U Italiji nevin, u Srbiji osuđen. U Švajcarskoj slobodan, u Srbiji osoba sa poternice i u bekstvu. Takva je sudbina Stanka Subotića poznatog po nadimku Cane nakon što je italijanska tužiteljka Eugenija Pontasulja tražila njegovo oslobađanje od optužbi za šverc cigareta preko Jadrana, u periodu između 1991. do 2004. godine.
Slučaj ovog biznismena, rodom iz Uba u Srbiji, zahvata čitav region. Očekivalo bi se i da vlasti barem tri države bivše Jugoslavije budu zainteresovana za rasvetljavanje puteva koji su u godinama bede i stradanja, pojedincima omogućili izuzetna bogaćenja.
Kakav god zaključak da su izveli u Italiji, kada bi se danas vratio u domovinu, Subotić bi bio upućen na isto mesto na kom se već mesec dana nalazi i Miroslav Mišković, dakle iza rešeteka. Obojica važe za najbogatije Srbe. Mišković je u pritvoru, a Specijalni sud u Beogradu Subotića je oktobra 2011. godine, u odsustvu, osudio na šest godina zatvora zbog šverca cigareta tokom 1995. i 1996. godine iz Makedonije i Mađarske u Srbiju. Procenjeno je da je time državni budžet oštećen za skoro šest i po miliona dolara.
Njegov advokat Vladimir Beljanski, u izjavi za naš Radio, navodi da nisu realna očekivanja da će Subotićevo gonjenje u Srbiji da se okonča na isti ili sličan način kao u Italiji:
“U ovoj fazi u kojoj se postupak u Srbiji nalazi to je gotovo nemoguće. Zato što je u Srbiji trenutno žalbeni postupak u toku. Prvostepena presuda je doneta, žalbe su izjavljene i srpsko Tužilaštvo bi u ovoj fazi postupka veoma teško moglo da odustane. Mada ja naravno smatram da bi to bila pravilna odluka, ali ponavljam to nije za očekivati u ovoj fazi postupka”, kaže Beljanski.
Upitan koliko se predlog tužiteljke u Italiji može odraziti i na slučajeve optuženih po istoj osnovi iz Crne Gore, Beljanski navodi da to nema veze sa njegovim klijentom.
Ipak, slučaj optuženih pet državljana Crne Gore nema veze sa Subotićevim samo zbog toga što su na insitiranje nejgovog advokatskog tima razdvojeni, pa je proces protiv Stanka Subotića vođen po hitnom postupku. Sadržinski razlike nema.
Podsećamo i da je aktuelnog crnogorskog premijera Mila Đukanovića pre dve godine italijansko pravosuđe takođe oslobodilo optužbi za mafijaško udruživanje radi šverca cigareta.
Urednik u podgoričkom nedeljniku “Monitor” Veseljko Koprivica, dan nakon što je tužiteljka iznela svoj predlog pred Sudom u Bariju, kaže kako je upadljivo to što u Crnoj Gori do ovog trenutka nije bilo zvaničnih reakcija. On ih očekuje i uveren je da zna kakve će biti:
“Sad će režim i režimski mediji to da glorifikuju i da iskoriste kako bi objašnjavali da šverca uopšte nije bilo. Po pravilu uvek se zakače za neku sličnu odluku. U svakom slučaju, konsultovao sam se i sa pravnicima, oni kažu da je presedan da tužilaštvo traži oslobađajuću presudu. Logično je da to traži odbrana. Za Crnu Goru mislim da je interesantnije šta će biti sa ovih optužebnim njenim državljanima. Kako je najavljeno suđenje počinje 7. februara. To su: Veselin Barović, Branko Vujošević, Branislav-Brano Mićunović, Dušanka Jeknić. Treba podsetiti i da je pre dve i po godine oslobođen i tadašnji ministar finansija Crne Gore Miroslav Ivanišević. Kako je bilo precizirano oni su optuženi za mafijaško udruživanje, za šverc cigareta preko Jadranskog mora”, kaže Koprivica.
Dugo se činilo da je očigledna istinitost takvih aktivnosti preduzimanih pre svega u vreme međunarodne izolacije tadašnje Jugoslavije. Posle poteza pravosuđa u Italiji izgleda da dokaza nema. Zbog toga Koprivica zaključuje: “Teško je komentarisati domaće sudske presude, a kamoli italijanske”.
