Velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve ne odustaju od velikosrpske retorike bez obzira na tolike žrtve koje je pokušaj realizacije istoimena ideologije za sobom ostavio u ratu devedesetih godina.
Vlast Srbije, vođena populističkom logikom, najčešće na njihova takva i slična istupanja ne reaguje kako bi udovoljla pritiscima sa desnice i dala joj prostora da se artikuliše, ocenju sagovornici Radija Slobodna Evropa iz Srbije i van nje.
Iako je Srpska pravoslavna crkva u nekim stvarima u izvesnoj meri spustila gard, pa je tako patrijarh Irinej pre nekoliko godina odmahnuo rukom, rekavši pred Paradu ponosa – pa, neka šetaju, to je njihova stvar, kad je reč o definiciji i očuvanju srpskog entiteta, u granicama i van granica Srbije, vlast kao da je Crkvi prepustila monopol.
Mogla bi se na taj način sthvatii izjava patrijarha Irineja na tekućem Sajmu knjiga u Beogradu odakle je poručio građanima Republike Srpske:
„Čuvajte Republiku Srpsku i onoga koji danas vodi i predstavlja narod Republike Srpske. To je jedini način da opstanemo na tamošnjim prostorima". A onda je prvi čovek SPC, da ne bude zabune, poentirao: „Gde god živeli Srbi to je Srbija, bilo u Bosni, bilo u Vojvodini, Crnoj Gori ili drugim mestima.“
Gde su Srbi, tu je Srbija: Patrijarh SPC Irinej
Iako je u jednom momentu utihnula, Srpska pravoslavna crkva suštinski nije odustala od korpusa ideja koje asocijaju na Veliku Srbiju, ocenjuje za RSE sociolog religije sa beogradskog Filozofskog fakulteta Srđan Barišić:
„Crkveni velikodostojnici definitivno ne odustaju od te retorike iz devedesetih godina. Taj koncept zadržavanja jurisdikcije i nakon raspada Jugoslavije je, evo sada i u ovoj izjavi, apsolutno vidljiv. Možemo se prisetiti da je i nakon potpisivanja mirovnih sporazuma devedesetih Crkva jasno dala do znanja da iako se priznaju avnojevske granice ona neće odustati od svih prostora na kojima su naseljeni Srbi. Stvar je u tome da je tu reč o onoj etno-konfesionalnoj identifikaciji prema kojoj je Srbin ’po difoltu’ pravoslavac i samim tim što i izvan granica Srbije žive Srbi, SPC se smatra nadležnom za njih“, podseća Barišić.
Ovakve izjave, kaže naš sagovornik, trebalo bi da izazovu reakciju nadležnih državnih organa, ali ona upadljivo izaostaje. Nisu reagovale ni prethodne, ni aktuelna vlast, kaže Barišić.
„Ja to tumačim kao neku vrstu balansa između još uvek aktuelne i snažne desnice u društvu i tog nekog normativnog, proevropskog puta kojim se deklarišu i prethodne, ali posebno ova aktuelna vlast. Tako se i Crkvi, kao glavnom stožeru tih konzervativnih strujanja, kao da se dozvoljava i svesno daje prostor da malo zadovolji te pritiske sa desnice, tj. da se nekako desnici da prostora da se artikuliše. To je populizam“, zaključuje Barišić.
I ova izjava partrijarha srpskog Irineja predstavlja nastavak velikosrpskog projekta, ocenjuje za RSE Zlatko Vujović, politički analitičar iz Crne Gore:
„Ta izjava govori da ideja o Velikoj Srbiji nije nestala već se samo transformisala i da od tih ambicija niti SPC niti mnogobrojni drugi akteri slične orijentacije neće odustati.“
Osvrćući se na to što vlast u Srbiji ne reaguje na ovakve izjave crkvenih čelnika, Vujović podseća na to da su počeci političkog delovanja Aleksandra Vučića bili ekstremna verzija onog što je Patrijarh SPC izjavio:
„Sjetite se parole ’gde su srpske zemlje, tu su srpski radikali’ ili nekih težih – ’gde su srpski grobovi, tu su srpske zemlje. Sve je to bilo na liniji jednog agresivnog, ratnohuškačkog, pa i ratnoga djelovanja tada Srpske radikalne stranke. Bez obzira što je gospodin Vučić na neki način promijenio dres, ja vjerujem da on nije u svojem uvjerenju daleko odmakao od onog Vučića devedesetih godina; samo je postao više pragmatičan iz razloga što je došao na vlast“, ocenjuje Vujović, koji veruje da je Vučićevo ćutanje izraz njegove želje da ne slabi veze sa onim ekstremno-nacionalističkim delom biračkog tela ili određenih donosilaca odluka, uticajnih pojedinaca i institucija u Srbiji koji su i dalje na toj etno-nacionalističkoji liniji i koji traže značajno angažovanije delovanje zvaničnog Beograda u zemljama regiona.
To, na kraju krajeva, zaključuje ovaj naš sagovornik, i korespondira sa intenzivnijim naporima zvaničnog Beograda u poslednje vreme da ostvari politički uticaj u delu zemalja u okruženju.