Nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) rekao je da se snažno zalaže za ubrzanje ulaska zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju (EU), ali da to nije geopolitička odluka, već proces koji je vezan za konkretne reformske korake.
"Pre više od 20 godina, u Solunu, državama Zapadnog Balkana stavljeno je u izgled članstvo u EU, a nismo baš stigli jako daleko. Zato je važno što je sada stvoren novi zamah", rekao je Šolc 26. marta na konferenciji za novinare sa slovenačkim premijerom Robertom Golobom.
- EP od Zapadnog Balkana traži usklađivanje vanjske politike s EU za pristup sredstvima
- O'Brien: 'Na Zapadnom Balkanu postoji zamor od obećanja puta ka EU'
U transkriputu konferencije, koji je danas objavljen na sajtu kancelara, navodi se da se to prevashodno odnosi na rešavanje biltateralnih konflikata između država.
"To se odnosi, na primer, na pitanje kako da oživimo proces (pristupanja) Severne Makedonije i da ga ne koče sporenja zemalja članica. To važi i za pitanje Srbija-Kosovo, ali i za pitanje kako dalje sa Bosnom i Hercegovinom", rekao je Šolc, prenosi Beta.
Zato je, kako je rekao, veoma zahvalan za početak pregovora sa BiH.
Vaš browser nepodržava HTML5
Šta čeka BiH nakon otvaranja pregovora sa EU?
Šolc je dodao da EU sada neće samo stajati kao posmatrač sa strane, nego će sasvim konkretno pokušati da postigne da se u BiH i napreduje sa neophodnim reformama.
"Jer za sve koji se nadaju članstvu u EU važi da to nije proces odlučivanja zasnovan na geopolitici, nego proces koji je je uvek povezan i sa tim da postoje konkretni reformski koraci", naveo je Šolc.
To, kako je istakao, važi za zemlje Zapadnog Balkana, ali i za Moldaviju, Ukrajinu i Gruziju.
"I svi ćemo pomoći da se u tome što brže napreduje", rekao je Šolc.
Pročitajte i ovo: 'U kafanama u BiH maštali smo o životu koji sad imamo u EU'Nemački kancelar je ocenio i da se Berlinski proces, koji je osnovala njegova prethodnica Angela Merkel, potvrdio kao insrtrument jačanja konkretne saradnje na Zapadnom Balkanu, i dodao da će ta saradnja biti i intenzivirana da bi se u celom regionu postigao napredak u pitanjima koja su zacrtana.
Slovenački premijer Robert Golob zahvalio je Šolcu što je "imao sluha i pomogao nam u proboju na Evropskom savetu kada je reč o proširenju na Zapadni Balkan".
Vaš browser nepodržava HTML5
'Morate odlučiti na čijoj ste strani' - poruka EU liderima Zapadnog Balkana
"Mislim da je kancelar odmah uvideo koliko je važno da i te države postanu članice EU, dakle da se sve države Zapadnog Balkana nađu na putu za Evropu", rekao je Golob.
Put Zapadnog Balkana ka članstvu u EU
Hrvatska je bila prva zemlja u regionu koja je podnela zahtev za članstvo u EU 2003. godine i završila je proces.
U međuvremenu, i druge zemlje su se prijavile, uključujući Kosovo, 2022. godine.
Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija i Bosna i Hercegovina uspele su dobiti status kandidata za članstvo u EU.
Od ovih zemalja, Srbija i Crna Gora su dve zemlje koje su najviše napredovale ka članstvu u evropskom bloku, otvorivši nekoliko poglavlja u pregovorima o članstvu.
Kosovo nema status zemlje kandidata.