Afera “Agrobanka” prvi je veliki slučaj koji je otvorila nova vlast nakon najava da će krenuti u konačni obračun sa organizovanim kriminalom i korupcijom. Za vladajuće strukture ovaj predmet je svojevrstan test koji će pokazati da li je u Srbiji moguće da zbog kriminala odgovaraju i “krupne ribe” koje su omogućile milionske malverzacije.
Rukovodstvo “Agrobanke”, u kojoj je država imala kapital od 20 odsto, godinama je delilo kredite “šakom i kapom”, široke ruke bili su prema brojnim firmama tajkuna bliskim vlastima, a pozajmice su najčešće odobravane bez adekvatnih garancija. Na kraju priče 2012, a na početku pravosudne istrage o poslovanju od 2005. do 2011, otkriveno je da je banka ostala bez 320 miliona evra koji su otišli u privatne ruke.
Miljko Radisavljević, tužilac za organizovani kriminal, izjavio je za RSE da se intenzivno radi na tom predmetu.
“Vrlo smo sistematični u ovoj istrazi i proveravamo sve dokaze. Hoćemo pre svega da utvrdimo kojim pravnim licima su pare iz Agrobanke plasirane, da istražimo tokove novca i utvrdimo gde je završio. I ne postoji drugi način da bi se došlo do pune istine o radu Agrobanke”, navodi Radisavljević.
Dosadašnji epilog afere, koja je zapanjila javnost zbog količine ukradenog novca, je dvadesetak uhapšenih na čelu sa bišim predsednikom Izvršnog odbora “Agrobanke” Dušanom Antonićem i Radoslavom Sekulićem, vlasnikom firme “Habitfarm” koja je imala privilegiju da dobije i ne vrati kredit vredan 50 miliona evra. Ono što je javnost iz medija saznala je da su najbolji zalog za dobijanje povoljnih pozajmica bile rođačke, kumovske, prijateljske ili partijske veze, i da su pojedini direktori privatnih firmi kao garanciju dali zapuštene njive i objekte zarasle u korov.
Takve malverzacije, kaže advokat Branko Pavlović, nisu mogle da budu izvedene bez zaštite na svim nivoima u sistemu vlasti.
“Onaj ko je dobio kredit nije ga dobio da bi on bio bogat i sav novac uzeo za sebe. Nego da bi deo tih para vratio organizovanoj kriminalnoj grupi koja mu omogućava da obavi tu vrstu transakcije. Prema tome, ako se pažljivo isprati tok tog novca onda će se stići do političkih vrhova. Onaj ko primi kredit mora da podmiri političke vrhove koji mu obezbeđuju zaštitu, a onaj ko daje kredit mora da podmiri infrastukturu unutar banke”, ističe Pavlović.
Radoslav Sekulić zvani Lale, vlasnik Habitfarma, poslovnu imperiju počeo je da gradi devedesetih godina, u vreme režima Slobodana Miloševića bio je direktor Savezne uprave carina, zbog čega ga vezuju sa Socijalističkom partijom Srbije koja je od 2008. ponovo na vlasti. Kada su političke veze u pitanju u ovoj priči pominje se i da je državni interes u “Agrobanci”, od koje je 2010. uzeo milionski kredit, zastupao Zvonimir Nikezić, vlasnik konsultantske kuće "CES Mekon” i poslovni partner prethodnog premijera Mirka Cvetkovića iz redova Demokratske stranke.
Tužilac Miljko Radisavljević kaže za RSE da niko neće biti zaštićen od zakona.
“Svi oni za koje budemo utvrdili da imaju odgovornost za ovo što se desilo u Agrobanci biće sigurno obuhvaćeni našom istragom i krivičnim postupkom”, ističe on.
Na pitanje šta će se dešavati, ako istraga bude došla do nekog od političara sadašnje ili prošle vlade, odgovara:
“Sva lica za koje budemo imali dokaze da su umešana u aferu Agrobanke biće pozvana na krivičnu odgovornost.”
