Izvor: agencije
Kandidat Socijalista Fransoa Oland izabran je za novog predsednika Francuske nakon pobede nad dosadašnjim predsednikom Nikolom Sarkozijem u drugom krugu izbora.
Preliminarni rezultati pokazuju da je Oland dobio 51.9 odsto glasova a Sarkozi 49.1 glasova.
Oland je proglasio pobedu u rodnom Tulu, podvukavši da su Francuzi, glasajući za njega, izabrali promene.
"Francuzi su ovog 6. maja izabrali promenu dovodeći me u predsedništvo... Pred vama se zaklinjem da ću odano služiti svojoj zemlji", rekao je Oland pristalicama u rodnom, ističući da će biti "predsednik svih".
Sarkozi je priznao poraz i pozdravio svog rivala kao novog predsednika.
"Francuska ima novog predsednika Republike, to je demokratski izbor. Fransoa Oland je novi predsednik Francuske i treba ga poštovati", izjavio je Sarkozi svojim pristalicama u Parizu.
Pedesetsedmogodišnji Oland, tokom svoje političke karijere često kritikovan zbog nedostatka harizme, prvi je Socijalista koji će nakon 17 godina biti stanovnik Jelisejske palatu.
On je tesno pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora 22. aprila sa 28,6 posto procenta podrške.
Analitičari smatraju da će Oland doneti promenu evropske politike u vreme krize.
Guardian piše da je evropska levica depresivna već godinama i da bi je mogao razbuditi izbor Olanda na mesto prvog čoveka Francuske.
Oland nasleđuje mizernu ekonomsku situaciju i verovatno ga čeka nekoliko “raketa” ispaljenih sa finansijskog tržišta, koji će mu ograničiti prostor za manevrisanje.
Nekoliko nedelja nakon pobede čeka ga Samit EU na kojem će doći do kompromisa ili konfrontacije sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel po pitanju fiskalnog pakta za evrozonu.
Sam Oland je izbore opisao kao „nepriznavanje odlazećeg predsjednika“, kojeg su drzak način života i sklonost da daje velika i prazna obećanja otuđili od mnogih birača.
Oland je vješto iskoristio kombinaciju umora od političke elite na vlasti i Sarkozijevog takozvanog „bling bling“ životnog stila, birajući za kampanju slogan “Promjene sada“.
Pravda je bila druga centralna tema Olandove kampanje. Obećao je da će smanjiti predsjedničku platu za trećinu i opozvati imunitet koji od sudskog gonjenja uživa šef države.
"Promjene su sada u procesu napretka. Ništa, ponavljam, ništa ih neće zaustaviti, sada sve zavisi od francuskog naroda. Izbor je jednostavan:ili nastavak neuspješne politike sa odlazećim predsjednikom koji je podijelio zemlju, ili obnovu pravedne države sa novim predjedničkim kandidatom, koji će ujediniti Republiku,“ rekao je on tokom kampanje.
Za razliku od šljaštećeg Sarkozija, Oland se doživljava kao ozbiljan čovjek koji je dosadno gradio karijeru političara, prolazeći kroz sve strukture u stranci uz naporan rad.
"Ako Oland uradi za Francusku ono što je uradio za svoj grad, onda zemlja ide pravim putem," rekao je jedan glasač Reutersu.
Možda je jedini sočan detalj njegove ličnosti njegov ljubavni život. Sada je u vezi sa novinarkom Veronikom Triever, nakon što je proveo više od 25 godina života sa bivšom predsedničkom kandidatkinjom socijalista Segolen Roajal, sa kojom ima četvoro dece. Par se nikada nije venčao.
Kandidat Socijalista Fransoa Oland izabran je za novog predsednika Francuske nakon pobede nad dosadašnjim predsednikom Nikolom Sarkozijem u drugom krugu izbora.
Preliminarni rezultati pokazuju da je Oland dobio 51.9 odsto glasova a Sarkozi 49.1 glasova.
Oland je proglasio pobedu u rodnom Tulu, podvukavši da su Francuzi, glasajući za njega, izabrali promene.
"Francuzi su ovog 6. maja izabrali promenu dovodeći me u predsedništvo... Pred vama se zaklinjem da ću odano služiti svojoj zemlji", rekao je Oland pristalicama u rodnom, ističući da će biti "predsednik svih".
Sarkozi je priznao poraz i pozdravio svog rivala kao novog predsednika.
"Francuska ima novog predsednika Republike, to je demokratski izbor. Fransoa Oland je novi predsednik Francuske i treba ga poštovati", izjavio je Sarkozi svojim pristalicama u Parizu.
Pedesetsedmogodišnji Oland, tokom svoje političke karijere često kritikovan zbog nedostatka harizme, prvi je Socijalista koji će nakon 17 godina biti stanovnik Jelisejske palatu.
On je tesno pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora 22. aprila sa 28,6 posto procenta podrške.
Analitičari smatraju da će Oland doneti promenu evropske politike u vreme krize.
Guardian piše da je evropska levica depresivna već godinama i da bi je mogao razbuditi izbor Olanda na mesto prvog čoveka Francuske.
Oland nasleđuje mizernu ekonomsku situaciju i verovatno ga čeka nekoliko “raketa” ispaljenih sa finansijskog tržišta, koji će mu ograničiti prostor za manevrisanje.
Nekoliko nedelja nakon pobede čeka ga Samit EU na kojem će doći do kompromisa ili konfrontacije sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel po pitanju fiskalnog pakta za evrozonu.
Nikola Sarkozi nakon govora pred pristalicama 6. maj 2012.
Analitičari su smatrali da su se birači od sada već bivšeg predsednika okrenli Olandu samo zato što nije Sarkozi.Sam Oland je izbore opisao kao „nepriznavanje odlazećeg predsjednika“, kojeg su drzak način života i sklonost da daje velika i prazna obećanja otuđili od mnogih birača.
Oland je vješto iskoristio kombinaciju umora od političke elite na vlasti i Sarkozijevog takozvanog „bling bling“ životnog stila, birajući za kampanju slogan “Promjene sada“.
Pravda je bila druga centralna tema Olandove kampanje. Obećao je da će smanjiti predsjedničku platu za trećinu i opozvati imunitet koji od sudskog gonjenja uživa šef države.
"Promjene su sada u procesu napretka. Ništa, ponavljam, ništa ih neće zaustaviti, sada sve zavisi od francuskog naroda. Izbor je jednostavan:ili nastavak neuspješne politike sa odlazećim predsjednikom koji je podijelio zemlju, ili obnovu pravedne države sa novim predjedničkim kandidatom, koji će ujediniti Republiku,“ rekao je on tokom kampanje.
Za razliku od šljaštećeg Sarkozija, Oland se doživljava kao ozbiljan čovjek koji je dosadno gradio karijeru političara, prolazeći kroz sve strukture u stranci uz naporan rad.
"Ako Oland uradi za Francusku ono što je uradio za svoj grad, onda zemlja ide pravim putem," rekao je jedan glasač Reutersu.
Možda je jedini sočan detalj njegove ličnosti njegov ljubavni život. Sada je u vezi sa novinarkom Veronikom Triever, nakon što je proveo više od 25 godina života sa bivšom predsedničkom kandidatkinjom socijalista Segolen Roajal, sa kojom ima četvoro dece. Par se nikada nije venčao.