Da je tabloidna Srbija dotakla samo dno, pokazuje i poslednji spisak, dugačak čak pet strana, koji je objavio "Informer", od mnogih percipiran kao Vučićeva batina za neistomišljenike, a onda prenosili i drugi režimski mediji. Na korici stoji naslov da je "Soroš za haos u Srbiji" od 2011. platio blizu 400 miliona dinara.
Ovaj tabloid se hvali ekskluzivnošću spiska, kako piše, "svih plaćenika američkog tajkuna", a na indedsu su nevladine organizacije, mediji, manjinska i LGBT udruženja, fakulteti, sudije, tužioci.
Sagovornici RSE kažu da su sva sredstva koja Soroševa fondacija odobrava za projekte i legalna i transparentna i da ovakvi spiskovi služe vlasti za obračun sa kritičkom javnošću.
Spisak "Soroševih plaćenika", tvrdi "Informer", otkriven je posle hakerskog obljavljivanja više od 2.500 dokumenata fondacije koju vodi Džordž Soroš."
Toliko papira potrošeno, da bi se otkrilo – ništa.
Apsolutno je svima dostupna informacija da je Džordž Soroš, poslovni magnat mađarsko-jevrejskog porekla, čelnik Fondacije Otvoreno društvo, od sedamdesetih godina prošlog veka do pre nekoliko godina donirao više od 11 milijardni dolara u razne filantropske projekte. Igrao je značajnu ulogu u tranziciji istočnoevropskih država od staljinizma ka demokratskim društvima.
Grantovi Fondacije Otvoreno društvo, kao uostalom i oni koji stižu iz drugih američkih i evropskih fondova – kako za projekte nevladinog, tako i vladinog sektora, kako u Srbiji, tako i u ostatku sveta, potpuno su javni i baš svako ih može videti, pa tako ovaj tabloid nije imao ništa ekskluzivno da otkrije.
Nedodirljivi ruski grantovi
Ni slučajno se, kad smo već kod vidljivosti, to ne može reći za novac koji se sliva u proruske partije, organizacije i medije u Srbiji, gde je apsolutno sve prekriveno mrakom, ali te grantove ovaj antizapadni tabloid ne pipa.
U Srbiji se već mesecima medijski razvlače ovakva i slična, "otkrivanja", obično u formi spiskova onih koji primaju zapadne grantove.
Svi podaci o projetima koje je radio novosadski Centar za regionalizam javno su plasirani, pa se nije imalo šta otkriti, kaže za RSE Aleksandar Popov, čelnik te organizacije, koja se takođe našla na pomenutom tabloidnom spisku "Soroševih plaćenika". Nije, međutim, iznenađen nastavkom prakse ovakve prakse.
"Nije to ni prvi ni poslednji put da se u raznim medijima pokušavaju nevladine organizacije žigosati kao izdajničke ili plaćeničke, to smo imali devedesetih godina, prema tome – to je stara praksa", komentariše Popov.
Aleksandar Popov
Da nikakvih zakulisnih i skrivenih radnji nema u dodeli sredstava za projekte, potvrđuje i Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
"Nema potreba govoriti o tome da su sva ova ulaganja Soroš fondacije potpuno legalna i potpuno vidljiva, kao i da među korisnicima ima najrazličitijih organizacija, od kojih su neke čak i prema kriterijumima koje zagovara sam ’Informer’ vrlo poželjne", kaže Obradović.
Paničan strah vladajuće nomenklature
Priča o nekakvim "Soroševim plaćenicima" ne drži vodu i to će videti svako ko je pročita, kaže Aleksandar Popov:
"Kad pogledate spisak, vidite organizacije koje su maksimalno doprinele – bar većina njih – demokratizaciji Srbije, popravljanju njenih odnosa sa susedima itd, tako da mislim da je to jedna apsurdna priča koju ne vredi ni komentarisati", zaključuje Popov.
To što se već mesecima u Srbiji objavljuju spiskovi takozvanih plaćenika i izdajnika prema sudu Vukašina Obradovića ima samo jedan cilj:
"Cilj je da se suzbije glas javnosti koji je kritički raspoložen prema ovom režimu. Tu nema govora o rušenju ili destabilizaciji Srbije već samo o učvršćivanju pozicije vladajuće nomenklature koja ima paničan strah od različitog mišljenja i od javne kritike."
Da Džordž Soroš kojim slučajem ima nameru da finansira projekte kojima se ruši vlast u Srbiji, ne bi to valjda radio tako javno i transparentno.
Nadalje, da li odobravanje sredstava za projekte koji doprinose demokratizaciji društva, borbi protiv korupcije, unapređenju manjinskih prava, inkluziji Roma, pravima pacijenata u zdravstvenom sistemu, osposobljavanju opština za e-upravu, izradi strategija za kvalitetnije obrazovanje, podršku razvoju porodičnog biznisa, obuci građana za borbu protiv korupcije, zaštiti konkurencije i suzbijanju monopola, građanskom nadzoru javnih nabavki, monitoringu implementacije dogovora između Prištine i Beograda u oblasti slobode kretanja ljudi i roba, umrežavanju mladih iz ruralnih opština sa lokalnim institucijama u cilju suzbijanja trgovine ljudima radi radne eksploatacije..., da li, dakle, ovaki projekti predstavljaju platformu za izazivanje haosa i rušenje vlasti u Srbiji?
Donirane i "Kosmetske žrtve"
Ovo je samo kratak spisak aktivnosti nevladinih organizacija u Srbiji – od lokala do republičkog nivoa, za koje dobile sredstva od Soroševe fondacije.
Ali, našlo se među dobitnicima iz Soroševih fondova i Udruženje porodica stradalih na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2000. godine "Kosmetske žrtve".
Posmislio bi elementarno obavešten čovek da pomenuti projekti ne služe za urušavanje Srbije već za njenu traziciju u demokratsku i zemlju vladavine prava. A upravo to je izabrala aktuelna vlast nastavljajući put ka Evropskoj uniji. Takav cilj, koliko je poznato, zvanično nije napustila. Ili možda "Informer" zna bolje.
Uostalom, država Srbija, sve njene dosadašnje vlade, uključujući i aktuelnu, od ministarstava do lokalnih nivoa vlasti, ubedljivo su najveći primaoci zapadnih donacija. Milijarde evra – i to bespovratno – Srbiji su došle iz Evropske unije i njenih pojedinačnih članica i iz Sjedinjenih Država.
Pa, kako onda vlada, njena ministarstva i lokalni organi vlasti nisu izdajnici i zapadni plaćenici, a nevladine organizacije jesu?
Dok su srpski mediji preplavljene inače i onako transparentnim podacima o finansiranju nevladinih organizacija Radio Slobodna Evropa istražuje da li vlast u Srbiji finasira “državni nevladin sektor”. Saznanja do kojih smo o toj temi došli čitajte u četvrtak na našoj internet stranici.
(Dok su mediji u Srbiji preplavljeni inače dostupnim podacima o finansiranju nevladinih organizacija, Radio Slobodna Evropa istražuje: Da li vlast u Srbiji finasira svoj “nevladin sektor”. Čitajte o tome u sredu na našoj web stranici)