Šarićeva uloga
Prvi čovek tog lista Ivo Pukanić je ubijen, za šta je šest atentatora osuđeno novembra 2010. godine na kazne od 15 do 40 godina robije. Treba podsetiti i da je po srpskoj poternici aprila 2008. godine uhapšen u Moskvi ali je posle tri meseca pušten.
Ovih dana, nad njim se nadvija još još jedna senka. Naime, uveliko se spekuliše da bi uskoro mogao biti otkriven i uhapšen odbegli narko bos Darko Šarić. Među njegovim poslovnim saradnicima je navodno (kako se pominje i na sajtu Interpola) bila i jedna od Subotićevih firmi – “Futura plus”.
Bivši šef Državne bezbednosti Goran Petrović procenjuje da eventualno Šarićevo hapšenje ne bi dovelo u nezgodnu poziciju samog Subotića, što ovako objašnjava:
“Stanko Subotić je stalno govorio i iznosio dokumenta koja govore o tome da se on potpuno legalno bavio distribucijom cigareta velikih duvanskih kompanija. I ako Švajcarska kao ozbiljna država ili Francuska u kojoj on često boravi nisu u tome našle ništa sporno, ja onda i sebi i vama mogu da postavim pitanje – šta se onda shodno svemu tome može očekivati čak i da Šarić bude uhapšen. Da se on pronađe i da počne nešto da priča.”
Subotić je, pak, marta 2010. priznao da poznaje Šarića te da ga je sa njim upoznao sin onoga koga je optužio za poslovnu prevaru Miroslava Miškovića – Marko, isti onaj koji je i sam trenutno u srpskom pritvoru. Naveo je to u intervjuu koji je dao iz Ženeve, gde živi, radi i ne krije se. Naprotiv, svi znaju gde je, ali niko ne postupa po nalozima srpskog pravosuđa.
Komotna pozicija u kojoj se nalazi, iako je u Srbiji označen kao kriminalac u bekstvu, za Gorana Petrovića je znak da se dela koja mu se na teret stavljaju ovde ne tumače u kontektu vremena u kojem su počinjena:
“To je vreme raspada SFR Jugoslavije, serije krvavih građanskih ratova, siromašenja, opšte kriminalizacije društva, hiperinflacije. To je u tom vremenu bio, kako se obično i govorilo, državni posao”, kaže Petrović.
RSE: Koji je pojedincima omogućio enormna bogaćenja.
Petrović: Znate kako se kaže, nema toga ko je med cedio a da barem nije prste polizao. Dakle, ako iza takvih projekata stane država onda moraju neke institucije i neki pojedinci to da realizuju.
RSE: Neko bi morao da odgovara za to, bez obzira kakva su vremena bila?
Petrović: Ja sam saglasan, ali kažem kada nema nekog dovoljno snažnog impulsa da se to i raščisti. Sve se dešavalo pre petnaest, dvadeset godina. Mi smo pri tome posle petnaest godina jedv uspeli da tu saradnju sa Haškim tribunalom privedemo kraju ili da rešimo jedan deo zločina i ubistava iz Miloševićeve ere. U međuvremenu se nakupilo toliko drugih afera koje, bojim se, ova pitanja guraju sve dalje na marginu. Tako da ćemo videti u nekom predstojećem periodu da li će nova vlast pronaći snage, vremena, kapaciteta da se i tome posveti.
Subotićeva imovina u Srbiji, što obuhvata i više stanova, vilu na elitnom Dedinju, kao i tri poslovna prostora (sve u Beogradu), stavljena je pod privremenu zabranju raspolaganja. Tvrdnje da je vlasnik ostrva Sveti Nikola kod Budve, pale su u vodi posle navoda da je ono zapravo pod hipotekom i u vlasništvu banke.
Na stranicama Vikipedije, stoji da je vlasnik jednog danskog preduzeća, te hektara vinograda u Francuskoj koje koristi za proizvodnju vrhunskog Lui Mah vina, koje se služi (stoji tu) i u Beloj kući.
To su samo crtice iz imovinske karte čoveka koji je karijeru počeo kao krojač, a kome malo ko veruje da je zahvaljući tekstilu ostvario finansijski uspeh, i kome sreću kvare samo česta opominjanja da je iskoristio šansu pruženu onda kada su se šanse za regularni biznis gubile.
