Stanko "Cane" Subotić nije imao ništa sa švercom cigareta tokom devedsetih. Upravo će to pokušati da dokaže njegova odbrana, kako nam je rekao advokat Radoslav Tadić. Ovaj kontroverzni biznismen, kako ga mediji uglavnom opisuju, posle sedam godina vratio se u Srbiju i to samo nekoliko dana pošto je povučena Interpolova poternica koja je za njim bila raspisana.
U vreme prethodne vlasti, oličene u predsedniku Borisu Tadiću, bio je označen kao kriminalac u bekstvu, jedan od najodgovornijih za šverc cigareta tokom devedesetih. Godinu dana po Tadićevom padu, kad zemljom upravlja savez socijalista Ivice Dačića i naprednjaka Aleksandra Vučića, u Srbiju dolazi skoro pa kao slobodan čovek. Kažemo “skoro” jer ostaje predmet sudskog interesovanja, pa će se sa slobode braniti od optužbi koje su i dalje na snazi, ali ne po osnovi po kojoj je prvobitno bio gonjen.
Zloupotreba položaja odgovornog lica, novouspostavljeni član 234. Krivičnog zakona. U postupku koji je pred njim, Subotić će osporavati optužbe da je prekršio pravila tog člana. Kada izađu pred sud advokat Tadić će najpre tržiti da se utvrdi da li se Subotiću uopšte, po ovoj osnovi, može suditi: “Sporna je retroaktivna primena tog Zakona s obzirom da se ovde radi o periodu ’95. ‘96. godina, kada to krivično delo uopšte nije ni postojalo”.
Ukoliko bi se od kazne izvukao tek pozivanjem da mu se ne može suditi za delo koje nije bilo sankcionisano u vreme kada je počinjeno, Subotić bi na neki način priznao da je učestvovao u švercu. On želi upravo suprotno. Da dokaže nevinost. Kako navodi njegov advokat, u odbrani biznismena poznatog po nadimku Cane jedna činjenica biće ključna:
“Prisutan je jedan potpuni apsurd u samoj optužnici. Pominje se nekakva firma ‘Sukces’ koja je, navodno, nepostojeća firma. Kako to kaže optužnica. Sad se tereti Stanko Subotić da je kao odgovorno lice, u toj nepostojećoj firmi, uvozio cigarete za koje nije plaćao carine i druge dažbine”.
RSE: Ona ne postoji zato što nije zavedena u knjige tog vremena.
“Navodno, firma uopšte nije registrovana”.
RSE: To je bilo vreme potpunog institucionalnog rasula. Mnogo toga je postojalo što nije bilo registrovano.
“Sud mora da utvrdi prvo ono što je sada i počeo da utvrđuje. Da zatraži izveštaj od Privrednog suda u Novom Sadu, gde se navodno ta firma nalazila, da li je ’95. i ’96. godine uopšte bilo reči o tome da je ta firma bila registrovana. Ako je bila registrovana onda je neko morao da podnese zahtev za njeno osnivanje firme, da uloži kapital koji je bio potreban. To lice ima ime i prezime, ličnu kartu i tako dalje. Mi smo pružili dokaze da sa stvarima koje su konkretno navedene, kamioni, uvoz iz Makedonije ili Zapadne Evrope, da nikada Stanko Subotić te cigarete nije uvozio”.
RSE: Znači, šverca je bilo ali nije švercovao Stanko Subotić?
“Da li je bilo šverca ovih cigareta ili nije, ja ne znam. Ali znam da Stanko Subotić sa tim nema veze. Sigurno. Odbrana je ukazivala na ono što su drugi okrivljeni, koji su radili kao državni službenici, rekli. Među njima je, na primer, Stevan Banović koji je bio šef Službe za vanredne kontrole na carini. On je rekao da je to radila država preko Službe državne bezbednosti”.
Od onih koji su ispleli mrežu između Carine i nekadašnje Državne bezbednosti, na sudu se nije našlo mnogo njih. Jedan od izuzetaka je bivši direktor Carine Mihalj Kertes. Sudi mu se za navodni prenos 120 miliona nemačkih maraka u kiparske banke, osuđen je na svega dve i po godine zatvora zbog pomaganja ubicama pri atentatu na Ibarskoj magisrali (likvidacija četvrice ljudi iz okruženja Vuka Draškovića), dok se u slučajevima takozvane “duvanske mafije”, za sada, pominje tek kao potencijalni svedok.
