetak mandata EULEX-a u predvidjenim oblastima do 15. juna 2016. godine“, kazao je on.
Predsednica Jahjaga je u pismu Ashtonovoj zatražila produžetak mandata EULEX-u i pomoć za osnivanje Specijalnog suda sa sedištem unutar i van Kosova, a koji bi se bavio optužbama iz izveštaja Saveta Evrope. U njenom odgovoru, visoka predstavnica EU je kazala da će EULEX nastaviti da pomaže institucijama i pravosudnim organima, te da će rad Specijalnog istražnog tima koji se bavio istragom navoda iz izveštaja Saveta Evrope, i mogući sudski procesi koji proizadju iz toga, biti nastavljeni sve dok Evropski savet ne saopšti Kosovu da su istraga i postupci okončani.
Za sredu je zakazana sednica Skupštine na kojoj će se razmotriti produžetak mandata misiji EULEX, ali i pitanje o osnivanju Specijalnog suda.
Ambasada SAD poziva Skupštinu Kosova da osnuje sud za ratne zločine
U medjuvremenu, Američka ambasada na Kosovu izrazila je ohrabrenje usvajanjem zakona o ratifikaciji razmene pisama između predsednice Jahjage i baronice Ešton.
„Ovom odlukom je Vlada Kosova jasno stavila dugoročne interese Kosova ispred kratkoročnih političkih razloga“, navodi se u saopštenju ambasade i dodaje da se sada apeluje na poslanike Skupštine Kosova da održe ovaj momenat usvajanjem odluke o formiranju kosovskog suda koji će se baviti ozbiljnim navodima iz izveštaja Saveta Evrope iz 2010. godine.
„Svet pažljivo posmatra kako bi video da li je Kosovo posvećeno jednom sudskom postupku koji može nepristrasno da konačno razreši te navode. Kako bi krenulo napred, Kosovo mora da se suoči sa ovim navodima“, dodaje se.
Atifete Jahjaga i Catherine Ashton
Ambasada podseća da ukoliko ovaj sud ne bi bio formiran, to bi dovelo do toga da druga međunarodna tela razmotre ove tvrdnje.„To bi nanelo neizmernu šteti imidžu Kosova i njegovim evro-atlantskim ambicijama. Poslanici će najbolje služiti interesima Kosova ako se posvete jednom kredibilnom pravosudnom procesu koji je prihvatljiv za međunarodnu zajednicu“, kaže se u saopštenju, i dodaje da je ovo istraga koja se fokusira na pojedince, i ni u kom slučaju nije osuda kolektivnih napora Kosova za oslobođenje.
„Osnivanje ovog suda predstavlja najbolju opciju da se ovo poglavlje kosovske istorije zatvori. Sjedinjene Države su spremne su da podrže Kosovo u naporima ka ispunjenju ovog suštinskog zadatka“.
Za osnivanje Specijalnog suda za ratne zločine, potrebno je 80 od 120 glasova u Skupštini Kosova. Medjutim, ovaj čin se smatra jednim od najtežih odluka Skupštine Kosova poslednjih godina, iako je promena imena sa Tribunala na Specijalni sud malo relaksirala stavove parlamentarnih partija.
Dilema o usvajanju jedne takve odluke postoje zato što pre svega u vladajućoj Demokratskoj partiji Kosova, premijera Hashima Thacija, nema konačne jedinstvene odluke svih poslanika.
Šef parlamentarne grupe DPK, Adem Grabovci, kaže da ovaj sud predstavlja nepravdu nad Kosovom, ali nije isključio mogućnost njegovog izglasavanja obzirom da ukoliko o tome ne odluči Skupština, to pitanje se prebacuje na SB UN-a.
“Ni jednom nismo dozvolili da se procesi vrate nazad. Takvo usvajanje u SB je korak nazad i to ne smemo dozvoliti. Ali naša odluka mora biti u skladu sa interesima naše zemlje. Naše mišljenje je da ovaj Sud predstavlja veliku nepravdu zemlji, ali s druge strane, istina je da je ovo jedno otvoreno pitanje koje se mora okončati“, kazao je Grabovci.
Premijer Thaçi je pokušao omekšati stavove unutar svoje partije po tom pitanju, navodeći da bez obzira što osnivanje ovog suda predstavlja uvredu i nepravdu za Kosovo, to se mora dogoditi a kako bi Kosovo očuvalo saradnju sa medjunarodnom zajednicom.
S druge strane, opozicione partije, Demokratski savez Kosova i Alijansa za budućnost Kosova izgledaju da će glasati za osnivanje. Lider Alijanse, Ramush Haradinaj, kazao je da ne bi podržao osnivanje Tribunala kao što je prvobitno bilo najavljeno, medjutim stvari su se sada izmenile i radi se o sudu koji će funkcionisati na osnovu zakona Kosova.
Predsednik DSK-a, Isa Mustafa, ranije je izjavio da će poslanici ove partije podržati tako nešto u Skupštini, te dodao da se odmah nakon takve odluke Skupština mora raspustiti kako bi se raspisali izbori.
“Pitanje suda je pitanje o kome se ne pregovara previše. Ili će to uraditi SB UN sa predlogom Rusije, ili Skupština. Ukoliko ide preko SB, trebaće rezoluciju… Iako nam se to ne svidja, bolje da to mi uradimo nego SB, i nadam se da će se sutra izglasati u Skupštini Kosova”, izjavio je u utorak predsednik DSK-a, Isa Mustafa.
Iz Samoopredeljenja su medjutim rekli da su protiv osnivanja posebnog suda jer on predstavlja štetu za Kosovo, a pored toga, nije ni sasvim jasno za šta se glasa.
Za usvajanje odluke o Sudu potrebni su i glasovi poslanika iz redova manjinskih zajednica. Iz srpske zajednice, rekli su da osnivanje ovog suda predstavlja pomoć kosovskom pravosuđu i društvu da se izbori sa najtežim i najosetljivijim slučajevima koje je Dik Marti naveo u svom izveštaju.