Parlament Makedonije utvrdio je potrebu za donošenjem zakona o ratifikaciji Sporazuma sa Grčkom o imenu zemlje, nakon što je taj dokument u ponedeljak 18. juna usvojen na sednici Vlade.
Najpre su poslanici, na predlog ministra spoljnih poslova Nikole Dimitrova, odlučili da se ovaj zakon donese po skraćenom postupku, jer je iz grupe takozvanih zakona sa evropskom zastavicom.
Obrazlažući predlog, Dimitrov je rekao da Grčka po ratifikovanju sporazuma u makedonskom parlamentu, ima obavezu da izvesti predsednika Evropskog Saveta Donalda Tuska da daje podršku za početak pregovora za članstvo u Evropskoj uniji, kao i generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da podržava poziv za učlanjenje Makedonije u Alijansu.
“Evropski Savet je pred nama. Ministri spoljnih poslova zemalja članica EU zasedaju 25. i 26. juna, a Samit je 28. juna. Ovi datumi su ključni za evropsku perspektivu naše zemlje i zavise od ratifikacije Sporazuma. Da bi postigli ove rezultate, predlažemo da Sobranje odluči da se zakon donese po skraćenom postupku. Ratifikacijom se otvara mogućnost da se građani izjasne o svojoj budućnosti na jesenjem referendumu”, rekao je Dimitrov.
Dogovor sa Grčkom o imenu zemlje potpisali su u nedelju 17. juna ministri spoljnih poslova Makedonije i Grčke Nikola Dimitrov i Nikos Kodzijas, u prisustvu premijera Makedonije i Grčke Zorana Zaeva i Aleksisa Ciprasa
Poslanici opozicione VMRO DPMNE su napustili sednicu, ističući da ne žele da ucestvuju u “ovoj pravnoj lakrdiji”. Kažu da je dogovor sa Grčkom jednostran i da predstavlja kapitulaciju države i genocid makedonskog naroda.
Predlog sada ide u Komisiju za evropska pitanja, koja ima dva dana za razmatranje dokumenta. Posle toga, predlog zakona se vraća na plenarnu sednicu parlamenta gde će biti finalna ratifikacija.
Za to je potrebna prosta većina, odnosno većina prisutnih poslanika. Minimalni kvorum za rad Sobranja je 61 poslanik, što znači da je za ratifikaciju dogovora dovoljan 31 glas. Nakon toga će dogovor biti poslat predsedniku države Đorđu Ivanovu.
Ivanov ima sedam dana da potpiše ukaz o stupanju na snagu, ali se očekuje da on to neće uraditi, jer je nedavno najavio da neće podržati niti potpisati dogovor o sporu sa imenom, jer je on, kako je rekao, štetan. Ukoliko Ivanov upotrebi pravo veta, dogovor se vraća u parlamentarnu proceduru, ali će u tom slučaju biti potrebna apsolutna većina glasova, odnosno da 61 poslanik glasa “za”. Zatim se dogovor vraća predsedniku, koji je prema ustavu obavezan da ga potpiše.
Dogovor sa Grčkom o imenu zemlje potpisali su u nedelju 17. juna ministri spoljnih poslova Makedonije i Grčke Nikola Dimitrov i Nikos Kodzijas i između ostalog predviđa da naziv države bude Republika Severna Makedonija.
Implementacija dogovora će se odvijati po etapama, a stupiće na snagu kada obe strane prihvate dokument u saglasnosti sa internim procedurama. Ukoliko bilo koja od strana ne prihvati dogovor, to će značiti da on ne važi. U Makedoniji će konačnu reč imati građani na referendumu, najavljenom za septembar ili oktobar ove godine.
Paralelno sa trajanjem sednice, pred zgradom parlamenta se održavaju protesti na kojima okupljeni građani izražavaju nezadovoljstvo zbog potpisivanja dogovora o promeni imena zemlje.
Sporazum, koji su ministri spoljnih poslova dve zemlje potpisali 17. juna, okončava dvadesetsedmogodišnji spor između Atine i Skoplja i otvara put Makedoniji da započne pregovore o članstvu sa Evropskom unijom i NATO-om.
Spor oko imena između Skoplja i Atine datira iz 1991. godine, kada se Makedonija mirno odvojila od Jugoslavije, proglašavajući nezavisnost pod imenom Republika Makedonija.
Grčka je osporavala ime Makedonije, strahujući od teritorijalnih pretenzija ka njenoj istoimenoj severnoj regiji.
Zbog prigovora Grčke, Makedonija je primljena u Ujedinjene nacije pod privremenim imenom, kao Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija.
Grčka, koja je članica EU i NATO, takođe je navela spor kao razlog da uloži veto na kandidaturu Makedonije za pridruživanje tim dvema organizacijama.