Slučaj ovog biznismena, rodom iz Uba u Srbiji, zahvata čitav region. Očekivalo bi se i da vlasti barem tri države bivše Jugoslavije budu zainteresovana za rasvetljavanje puteva koji su u godinama bede i stradanja, pojedincima omogućili izuzetna bogaćenja.
Kakav god zaključak da su izveli u Italiji, kada bi se danas vratio u domovinu, Subotić bi bio upućen na isto mesto na kom se već mesec dana nalazi i Miroslav Mišković, dakle iza rešeteka. Obojica važe za najbogatije Srbe. Mišković je u pritvoru, a Specijalni sud u Beogradu Subotića je oktobra 2011. godine, u odsustvu, osudio na šest godina zatvora zbog šverca cigareta tokom 1995. i 1996. godine iz Makedonije i Mađarske u Srbiju. Procenjeno je da je time državni budžet oštećen za skoro šest i po miliona dolara.
Njegov advokat Vladimir Beljanski, u izjavi za naš Radio, navodi da nisu realna očekivanja da će Subotićevo gonjenje u Srbiji da se okonča na isti ili sličan način kao u Italiji:
“U ovoj fazi u kojoj se postupak u Srbiji nalazi to je gotovo nemoguće. Zato što je u Srbiji trenutno žalbeni postupak u toku. Prvostepena presuda je doneta, žalbe su izjavljene i srpsko Tužilaštvo bi u ovoj fazi postupka veoma teško moglo da odustane. Mada ja naravno smatram da bi to bila pravilna odluka, ali ponavljam to nije za očekivati u ovoj fazi postupka”, kaže Beljanski.
Upitan koliko se predlog tužiteljke u Italiji može odraziti i na slučajeve optuženih po istoj osnovi iz Crne Gore, Beljanski navodi da to nema veze sa njegovim klijentom.
Ipak, slučaj optuženih pet državljana Crne Gore nema veze sa Subotićevim samo zbog toga što su na insitiranje nejgovog advokatskog tima razdvojeni, pa je proces protiv Stanka Subotića vođen po hitnom postupku. Sadržinski razlike nema.
Podsećamo i da je aktuelnog crnogorskog premijera Mila Đukanovića pre dve godine italijansko pravosuđe takođe oslobodilo optužbi za mafijaško udruživanje radi šverca cigareta.
Urednik u podgoričkom nedeljniku “Monitor” Veseljko Koprivica, dan nakon što je tužiteljka iznela svoj predlog pred Sudom u Bariju, kaže kako je upadljivo to što u Crnoj Gori do ovog trenutka nije bilo zvaničnih reakcija. On ih očekuje i uveren je da zna kakve će biti:
“Sad će režim i režimski mediji to da glorifikuju i da iskoriste kako bi objašnjavali da šverca uopšte nije bilo. Po pravilu uvek se zakače za neku sličnu odluku. U svakom slučaju, konsultovao sam se i sa pravnicima, oni kažu da je presedan da tužilaštvo traži oslobađajuću presudu. Logično je da to traži odbrana. Za Crnu Goru mislim da je interesantnije šta će biti sa ovih optužebnim njenim državljanima. Kako je najavljeno suđenje počinje 7. februara. To su: Veselin Barović, Branko Vujošević, Branislav-Brano Mićunović, Dušanka Jeknić. Treba podsetiti i da je pre dve i po godine oslobođen i tadašnji ministar finansija Crne Gore Miroslav Ivanišević. Kako je bilo precizirano oni su optuženi za mafijaško udruživanje, za šverc cigareta preko Jadranskog mora”, kaže Koprivica.
Dugo se činilo da je očigledna istinitost takvih aktivnosti preduzimanih pre svega u vreme međunarodne izolacije tadašnje Jugoslavije. Posle poteza pravosuđa u Italiji izgleda da dokaza nema. Zbog toga Koprivica zaključuje: “Teško je komentarisati domaće sudske presude, a kamoli italijanske”.
