Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini (BiH) Kristijan Šmit izjavio je da je funkcionalnost BiH neophodan faktor kako bi bio dosegnut nivo na kojem joj više neće biti potrebna međunarodna pomoć, saopšteno je nakon sastanka sa predsednikom Skupštine Srbije Ivicom Dačićem.
Šmit je istakao da je to ključno i za napredak Bosne i Hercegovine ka Evropskoj uniji, navodi se u saopštenju parlamenta Srbije nakon sastanka dvojice zvaničnika u Beogradu.
Pročitajte i ovo: Kristijan Šmit podržao 'Otvoreni Balkan'Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić je rekao da Srbija pridaje veliki značaj odnosima sa BiH, kao važnim susedom i spoljnopolitičkim partnerom sa kojim ima veoma razvijenu saradnju u svim domenima, saopšteno je.
Dačić je istakao da Srbija poštuje integritet i celovitost BiH i dodao da je "od velikog značaja balansiran pristup i puno razumevanje svih aspekata odnosa naroda" u toj zemlji, navodi se u saopštenju.
Šmit je, dodaje se, izrazio podršku inicijativama usmerenim ka regionalnoj saradnji na Zapadnom Balkanu, što predstavlja korak napred na putu ka Evropskoj uniji, gde region, prema njegovom mišljenju, i pripada.
Dačić je izrazio uverenje da Srbija i BiH mogu neuporedivo brže da razvijaju svoje ekonomske veze i odnose, dodaje se u saopštenju.
Pročitajte i ovo: Most: Može li Schmidt odbraniti Bosnu i Hercegovinu?Ovo je druga zvanična poseta Kristijana Šmita Beogradu od stupanja na funkciju visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini u avgustu ove godine.
Političari RS bojkotuju BiH institucije
Predstavnici bh. entiteta Republika Srpska započeli su blokadu državnih institucija BiH krajem jula, nakon što je bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Incko (Inzko) nametnuo dopune u Krivičnom zakonu kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
Šmit je funkciju visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini preuzeo 1. avgusta. Politički predstavnici Srba u Bosni i Hercegovini dovode u pitanje izbor Šmita na mesto Visokog predstavnika, a protiv njegovog imenovanja bile su Kina i Rusija.