Od epiloga zavisi kredibilitet nove vlade
Na dugačkoj listi kompanija koje su dobijale kredite od “Agrobanke” su i “Rudnap” biznismena Vojina Lazarevića, "Farmakom" Miroslava Bogićevića, "Zekstra" Dragana Đurića, pa čak i fudbalski klubovi Crvena Zvezda i Partizan. Miroslav Bogićević u javnosti je, iako je to negirao, navođen kao osoba koja je u ime DS-a od nemačkog koncerna VAC kupila 50 odsto kapitala lista "Politika", dok je jedina partija koja na vlasti nije bila kada se uzimalo iz “Agrobanke” Srpska napredna stranka koju vodi Aleksandar Vučić koji je mesecima obećavao rasvetljavanje kriminalnih afera.
Biljana Stepanović, ekonomista “Biznis info grupe”, smatra da od epiloga slučaja “Agrobanka” zavisi kredibilitet nove vlade.
“Vidim veliki izazov za sadašnju vlast u tome šta će na kraju da ispliva i koje će sve ličnosti da se pojave kao povezane sa ovom celom pričom. Jer Radoslav Sekulić, niti bilo ko drugi, nije mogao da izvuče stotine miliona evra bez znanja i odobrenja nekoga iz prethodne a možda i sadašnje vlasti. Samo je pitanje snage i političke volje da se ta afera do kraja rasvetli”, ocenjuje Stepanović.
Domaće banke u kojima je država vlasnik ili suvlasnik, među kojima su i Privredna i Razvojna banka Vojvodine, prethodnih godina imale su ogromne minuse u poslovanju koje će snositi građani Srbije.
Branko Pavlović kaže da, ako vlast iskreno želi da se izbori sa kriminalom i korupcijom, mora da pročešlja i njihovo poslovanje, ali nije optimista.
“Pretpostavljam da će se slučaj Agrobanke završiti tako što će dvoje ili troje ljudi iz banke i firmi koje su uzimale kredite priznati krivicu. I na tome će se stati, bez odgovornosti krupnih riba. Ovde nije problem u jednoj ili dve banke, već u svim bankama. Mora da se pođe od raščišćavanja stanja u ključnim državnim institucijama. Borba sa organizovanim kriminalom će početi tek kada počnu hapšenja ljudi iz države koji su to omogućili”, naglasio je Pavlović.
Čedomir Čupić, član Odbora agencije za borbu protiv korupcije, zaključuje da će o iskrenosti vlasti u deklarativnoj nameri da se obračuna sa kriminalom u institucijama moći da se govori tek kada bude rezultata.
“Ako svi koji su umešani u krađe iz Agrobanke budu procesuirani to bi bila garancija da će u svakoj budućoj aferi bez selekcije kriminalci naći na udaru. Mislim da je priča o pronalaženju Sanadera u Srbiji, odnosno najave da će za kriminal uskoro odgovarati neki ovdašnji političari sa najviših funkcija, samo čist marketing onih koji je proturaju. To je traženje žrtvenog jarca da bi se sakrili mnogi drugi koji su krivi. Nas isključivo treba da interesuje da svako ko je kriv, bez obzira da li je premijer, ministar ili političar nižeg ranga, bude istražen i procesuiran. Najbolje je da vlada princip da svi koji su umešani u kriminal i korupciju, nezavisno od funkcije, odgovaraju za svoja nedela”, zaključuje Čupić.
Kako je poslovala “Agrobanka” pod upravom dosadašnjeg rukovodstva posebno govori nekoliko primera: U dva od osam preduzeća Radoslava Sekulića Laleta, koja su sada pod istragom, kao suvlasnik se pojavljuje sin bivšeg predsednika izvršnog odbora "Agrobanke" Dušana Antonića, Milan. Istraga je pokazala i da se manipulisalo lažnim procenama imovine kojom se obezbeđuje vraćanje kredita, pa je jedan hotel veštačen na 14 miliona evra iako je stvarna vrednost četiri do pet miliona evra, dok je jedna kafana vredna 140.000 evra procenjena na 1,4 miliona evra.
