Nakon nedavne odluke makedonske Vlade za ponovo otvaranje istrage o smrti predsednika Borisa Trajkovskog, koji je poginuo u avionskoj nesreći kod Mostara u februaru 2004. godine, ministarka unutrašnjih poslova Gordana Jankulovska je izjavila da MUP ima nove konkretne informacije, ali da će se ona uzdržati od njihovog komentiranja.
Profesionalni standardi nalažu da tužilac bude taj koji će govoriti o eventualnim novim razlozima za otvaranje istrage, kaže Jankulovska.
Ona je pozvala na strpljenje, jer, kako je navela, radi se o predmetu koji je star već osam godina i zato nekoliko dana ili nedelja nisu presudni u odnosu na otkrivanje istine.
“Zato je važno da imamo strpljenja i da ostavimo dovoljno vremena tužiocu da napravi analizu svega onoga što mu je naknadno dostavljeno i da izađe sa stavom da li postoji prostor za novu istragu, odnosno za otvaranje postojeće istrage”, rekla je Jankulovska.
Javni tužilac Ljupčo Svrgovski je ovih dana izjavio da se odluka tužilaštva o avionskoj nesreći može promeniti ukoliko su u novom izveštaju izneseni dodatni dokazi koji ukazuju da postoji drugi razlog koji je bio ključan za pad aviona.
Prva odluka tužilaštva je bila da se “kinger” kojim je putovao Trajkovski srušio zbog greške pilota.
“Prema onome što smo imali kao materijalni dokaz, pravi razlog za pad aviona je bila pilotska greška. Sada ćemo videti ovaj izveštaj, na šta on aludira, na šta ukazuje”, rekao je javni tužilac.
Novi izveštaj o nesreći pripremali su vazduhoplovni eksperati u protekle tri godine i u njemu su navodno neki sporni elementi koji nisu bili uzeti u obzir u prethodnim istragama.
Prostor za sumju
Nakon prve istrage mnogi domaći i međunarodni eksperti su osporili zvanične zaključke i ostavili prostor za sumnju da pad aviona možda nije bio nesrećan slučaj.
Osam godina nakon nesreće još uvek se postavljaju neka pitanja o tome zašto su ostaci aviona pronađeni čak 24 sata posle pada, zašto nisu bili ispitani francuski vojnici koji su tada bili u kontrolnom tornju na mostarskom aerodromu.
Zatim, prema medijskim i ekspertskim analizama, sumnjivo je i to što takozvani ILT ured aviona nije davao signal posle nesreće, a da je proradio nakon 24 sata.
Evroposlanik iz Švajcarske Andreas Gros je nedavno u Savetu Evrope izjavio da ima osnovane sumnje da je predsednik Trajkovski bio žrtva atentata i zatražio je novu istragu o padu “kingera”.
I advokat porodica poginulih u avionskoj nesreći Ignat Pančevski pre nekoliko nedelja je izjavio da su predsednik i svi poginuli žrtve atentata. On je rekao da postoje izjave očevidaca, zatim predmeti poginulih za koje je iz hemijske analize utvrđeno da nisu izgoreni od kerozina, pa čak i tonski dokazi da je avion pogođen projektilom.
Sada ostaje da makedonsko Javno tužilaštvo odluči da li se novim informacijama iz izveštaja može otvoriti nova istraga o avionskoj nesreći iz februara 2004 godine.
Boris Trajkovski je bio drugi predsednik Republike Makedonije i na toj dužnosti je bio od decembra 1999. godine do nesreće koja se desila kada je putovao na čelu makedonske delegacije na Međunarodnu konferenciju u Mostar.
Profesionalni standardi nalažu da tužilac bude taj koji će govoriti o eventualnim novim razlozima za otvaranje istrage, kaže Jankulovska.
Ona je pozvala na strpljenje, jer, kako je navela, radi se o predmetu koji je star već osam godina i zato nekoliko dana ili nedelja nisu presudni u odnosu na otkrivanje istine.
“Zato je važno da imamo strpljenja i da ostavimo dovoljno vremena tužiocu da napravi analizu svega onoga što mu je naknadno dostavljeno i da izađe sa stavom da li postoji prostor za novu istragu, odnosno za otvaranje postojeće istrage”, rekla je Jankulovska.
Javni tužilac Ljupčo Svrgovski je ovih dana izjavio da se odluka tužilaštva o avionskoj nesreći može promeniti ukoliko su u novom izveštaju izneseni dodatni dokazi koji ukazuju da postoji drugi razlog koji je bio ključan za pad aviona.
Prva odluka tužilaštva je bila da se “kinger” kojim je putovao Trajkovski srušio zbog greške pilota.
“Prema onome što smo imali kao materijalni dokaz, pravi razlog za pad aviona je bila pilotska greška. Sada ćemo videti ovaj izveštaj, na šta on aludira, na šta ukazuje”, rekao je javni tužilac.
Novi izveštaj o nesreći pripremali su vazduhoplovni eksperati u protekle tri godine i u njemu su navodno neki sporni elementi koji nisu bili uzeti u obzir u prethodnim istragama.
Prostor za sumju
Nakon prve istrage mnogi domaći i međunarodni eksperti su osporili zvanične zaključke i ostavili prostor za sumnju da pad aviona možda nije bio nesrećan slučaj.
Zatim, prema medijskim i ekspertskim analizama, sumnjivo je i to što takozvani ILT ured aviona nije davao signal posle nesreće, a da je proradio nakon 24 sata.
Evroposlanik iz Švajcarske Andreas Gros je nedavno u Savetu Evrope izjavio da ima osnovane sumnje da je predsednik Trajkovski bio žrtva atentata i zatražio je novu istragu o padu “kingera”.
I advokat porodica poginulih u avionskoj nesreći Ignat Pančevski pre nekoliko nedelja je izjavio da su predsednik i svi poginuli žrtve atentata. On je rekao da postoje izjave očevidaca, zatim predmeti poginulih za koje je iz hemijske analize utvrđeno da nisu izgoreni od kerozina, pa čak i tonski dokazi da je avion pogođen projektilom.
Sada ostaje da makedonsko Javno tužilaštvo odluči da li se novim informacijama iz izveštaja može otvoriti nova istraga o avionskoj nesreći iz februara 2004 godine.
Boris Trajkovski je bio drugi predsednik Republike Makedonije i na toj dužnosti je bio od decembra 1999. godine do nesreće koja se desila kada je putovao na čelu makedonske delegacije na Međunarodnu konferenciju u Mostar.