Da li bi Aleksandar Vučić trebalo da vrati mandat za sastav buduće srpske Vlade a zbog afere "Savamala" koja mesecima potresa političku scenu Srbije?
Zbog ovog nezapamćenog skandala za subotu je zakazan četvrti protest građana Beograda, dok se na prethodna tri okupljalo na hiljade ljudi.
Razlog za bunt je suspenzija zakona i prava koja se dogodila u izbornoj noći između 24. i 25. aprila, kada je grupa ljudi sa fantomkama na glavama rušila objekte u Hercegovačkoj ulici, sve na potezu budućeg naselja "Beograd na vodi".
Zbog tog događaja, a kao rezultat pritiska javnosti, do sada je javno pominjana moguća ostavka gradonačelnika Beograda Siniše Malog, čelnika vlasti glavnog grada Srbije koje je kao najodgovornije označio sam tehnički premijer Vučić.
Bez obzira na to, Skupština grada Beograda odbila je da se, na predlog opozicione Demokratske stranke, u skupštinski dnevni red po hitnom postupku uvrsti predlog o utvrđivanju odgovornosti najviših organa vlasti.
Nakon što se ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović obrušio na nedeljnik "NIN", zapretivši i tužbom, i on se našao na listi onih čije se ime pominje kao eventualno odgovornog.
Naime, ovaj list je na naslovnoj strani konstatovao da je odgovornost gradskih vlasti nesporna, ali da "posao" u Hercegovačkoj ulici nije bilo moguće završiti bez znanja i pomoći šefa policije.
Ali, gde je u ovom lavirintu Vučićevo mesto?
"Mislim da je priča o tome da li bi mandatar Vučić trebalo da se povuče ili ne, u ovom trenutku bespredmetna pošto to, sigurna sam, njemu uopšte ne pada na pamet", kaže Biljana Stepanović, glavna i odgovorna urednica časopisa "Nova ekonomija".
To, međutim, ne znači da o tom pitanju ne bi trebalo govoriti.
Profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Snježana Milivojević, navodi da je neka vrsta odgovornosti svakako na Vučiću, ali pošto je on trenutno u poziciji mandatara:
Snježana Milivojević
"To onda, možda, deo obaveze prebacuje predsedniku Republike koji mu je ponudio mandat. Činjenica da je mandat ponuđen čoveku koji se u jednoj velikoj političkoj krizi deklarisao kao neko ko ne poštuje vladavinu prava je vrlo uznemiravajuća. Verovatno ima čitav niz postupaka koji na to ukazuju", ocenjuje Milivojević.
Jedan od takvih postupaka mogla bi biti i ova mandatareva nedavna izjava: "Slučajno nisam znao za tu akciju. Da jesam, rekao bih, 'uzmite bagere i buldožere i porušite u po bela dana, a daj meni jedan, da sednem u njega, ja ću to da uradim, da to ruglo kriminalno tamo sklonim' ".
Moguće je da se ljudi iz beogradske vlasti sada kaju što se nisu dosetili da mesto u bageru ponude samom tehničkom premijeru, jer bi tako crno na belo imali dokaz da nisu samo oni osmislili noćnu akciju, za šta ih je javno optužio Vučić.
No, označavanjem njih kao odgovornih mandatar Vučić je, pak, po profesorki Milivojević, uleteo u drugi prekršaj.
"Dakle, sam nije sačekao da se završi istražni postupak, nego se oglasio, a onda dalje odbija da učestvuje u razgovoru u tome. Iz toga možemo zaključiti da je u pitanju samo kupovima vremena ili paralisanje narastajuće kritičke energije javnosti", navodi Snježana Milivojević.
Protesti na koje sagovornica ukazuje u vodećim medijima ili su svedeni skoro na marginu ili se o njima govori isključivo u negativnom kontekstu. Pomenuti predsednik Tomislav Nikolić jedino je krajem maja sugerisao da se slučaj „Savamala“ ne može zataškati, dok se javnost lomi u pokušaju da razazna šta je krivica a šta odgovornost. To pokazuju i mišljenja građana koje smo nedaleko od Savamale pitali.
Vaš browser nepodržava HTML5
Stavovi građana:
I zaista, da li bi sugestija da se mandatar Vučić povuče pre nego što i proglasi sastav svog drugog kabineta bila prestroga.
Analitičar Dragomir Anđelković takvu mogućnost označava kao paradoksalnu.
"To bi bilo isto kao kada bi postavljali pitanje odgovornosti predsednika Sjedinjenih Američkih Država za nešto što u Njujorku, Nju Orleansu ili nekom drugom gradu", konstatuje Anđelković.
Situacija bi svakako bila složenija ukoliko bi, zamislimo, američki predsednik na primer, pokazao razumevanje za nezakonito angažovanje bilo kog nižeg nivoa vlasti.