Rukovodstvo “Agrobanke”, u kojoj je država imala kapital od 20 odsto, godinama je delilo kredite “šakom i kapom”, široke ruke bili su prema brojnim firmama tajkuna bliskim vlastima, a pozajmice su najčešće odobravane bez adekvatnih garancija. Na kraju priče 2012, a na početku pravosudne istrage o poslovanju od 2005. do 2011, otkriveno je da je banka ostala bez 320 miliona evra koji su otišli u privatne ruke.
Miljko Radisavljević, tužilac za organizovani kriminal, izjavio je za RSE da se intenzivno radi na tom predmetu.
“Vrlo smo sistematični u ovoj istrazi i proveravamo sve dokaze. Hoćemo pre svega da utvrdimo kojim pravnim licima su pare iz Agrobanke plasirane, da istražimo tokove novca i utvrdimo gde je završio. I ne postoji drugi način da bi se došlo do pune istine o radu Agrobanke”, navodi Radisavljević.
Dosadašnji epilog afere, koja je zapanjila javnost zbog količine ukradenog novca, je dvadesetak uhapšenih na čelu sa bišim predsednikom Izvršnog odbora “Agrobanke” Dušanom Antonićem i Radoslavom Sekulićem, vlasnikom firme “Habitfarm” koja je imala privilegiju da dobije i ne vrati kredit vredan 50 miliona evra. Ono što je javnost iz medija saznala je da su najbolji zalog za dobijanje povoljnih pozajmica bile rođačke, kumovske, prijateljske ili partijske veze, i da su pojedini direktori privatnih firmi kao garanciju dali zapuštene njive i objekte zarasle u korov.
Takve malverzacije, kaže advokat Branko Pavlović, nisu mogle da budu izvedene bez zaštite na svim nivoima u sistemu vlasti.
“Onaj ko je dobio kredit nije ga dobio da bi on bio bogat i sav novac uzeo za sebe. Nego da bi deo tih para vratio organizovanoj kriminalnoj grupi koja mu omogućava da obavi tu vrstu transakcije. Prema tome, ako se pažljivo isprati tok tog novca onda će se stići do političkih vrhova. Onaj ko primi kredit mora da podmiri političke vrhove koji mu obezbeđuju zaštitu, a onaj ko daje kredit mora da podmiri infrastukturu unutar banke”, ističe Pavlović.
Radoslav Sekulić zvani Lale, vlasnik Habitfarma, poslovnu imperiju počeo je da gradi devedesetih godina, u vreme režima Slobodana Miloševića bio je direktor Savezne uprave carina, zbog čega ga vezuju sa Socijalističkom partijom Srbije koja je od 2008. ponovo na vlasti. Kada su političke veze u pitanju u ovoj priči pominje se i da je državni interes u “Agrobanci”, od koje je 2010. uzeo milionski kredit, zastupao Zvonimir Nikezić, vlasnik konsultantske kuće "CES Mekon” i poslovni partner prethodnog premijera Mirka Cvetkovića iz redova Demokratske stranke.
Tužilac Miljko Radisavljević kaže za RSE da niko neće biti zaštićen od zakona.
“Svi oni za koje budemo utvrdili da imaju odgovornost za ovo što se desilo u Agrobanci biće sigurno obuhvaćeni našom istragom i krivičnim postupkom”, ističe on.
Na pitanje šta će se dešavati, ako istraga bude došla do nekog od političara sadašnje ili prošle vlade, odgovara:
“Sva lica za koje budemo imali dokaze da su umešana u aferu Agrobanke biće pozvana na krivičnu odgovornost.”