Subotićev advokat, pak, ponavlja da njegov klijent ni ne poznaje Kertesa. Na taj način takođe učvršćuje tvrdnje da on nikakve veze nije imao sa tim glomaznim i organizovanim švercom. Kriminologu Dobrivoju Radovanoviću u to je teško da poveruje:
“Meni to ne zvuči verovatno. Zato što je, ne samo o tome bilo previše priče, nego je bilo previše ljudi koji to znaju. Previše čak ljudi koje ja znam, a da oni znaju. Prema tome, on je izvesnu ulogu imao. I mnogi drugi su u tome imali jako važnu ulogu, a nisu bili procesuirani. Čak ni hapšeni, a kamoli procesuirani”.
Pritisak iz Evrope
Za razliku od onih čija se imena ne spominju, iza Subotića su godine u kojima je bio lice sa srpske poternice (zbog čega je proveo i tri meseca u pritvoru u Moskvi), a isrped njega je proces koji će voditi sa slobode. To pravo je ostvario pošto je, kao jemstvo, položio 538.000 evra, odnosno upisao je hipoteku na kuću u korist suda.
Kada je Subotić stigao u Beograd jedna od prvih adresa koju je posetio bila je ona njegovih, “najboljih prijatelja”. Upravo tako stoji na sajtu e-novine, koje vodi novinar Petar Luković, a gde je objavljen niz tekstova ispisanih u svrhu odbrane Subotića. “Najdraži gost”, “člana familije e-novina”, sve to piše u tekstu objaljvenom posle Subotićeve posete. Stoji još:
“I pored činjenice da je srpsko pravosuđe maltene uništeno, ipak se desilo ono o čemu je Subotić mogao samo da sanja; da dođe u Srbiju, poseti e-novine i izjavi kako ’još ne može da poveruje da je u zemlji u kojoj je još prošle godine bio proglašen za najvećeg evropskog mafijaša, po svedočenju Malović Snežane, mehaničkog motora u borbi protiv svetskog kriminala’“.
Rečenica istrgnuta iz u prethodnom periodu građenog konteksta u kome se Subotić predstavlja kao žrtva vlasti Borisa Tadića, one koja je odgovorna i za reformu pravosuđa, a koja je osporavana od strane Evrpske unije. Na ruku mu je išao i pritisak iz Evrope, pogotovu od avgusta prošle godine, te misije izvestioca Evropskog parlamenta Jelka Kacina. Prve preduzete nakon što je formirana Vlada Ivice Dačića. Kacin je tada otvorio pitanje člana 359 Krivičnog zakona, onog po kome je Subotić orignalno gonjen.
„Svi oni koji su uspešni jednostavno se vaspitavaju i šalju na odmor kako bi razmislili da li je jeftinije platiti reket, ili sedeti i plesti čarape...“, kazao je pre godinu dana Kacin.
On je iznenađujuće nediplomatski u prvi plan izbacio zaista prevaziđenu zakonsku odredbu koja se odnosila na zloupotrebu službenog položaja u sopstvenoj firmi. Član 359 je ubrzo ukinut, čime su stvoreni prvi uslovi za Subotićev povratak i finalno dokazivanje da šverc, čije bi postojanje takođe (iako je u ono vreme bio očigledan) sada trebalo dokazivati, sa njim nije imao nikakve veze. Advokat Radoslav Tadić:
„Pa ko je Stanko Subotić? Bio je vlasnik jednog privatnog preduzeća. Da naređuje direktoru Uprave carina Kertesu, koga ne poznaje? Da naređuje šefu policije i šefu Državne bezbednosti u Novom Sadu, da za njegov račun vrše zloupotrebu službene dužnosti, da bi njemu uterali novac u džep?“
Inače, četiri postupka su pokrenuta za šverc cigareta. U njima su kao organizatori grupa označeni odbegli Mirjana Marković i Marko Milošević, zatim udovica ubijenog Vlade Kovačevića Trefa – Bojana Bajrušević, brat takođe ubijenog Radovana Stojčića Badže – Siniša Stojčić i sam Subotić. Sve su to dela iz devedesetih, za koje se sve manje veruje da će ikada biti rasvetljena. Stoga Dobrivoja Radovanovića i pitamo:
RSE: Mnogo godina je od tada prošlo. Puno toga je teško utvrditi pošto ni na koji način nije prošlo kroz papire. Verujete li da je zloupotrebe iz tog vremena danas uopšte moguće rasvetliti?
“Naravno da je moguće, ako potoje materijalni dokazi. Sve ostalo je politička priča. A političke priče se menjaju kako se menja koja garnitura na vlasti. Ova zemlja je naučila da primenjuje propise kako joj kažu političari. Teško da ćemo mi od toga tako lako odustati”.