Da li je tu vrstu razumevanja, iako je ranije počinioce nazvao idiotima, upravo pokazao mandatar Vučić, ovom izjavom: "Siguran sam da im namera nije bila ni kriminalna, niti čak loša. Ali je urađeno nešto veoma loše, nešto što ne sme da se ponovi. Siguran sam da su želeli da obezbede mnogo lepši prostor čisteći nešto od ucenjivača, polukriminalaca, da ih tako nazovete ili kriminalaca čistih".
Aleksandar Vučić
Ove Vučićeve reči lako mogu biti shvaćene kao posredno odobravanje preuzimanja zakona u ruke pojedinaca, u ovom slučaju onih koji svoja lica skrivaju fantomkama.
Pritom se ne sme zaboraviti da su neki od srušenih objekata bili legalni ili u nezavršenim sudskim procesima.
Dragomir Anđeković, međutim, ima delimično razumevanje: "Potpuno je jasno da se u Beogradu nalaze mnogi objekti koji ne mogu biti legalizovani".
Međutim, Anđeković dalje precizira: "Nije normalan način kako je to urađeno. Verovatno se neko plašio da će pokušaj legitimnog uklanjanja tih objekata izazvati proteste, sprečavanje samog procesa čišćenja, vezivanje ljudi za objekte, stavljanje raznih živih zidova ... Pa su zato tražili način kako to da urade, a uradili su na krajnje nelegalan način, koji mora biti sankcionisan".
Pravno utemeljeni državni sistem, sa nezavisnim sudstvom, bio bi dovoljna brana od izgreda i manjih od viđenog u Hercegovačkoj ulici. Na tome, a ne pozivanju na ostavke, insistira i Nemanja Nenadić iz "Transparentnosti Srbija".
Nemanja Nenadić
"Ako je neko počinio krivično delo, prekršaj, onda upravo za to mora da odgovara. Ukoliko je, pak, kršio zakon na neki drugi način onda bi trebalo da bude smenjen. Konkretno, odgovor na vaše pitanje zavisi od onoga što će da pokaže istraga koja se, kako čujemo, vodi", ističe Nenadić.
Malo je verovatno da će sama istraga dovesti do konkretnog dokaza, da kažemo i pisanog, kojim se nalaže rušenje Hercegovačke i komanduje policiji da ne reaguje na pozive građana u pomoć.
"Naravno da je problem dokazivanja jedna stvar. Ali, kako god bilo, to je suština stvari. Umesto priče o političkoj odgovornosti, kao primarnoj, apsolutni primat mora u ovom slučaju da ima utvrđivanje da li je bilo nečije krivične odgovornosti", dodaje Nemanja Nenadić.
Trebalo bi podvući da je povlačenja sa zvaničnih funkcija, mada je to u Srbiji izuzetno retko, razvijena je praksa u modernim demokratijama kao način suočavanja sa moralnom odgovornošću – koja često proizlazi iz logike hijerarhijskog položaja.
Tako će se oni koji su više rangirani unutar državnog aparata, povući ukoliko su niže rangirani učinili propust, čak i ako za to nisu znali, ali se mogu smatrati komandno odgovornim.
Vučić ne može da pobegne od odgovornosti
U slučaju "Savamala" tu vrstu osećaja nije pokazao čak ni načelnik beogradske Komunalne policije Nikola Ristić, koji i sada sedi na tom mestu i demantuje da su se građani obraćali njegovim službenicima, dok je načelnik kriminalističke policije Beograda Dragan Kecman smenjen.
U opravdanost ili neopravdanost razloga te smene teško je ulaziti, ali se mora reći da je sa mesta otišao jedini policajac koji je izgovorio očigledno – da je u Hercegovačkoj ulici posle nasilnog čina, jednostavno trebalo uraditi uviđaj.
Svim pomenutim akterima priče, vraćanje mandata i pozivanje Srpske napredne stranke kao pobednika izbora da imenuje drugog kandidata za premijera, u gore opisanoj političkoj kulturi, bio bi čist prosvetiteljski gest.
Pogotovu što bi, ako se stvari vrate na princip, i kako pojašnjava Biljana Stepanović, slučaj iz Hercegovačke trebalo dvostruko razmatrati.
"Ako je znao za rušenje Savamale i naredbu da policija ne reaguje, on je odgovoran zbog te činjenice. To bi bila suspenzija ustavnog i pravnog poretka jedne zemlje, te uvođenje pravne nesigurnosti za građane. Ako, pak, nije znao, onda je odgovoran zato što nije znao. Zato što bi to značilo da u ovoj zemlji postoje potpuno, da tako kažem, centri izvan sistema koji su u stanju da narede policiji da ne reaguje a da premijer o tome nije bio obavešten i da je bespomoćan da to spreči. U tom smislu premijer ili mandatar Vučić ne može da pobegne od svoje odgovornosti i to ga čini nervoznim", zaključuje Stepanović.