Od epiloga zavisi kredibilitet nove vlade
Na dugačkoj listi kompanija koje su dobijale kredite od “Agrobanke” su i “Rudnap” biznismena Vojina Lazarevića, "Farmakom" Miroslava Bogićevića, "Zekstra" Dragana Đurića, pa čak i fudbalski klubovi Crvena Zvezda i Partizan. Miroslav Bogićević u javnosti je, iako je to negirao, navođen kao osoba koja je u ime DS-a od nemačkog koncerna VAC kupila 50 odsto kapitala lista "Politika", dok je jedina partija koja na vlasti nije bila kada se uzimalo iz “Agrobanke” Srpska napredna stranka koju vodi Aleksandar Vučić koji je mesecima obećavao rasvetljavanje kriminalnih afera.
Biljana Stepanović, ekonomista “Biznis info grupe”, smatra da od epiloga slučaja “Agrobanka” zavisi kredibilitet nove vlade.
“Vidim veliki izazov za sadašnju vlast u tome šta će na kraju da ispliva i koje će sve ličnosti da se pojave kao povezane sa ovom celom pričom. Jer Radoslav Sekulić, niti bilo ko drugi, nije mogao da izvuče stotine miliona evra bez znanja i odobrenja nekoga iz prethodne a možda i sadašnje vlasti. Samo je pitanje snage i političke volje da se ta afera do kraja rasvetli”, ocenjuje Stepanović.
Domaće banke u kojima je država vlasnik ili suvlasnik, među kojima su i Privredna i Razvojna banka Vojvodine, prethodnih godina imale su ogromne minuse u poslovanju koje će snositi građani Srbije.
Branko Pavlović kaže da, ako vlast iskreno želi da se izbori sa kriminalom i korupcijom, mora da pročešlja i njihovo poslovanje, ali nije optimista.
Čedomir Čupić, foto: Saša Čolić
“Pretpostavljam da će se slučaj Agrobanke završiti tako što će dvoje ili troje ljudi iz banke i firmi koje su uzimale kredite priznati krivicu. I na tome će se stati, bez odgovornosti krupnih riba. Ovde nije problem u jednoj ili dve banke, već u svim bankama. Mora da se pođe od raščišćavanja stanja u ključnim državnim institucijama. Borba sa organizovanim kriminalom će početi tek kada počnu hapšenja ljudi iz države koji su to omogućili”, naglasio je Pavlović.
Čedomir Čupić, član Odbora agencije za borbu protiv korupcije, zaključuje da će o iskrenosti vlasti u deklarativnoj nameri da se obračuna sa kriminalom u institucijama moći da se govori tek kada bude rezultata.
“Ako svi koji su umešani u krađe iz Agrobanke budu procesuirani to bi bila garancija da će u svakoj budućoj aferi bez selekcije kriminalci naći na udaru. Mislim da je priča o pronalaženju Sanadera u Srbiji, odnosno najave da će za kriminal uskoro odgovarati neki ovdašnji političari sa najviših funkcija, samo čist marketing onih koji je proturaju. To je traženje žrtvenog jarca da bi se sakrili mnogi drugi koji su krivi. Nas isključivo treba da interesuje da svako ko je kriv, bez obzira da li je premijer, ministar ili političar nižeg ranga, bude istražen i procesuiran. Najbolje je da vlada princip da svi koji su umešani u kriminal i korupciju, nezavisno od funkcije, odgovaraju za svoja nedela”, zaključuje Čupić.
Kako je poslovala “Agrobanka” pod upravom dosadašnjeg rukovodstva posebno govori nekoliko primera: U dva od osam preduzeća Radoslava Sekulića Laleta, koja su sada pod istragom, kao suvlasnik se pojavljuje sin bivšeg predsednika izvršnog odbora "Agrobanke" Dušana Antonića, Milan. Istraga je pokazala i da se manipulisalo lažnim procenama imovine kojom se obezbeđuje vraćanje kredita, pa je jedan hotel veštačen na 14 miliona evra iako je stvarna vrednost četiri do pet miliona evra, dok je jedna kafana vredna 140.000 evra procenjena na 1,4 miliona evra.