U vreme prethodne vlasti, oličene u predsedniku Borisu Tadiću, bio je označen kao kriminalac u bekstvu, jedan od najodgovornijih za šverc cigareta tokom devedesetih. Godinu dana po Tadićevom padu, kad zemljom upravlja savez socijalista Ivice Dačića i naprednjaka Aleksandra Vučića, u Srbiju dolazi skoro pa kao slobodan čovek. Kažemo “skoro” jer ostaje predmet sudskog interesovanja, pa će se sa slobode braniti od optužbi koje su i dalje na snazi, ali ne po osnovi po kojoj je prvobitno bio gonjen.
Zloupotreba položaja odgovornog lica, novouspostavljeni član 234. Krivičnog zakona. U postupku koji je pred njim, Subotić će osporavati optužbe da je prekršio pravila tog člana. Kada izađu pred sud advokat Tadić će najpre tržiti da se utvrdi da li se Subotiću uopšte, po ovoj osnovi, može suditi: “Sporna je retroaktivna primena tog Zakona s obzirom da se ovde radi o periodu ’95. ‘96. godina, kada to krivično delo uopšte nije ni postojalo”.
Ukoliko bi se od kazne izvukao tek pozivanjem da mu se ne može suditi za delo koje nije bilo sankcionisano u vreme kada je počinjeno, Subotić bi na neki način priznao da je učestvovao u švercu. On želi upravo suprotno. Da dokaže nevinost. Kako navodi njegov advokat, u odbrani biznismena poznatog po nadimku Cane jedna činjenica biće ključna:
“Prisutan je jedan potpuni apsurd u samoj optužnici. Pominje se nekakva firma ‘Sukces’ koja je, navodno, nepostojeća firma. Kako to kaže optužnica. Sad se tereti Stanko Subotić da je kao odgovorno lice, u toj nepostojećoj firmi, uvozio cigarete za koje nije plaćao carine i druge dažbine”.
RSE: Ona ne postoji zato što nije zavedena u knjige tog vremena.
“Navodno, firma uopšte nije registrovana”.
RSE: To je bilo vreme potpunog institucionalnog rasula. Mnogo toga je postojalo što nije bilo registrovano.
“Sud mora da utvrdi prvo ono što je sada i počeo da utvrđuje. Da zatraži izveštaj od Privrednog suda u Novom Sadu, gde se navodno ta firma nalazila, da li je ’95. i ’96. godine uopšte bilo reči o tome da je ta firma bila registrovana. Ako je bila registrovana onda je neko morao da podnese zahtev za njeno osnivanje firme, da uloži kapital koji je bio potreban. To lice ima ime i prezime, ličnu kartu i tako dalje. Mi smo pružili dokaze da sa stvarima koje su konkretno navedene, kamioni, uvoz iz Makedonije ili Zapadne Evrope, da nikada Stanko Subotić te cigarete nije uvozio”.
RSE: Znači, šverca je bilo ali nije švercovao Stanko Subotić?
“Da li je bilo šverca ovih cigareta ili nije, ja ne znam. Ali znam da Stanko Subotić sa tim nema veze. Sigurno. Odbrana je ukazivala na ono što su drugi okrivljeni, koji su radili kao državni službenici, rekli. Među njima je, na primer, Stevan Banović koji je bio šef Službe za vanredne kontrole na carini. On je rekao da je to radila država preko Službe državne bezbednosti”.
Od onih koji su ispleli mrežu između Carine i nekadašnje Državne bezbednosti, na sudu se nije našlo mnogo njih. Jedan od izuzetaka je bivši direktor Carine Mihalj Kertes. Sudi mu se za navodni prenos 120 miliona nemačkih maraka u kiparske banke, osuđen je na svega dve i po godine zatvora zbog pomaganja ubicama pri atentatu na Ibarskoj magisrali (likvidacija četvrice ljudi iz okruženja Vuka Draškovića), dok se u slučajevima takozvane “duvanske mafije”, za sada, pominje tek kao potencijalni svedok.
Subotićev advokat, pak, ponavlja da njegov klijent ni ne poznaje Kertesa. Na taj način takođe učvršćuje tvrdnje da on nikakve veze nije imao sa tim glomaznim i organizovanim švercom. Kriminologu Dobrivoju Radovanoviću u to je teško da poveruje:
“Meni to ne zvuči verovatno. Zato što je, ne samo o tome bilo previše priče, nego je bilo previše ljudi koji to znaju. Previše čak ljudi koje ja znam, a da oni znaju. Prema tome, on je izvesnu ulogu imao. I mnogi drugi su u tome imali jako važnu ulogu, a nisu bili procesuirani. Čak ni hapšeni, a kamoli procesuirani”.