Šarićeva uloga
Ivo Pukanić
No, šta se sve u međuvermenu dogodilo? Hrvatski list “Nacional”, koji je od 2001. godine objavio seriju teksotva o švercu cigareta, zbog nekih svojih navoda objavio je i izvinjenje Stanku Subotiću.Prvi čovek tog lista Ivo Pukanić je ubijen, za šta je šest atentatora osuđeno novembra 2010. godine na kazne od 15 do 40 godina robije. Treba podsetiti i da je po srpskoj poternici aprila 2008. godine uhapšen u Moskvi ali je posle tri meseca pušten.
Ovih dana, nad njim se nadvija još još jedna senka. Naime, uveliko se spekuliše da bi uskoro mogao biti otkriven i uhapšen odbegli narko bos Darko Šarić. Među njegovim poslovnim saradnicima je navodno (kako se pominje i na sajtu Interpola) bila i jedna od Subotićevih firmi – “Futura plus”.
Bivši šef Državne bezbednosti Goran Petrović procenjuje da eventualno Šarićevo hapšenje ne bi dovelo u nezgodnu poziciju samog Subotića, što ovako objašnjava:
“Stanko Subotić je stalno govorio i iznosio dokumenta koja govore o tome da se on potpuno legalno bavio distribucijom cigareta velikih duvanskih kompanija. I ako Švajcarska kao ozbiljna država ili Francuska u kojoj on često boravi nisu u tome našle ništa sporno, ja onda i sebi i vama mogu da postavim pitanje – šta se onda shodno svemu tome može očekivati čak i da Šarić bude uhapšen. Da se on pronađe i da počne nešto da priča.”
Subotić je, pak, marta 2010. priznao da poznaje Šarića te da ga je sa njim upoznao sin onoga koga je optužio za poslovnu prevaru Miroslava Miškovića – Marko, isti onaj koji je i sam trenutno u srpskom pritvoru. Naveo je to u intervjuu koji je dao iz Ženeve, gde živi, radi i ne krije se. Naprotiv, svi znaju gde je, ali niko ne postupa po nalozima srpskog pravosuđa.
Komotna pozicija u kojoj se nalazi, iako je u Srbiji označen kao kriminalac u bekstvu, za Gorana Petrovića je znak da se dela koja mu se na teret stavljaju ovde ne tumače u kontektu vremena u kojem su počinjena:
“To je vreme raspada SFR Jugoslavije, serije krvavih građanskih ratova, siromašenja, opšte kriminalizacije društva, hiperinflacije. To je u tom vremenu bio, kako se obično i govorilo, državni posao”, kaže Petrović.
RSE: Koji je pojedincima omogućio enormna bogaćenja.
Petrović: Znate kako se kaže, nema toga ko je med cedio a da barem nije prste polizao. Dakle, ako iza takvih projekata stane država onda moraju neke institucije i neki pojedinci to da realizuju.
RSE: Neko bi morao da odgovara za to, bez obzira kakva su vremena bila?
Petrović: Ja sam saglasan, ali kažem kada nema nekog dovoljno snažnog impulsa da se to i raščisti. Sve se dešavalo pre petnaest, dvadeset godina. Mi smo pri tome posle petnaest godina jedv uspeli da tu saradnju sa Haškim tribunalom privedemo kraju ili da rešimo jedan deo zločina i ubistava iz Miloševićeve ere. U međuvremenu se nakupilo toliko drugih afera koje, bojim se, ova pitanja guraju sve dalje na marginu. Tako da ćemo videti u nekom predstojećem periodu da li će nova vlast pronaći snage, vremena, kapaciteta da se i tome posveti.
Subotićeva imovina u Srbiji, što obuhvata i više stanova, vilu na elitnom Dedinju, kao i tri poslovna prostora (sve u Beogradu), stavljena je pod privremenu zabranju raspolaganja. Tvrdnje da je vlasnik ostrva Sveti Nikola kod Budve, pale su u vodi posle navoda da je ono zapravo pod hipotekom i u vlasništvu banke.
Na stranicama Vikipedije, stoji da je vlasnik jednog danskog preduzeća, te hektara vinograda u Francuskoj koje koristi za proizvodnju vrhunskog Lui Mah vina, koje se služi (stoji tu) i u Beloj kući.
To su samo crtice iz imovinske karte čoveka koji je karijeru počeo kao krojač, a kome malo ko veruje da je zahvaljući tekstilu ostvario finansijski uspeh, i kome sreću kvare samo česta opominjanja da je iskoristio šansu pruženu onda kada su se šanse za regularni biznis gubile.