Srpska pravoslavna crkva (SPC) saopštila je 22. oktobra da je njen Sveti arhijerejski sabor još 2004. godine doneo stav kojim se saglašava sa transplantacijom organa, ukoliko je donator dobrovoljno zaveštao svoje organe i ukoliko je donatorova porodica posmrtno dala saglasnost.
SPC je tako odgovorila na izjavu ministra zdravlja Zlatibora Lončara da se već neko vreme čeka odgovor SPC o pitanju doniranja organa i da razgovori o tome s predstavnicima Crkve "maltene uopšte ne idu".
"Sveti Arhijerejski Sabor afirmiše i transplantaciju organa živih osoba ukoliko se time ne ugrožava život davaoca ('donora')", navodi se u saopštenju SPC.
Kako se navodi u saopštenju, ovo sve važi ukoliko je "smrt donatora utvrđena od strane stručne lekarske komisije u skladu sa medicinskom etikom".
Pročitajte i ovo: Bez izmena zakona čekanje na transplantaciju u Srbiji sve dužeSPC navodi da je uvek imala, sada ima, i ubuduće će imati "otvoren i krajnje dobronameran stav po pitanju transplantacije organa".
Odbacili su navode ministra o pregovorima sa SPC, navodeći da niko od nadležnih u državi nije od Crkve ni zatražio zvaničan stav, a "kamoli da su o tome vođeni 'teški pregovori'".
"Insinuacija da 'pregovori' sa njom 'teško idu', mal'te ne nisu ni počeli, potpuno je bespredmetna", dodaje se u saopštenju.
Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar izjavio je 16. oktobra tokom promocije kampanje o doniranju organa da već neko vreme čeka odgovor Srpske pravoslavne crkve o tom pitanju, te da razgovori s predstavnicima Crkve "maltene uopšte ne idu".
Lončar je dodao i da insistira na razgovoru s patrijarhom SPC Porifirijem i da mu je više puta uputio poziv na razgovor, ali da do sada nije bilo sastanka.
Oko 2.000 ljudi u Srbiji trenutno je na listi čekanja za transplantaciju bubrega, jetre, srca ili rožnjače, pokazuju podaci do kojih je došlo udruženje "Donorstvo je herojstvo".
Po broju urađenih transplantacija, Srbija je faktički poslednja u Evropi, a među poslednjima smo i u čitavom svetu, kažu u tom udruženju.
To udruženje je više puta tražilo da se izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa ubrzaju i olakšaju procedure, kako bi svako bio vlasnik svojih organa i sam donosio odluku o tome da li će biti donor ili ne.
Međutim, već duže od tri godine izmene nisu usvojene.
Trenutno je zakonom propisano da se o doniranju organa pita porodica preminulog, čak i u slučaju da se za života izjasnio kao donor.