Pritisak iz Evrope
Za razliku od onih čija se imena ne spominju, iza Subotića su godine u kojima je bio lice sa srpske poternice (zbog čega je proveo i tri meseca u pritvoru u Moskvi), a isrped njega je proces koji će voditi sa slobode. To pravo je ostvario pošto je, kao jemstvo, položio 538.000 evra, odnosno upisao je hipoteku na kuću u korist suda.
Miroslav Mišković
Možda bi trebalo podsetiti da je skoro istovremeno, sud bio značajno stroži prema tajkunu Miroslavu Miškoviću. Njegova kompanija je zarad puštanja iz pritvora svog vlasnika (optužen za utaju poreza i zloupotrebu položaja) morala da uplati čak 12 miliona evra.Kada je Subotić stigao u Beograd jedna od prvih adresa koju je posetio bila je ona njegovih, “najboljih prijatelja”. Upravo tako stoji na sajtu e-novine, koje vodi novinar Petar Luković, a gde je objavljen niz tekstova ispisanih u svrhu odbrane Subotića. “Najdraži gost”, “člana familije e-novina”, sve to piše u tekstu objaljvenom posle Subotićeve posete. Stoji još:
“I pored činjenice da je srpsko pravosuđe maltene uništeno, ipak se desilo ono o čemu je Subotić mogao samo da sanja; da dođe u Srbiju, poseti e-novine i izjavi kako ’još ne može da poveruje da je u zemlji u kojoj je još prošle godine bio proglašen za najvećeg evropskog mafijaša, po svedočenju Malović Snežane, mehaničkog motora u borbi protiv svetskog kriminala’“.
Rečenica istrgnuta iz u prethodnom periodu građenog konteksta u kome se Subotić predstavlja kao žrtva vlasti Borisa Tadića, one koja je odgovorna i za reformu pravosuđa, a koja je osporavana od strane Evrpske unije. Na ruku mu je išao i pritisak iz Evrope, pogotovu od avgusta prošle godine, te misije izvestioca Evropskog parlamenta Jelka Kacina. Prve preduzete nakon što je formirana Vlada Ivice Dačića. Kacin je tada otvorio pitanje člana 359 Krivičnog zakona, onog po kome je Subotić orignalno gonjen.
„Svi oni koji su uspešni jednostavno se vaspitavaju i šalju na odmor kako bi razmislili da li je jeftinije platiti reket, ili sedeti i plesti čarape...“, kazao je pre godinu dana Kacin.
On je iznenađujuće nediplomatski u prvi plan izbacio zaista prevaziđenu zakonsku odredbu koja se odnosila na zloupotrebu službenog položaja u sopstvenoj firmi. Član 359 je ubrzo ukinut, čime su stvoreni prvi uslovi za Subotićev povratak i finalno dokazivanje da šverc, čije bi postojanje takođe (iako je u ono vreme bio očigledan) sada trebalo dokazivati, sa njim nije imao nikakve veze. Advokat Radoslav Tadić:
„Pa ko je Stanko Subotić? Bio je vlasnik jednog privatnog preduzeća. Da naređuje direktoru Uprave carina Kertesu, koga ne poznaje? Da naređuje šefu policije i šefu Državne bezbednosti u Novom Sadu, da za njegov račun vrše zloupotrebu službene dužnosti, da bi njemu uterali novac u džep?“
Inače, četiri postupka su pokrenuta za šverc cigareta. U njima su kao organizatori grupa označeni odbegli Mirjana Marković i Marko Milošević, zatim udovica ubijenog Vlade Kovačevića Trefa – Bojana Bajrušević, brat takođe ubijenog Radovana Stojčića Badže – Siniša Stojčić i sam Subotić. Sve su to dela iz devedesetih, za koje se sve manje veruje da će ikada biti rasvetljena. Stoga Dobrivoja Radovanovića i pitamo:
RSE: Mnogo godina je od tada prošlo. Puno toga je teško utvrditi pošto ni na koji način nije prošlo kroz papire. Verujete li da je zloupotrebe iz tog vremena danas uopšte moguće rasvetliti?
“Naravno da je moguće, ako potoje materijalni dokazi. Sve ostalo je politička priča. A političke priče se menjaju kako se menja koja garnitura na vlasti. Ova zemlja je naučila da primenjuje propise kako joj kažu političari. Teško da ćemo mi od toga tako lako odustati”.