Kompanija “Nektar”, iz Bačke Palanke, potpisala je kupoprodajni ugovor sa “Pivovarnom Union”, koja je vlasnik “Pivovarne Laško”, a u čijem sastavu je poslovao i “Fruktal”, tako da je jedan od najpoznatijih slovenačkih brendova prešao u ruke vlasnika iz Srbije.
To je obrt kome se, pre desetak godina, u trenutku kada su se slovenačke firme na velika vrata vraćale u Srbiju, niko nije mogao nadati. Ove promene duboko će se odraziti, kako na stanje slovenačke, tako i na stanje srpske ekonomije. Dileme su samo o tome – ko će, zapravo, ostvariti benefit.
Vlasnici “Nektara”, iz Bačke Palanke, ne kriju zadovoljstvo postignutim dogovorom o kupovini čuvenog “Fruktala”, a posebno procenom da će nova kompanija, nastala spajanjem dva brenda, u 2011. godini ostvariti oko 140 miliona evra prihoda od prometa.
Formalno preuzimanje “Fruktala” trebalo bi da se dogodi do kraja oktobra ove godine, a kako kaže izvršni direktor “Nektara” Bojan Radun, preostala je samo proceduralna saglasnost skupštine akcionara, koja - prema signalima iz Ajdovščine - ne bi trebalo da bude sporna.
“U obavezi smo da za 93,73 odsto akcija platimo 35,5 milona evra. Pored toga smo preuzeli prava i obaveze da otkupimo i ostatak akcija malih akcionara kao i da pokrijemo dugove “Fruktala” u iznosu od oko 13 miliona evra. To sve zajedno čini investiciju nešto većom od 50 miliona evra. To najveća srpska investicija u Sloveniju do sada i najveća strana investicija u Sloveniji ove godine”, kazao je Radun.
Planirana cifra od 140 miliona evra prihoda trebalo bi da svrsta novu firmu među 15 najvećih proizvođača u Evropi, međutim, ambicije vlasnika su daleko veće, kažu Slobodan i Bojan Radun.
“Verujemo da ćemo iskoristiti prednosti činjenice da je jedna kompanija u EU, a druga u Srbiji. Znam da ćemo organizaciono napraviti sve što je potrebno da bi to dalo zbir koji nije 1+ 1 = 2, nego da je, bar, dva i po”.
“Svakako da imamo i želje i ambicije i planove da se širimo i na tržište EU, pre svega ona koja graniče s ovim prostorom, a zašto da ne i dalje.”
Slovenački mediji nisu s oduševljenjem dočekali vest o prodaji “Fruktala”.
Kako kaže novinarka lista „Finance“ Petra Sovdat, to je, tek, početak prodaje slovenačkih kompanija, zato što su ih pre par godina kupovali tajkuni, bez novca, na kredite.
Zlatne koke ekonomije
U razgovoru s Milošem Teodorovićem, Petra Sovdat otkriva da je njihove planove teško pogodila ekonomska kriza.
„Tako da su banke uzele sve njihove dionice i sad dolazi do prodaja. Prodaja „Fruktala“ je prva u nizu prodaja koje bi trebalo da se dogode.“
RSE: Ko je sledeći? Možda „Merkator“?
Sovdat: I „Merkator“ i pojedine kompanije iz „Istrabenza“, kao i broj manjih kompanija, ili manje znanih u Srbiji.
RSE: Kad kažete tajkun, to u Srbiji ima užasno jaku konotaciju. Koja je razlika između slovenačkih i srpskih tajkuna?
Sovdat: U stvari, nema razlike. Svi su došli do svog bogastva pomoću politike i bez novca, s tim da su vaši tajkuni počeli malo ranije. Naši su počeli da kupuju kompanije, tek, od 2005. godine, i zato ih je kriza više udarala.
Ovako je, u najkraćem, izgledao optimizam i euforija povodom dolaska „Merkatora“ u Beograd, koju je sa okupljenim građanima podelio i tadašnji ministar spoljnih poslova Slovenije Dmitrij Rupel.
Devet godina kasnije, prvobitni entuzijazam je utihnuo, a Merkator je pred vratima sudbine ostalih rasprodatih slovenačkih firmi.
„Prodaja „Kokte“, „Donat Mg-a“, pa sada „Fruktala“, po oceni Danijele Jozić, novinarke hrvatskog „Privrednog dnevnika“, svojevsan je šamar ekonomiji koja je svojevremeno u hrvatskim medijima nazvana „Slovenija d.d.“.
„U Hrvatskoj se godinama sa svojevrsnom zavišću gledalo na taj slovenski državni kapitalizam, odnosno način na koji su se oni odupirali bilo kakvim većim prodajama svojih kompanija. Dok smo mi sve živo prodavali, nekako se pozitivno gledalo na to da Slovenci nisu išli na rasprodaju svojih najvrijednijih tvrtki.“
Ali ipak napominje:
„Mislim da ne bi trebalo likovati nad aktualnom prodajom najpoznatijih slovenskih brendova, iz razloga što je slovensko gospodarstvo još uvijek nadmoćno i vrlo utjecajno u regiji. I ono što je po meni vrlo važno reći je to, da taj njihov državni kapitalizam, nekakva zaštita domaćeg nacionalnog bogastva je, zapravo, još uvijek na djelu. Slovenci u svom vlasništvu još uvijek drže i Novu ljubljansku banku, i Slovenski telekom, i Petrol, i Elektroprivredu... Znači, to još uvijek kontroliraju, a to su sve zlatne koke slovenskog gospodarstva.“
To je obrt kome se, pre desetak godina, u trenutku kada su se slovenačke firme na velika vrata vraćale u Srbiju, niko nije mogao nadati. Ove promene duboko će se odraziti, kako na stanje slovenačke, tako i na stanje srpske ekonomije. Dileme su samo o tome – ko će, zapravo, ostvariti benefit.
Vlasnici “Nektara”, iz Bačke Palanke, ne kriju zadovoljstvo postignutim dogovorom o kupovini čuvenog “Fruktala”, a posebno procenom da će nova kompanija, nastala spajanjem dva brenda, u 2011. godini ostvariti oko 140 miliona evra prihoda od prometa.
Formalno preuzimanje “Fruktala” trebalo bi da se dogodi do kraja oktobra ove godine, a kako kaže izvršni direktor “Nektara” Bojan Radun, preostala je samo proceduralna saglasnost skupštine akcionara, koja - prema signalima iz Ajdovščine - ne bi trebalo da bude sporna.
“U obavezi smo da za 93,73 odsto akcija platimo 35,5 milona evra. Pored toga smo preuzeli prava i obaveze da otkupimo i ostatak akcija malih akcionara kao i da pokrijemo dugove “Fruktala” u iznosu od oko 13 miliona evra. To sve zajedno čini investiciju nešto većom od 50 miliona evra. To najveća srpska investicija u Sloveniju do sada i najveća strana investicija u Sloveniji ove godine”, kazao je Radun.
Planirana cifra od 140 miliona evra prihoda trebalo bi da svrsta novu firmu među 15 najvećih proizvođača u Evropi, međutim, ambicije vlasnika su daleko veće, kažu Slobodan i Bojan Radun.
“Verujemo da ćemo iskoristiti prednosti činjenice da je jedna kompanija u EU, a druga u Srbiji. Znam da ćemo organizaciono napraviti sve što je potrebno da bi to dalo zbir koji nije 1+ 1 = 2, nego da je, bar, dva i po”.
“Svakako da imamo i želje i ambicije i planove da se širimo i na tržište EU, pre svega ona koja graniče s ovim prostorom, a zašto da ne i dalje.”
Slovenački mediji nisu s oduševljenjem dočekali vest o prodaji “Fruktala”.
Kako kaže novinarka lista „Finance“ Petra Sovdat, to je, tek, početak prodaje slovenačkih kompanija, zato što su ih pre par godina kupovali tajkuni, bez novca, na kredite.
Zlatne koke ekonomije
U razgovoru s Milošem Teodorovićem, Petra Sovdat otkriva da je njihove planove teško pogodila ekonomska kriza.
„Tako da su banke uzele sve njihove dionice i sad dolazi do prodaja. Prodaja „Fruktala“ je prva u nizu prodaja koje bi trebalo da se dogode.“
RSE: Ko je sledeći? Možda „Merkator“?
Sovdat: I „Merkator“ i pojedine kompanije iz „Istrabenza“, kao i broj manjih kompanija, ili manje znanih u Srbiji.
RSE: Kad kažete tajkun, to u Srbiji ima užasno jaku konotaciju. Koja je razlika između slovenačkih i srpskih tajkuna?
Sovdat: U stvari, nema razlike. Svi su došli do svog bogastva pomoću politike i bez novca, s tim da su vaši tajkuni počeli malo ranije. Naši su počeli da kupuju kompanije, tek, od 2005. godine, i zato ih je kriza više udarala.
Ovako je, u najkraćem, izgledao optimizam i euforija povodom dolaska „Merkatora“ u Beograd, koju je sa okupljenim građanima podelio i tadašnji ministar spoljnih poslova Slovenije Dmitrij Rupel.
Devet godina kasnije, prvobitni entuzijazam je utihnuo, a Merkator je pred vratima sudbine ostalih rasprodatih slovenačkih firmi.
„Prodaja „Kokte“, „Donat Mg-a“, pa sada „Fruktala“, po oceni Danijele Jozić, novinarke hrvatskog „Privrednog dnevnika“, svojevsan je šamar ekonomiji koja je svojevremeno u hrvatskim medijima nazvana „Slovenija d.d.“.
„U Hrvatskoj se godinama sa svojevrsnom zavišću gledalo na taj slovenski državni kapitalizam, odnosno način na koji su se oni odupirali bilo kakvim većim prodajama svojih kompanija. Dok smo mi sve živo prodavali, nekako se pozitivno gledalo na to da Slovenci nisu išli na rasprodaju svojih najvrijednijih tvrtki.“
Ali ipak napominje:
„Mislim da ne bi trebalo likovati nad aktualnom prodajom najpoznatijih slovenskih brendova, iz razloga što je slovensko gospodarstvo još uvijek nadmoćno i vrlo utjecajno u regiji. I ono što je po meni vrlo važno reći je to, da taj njihov državni kapitalizam, nekakva zaštita domaćeg nacionalnog bogastva je, zapravo, još uvijek na djelu. Slovenci u svom vlasništvu još uvijek drže i Novu ljubljansku banku, i Slovenski telekom, i Petrol, i Elektroprivredu... Znači, to još uvijek kontroliraju, a to su sve zlatne koke slovenskog gospodarstva.“