Od početka godine, u Srbiji su pokrenute tri inicijative čiji bi cilj bila rehabilitacija ili odavanje počasti Slobodanu Miloševiću.
Nakon ideje da jedna ulica u Novom Sadu ponese njegovo ime i one da mu se u Beogradu podigne spomenik, pred gradskim odbornicima u Leskovcu uskoro će se naći predlog da se bivšem predsedniku SRJ, koji je 2006. godine umro u zatvoru Haškog tribunala tokom suđenja za genocid i ratne zločine i čija je Socijalistička partija Srbije devedesetih bila ključna u kreiranju politike rata, vrati titula počasnog građanina tog grada na jugu Srbije, oduzeta 2001. godine.
Inicijativu je pokrenuo nekadašnji lider Miloševićevog SPS-a u tom gradu, Živojin Stefanović, danas odbornik Srpske radikalne stranke u gradskom parlamentu.
U razgovoru nam je potvrdio da će predložiti tu inicijativu za dnevni red sednice. Izjavu nam, međutim, nije dao, ali je, ne birajući reči, negodovao zbog, kako je rekao, našeg izveštavanja o njemu tokom devedesetih godina.
Inicijativi je prethodilo to što je gradonačelnik Leskovca, Goran Cvetanović, inače član Srpske napredne stranke premijera Aleksandra Vučića, na sednici lokalnog parlamenta u ponedeljak, kako javljaju lokalni mediji, prekorio Stefanovića što je, posle dolaska DOS-a na vlast, "dozvolio poništenje odluke o dodeli statusa počesanog građanina Miloševiću".
"Slobodan Milošević je potpuno zaslužio titulu počasnog građanina, ali vi ste dozvolili da ona bude poništena", citirali su mediji Cvetanovića.
Kontaktirali smo njegov kabinet, ali se na naše pozive, do ovog trenutka nije odazvao.
Miloševiću je titula počasnog građanina grada Leskovca dodeljena 11. oktobra 1999. godine, za Dan grada Leskovca, a poništena 2001. godine, kada se promenio skupštinski sastav.
O mogućnosti da mu to priznanje ponovo bude vraćeno, u leskovačkom odboru Demokratske stranke su jasni - „Demokratska stranka je, naravno, pri stavu da se Slobodanu Miloševiću ne treba vratiti titula počasnog građanina, jer su devedesete najgori period novije istorije Srbije koji, očigledno, današnja vlada SNS-a i isti ti akteri iz tih devedesetih godina, pokušavaju da sustignu“, rekla nam je Jelena Spirić, gradska odbornica DS-a, stranke koja je bila stožer petooktobarskih promena.
Spirić podseća na još jedan detalj iz bliže istorije SPS-a i grada Leskovca, zbog koga Milošević, kako kaže, nikako ne sme ponovo da ponese titulu počasnog građanina.
„Slobodan Milošević sigurno ne sme biti nagrađen za to što je Leskovac jedan od, a ako ne i prvi grad sa najvećim broj mobilisanih i poginulih ljudi na Kosovu.“
Naime, tokom rata na Kosovu i NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, iz leskovačkog kraja je mobilisan veoma veliki broj ljudi. Dobrosav Nešić, predsednik nevladine organizacije Odbor za ljudska prava Leskovac, kaže da se mnogi od njih nikada nisu vratili svojim kućama.
„Imamo kompletne podatke za 51 mrtvog koji je poginuo u doba sukoba na Kosovu“, rekao nam je. Vraćanja titule počasnog građanina Miloševiću bi, kako ističe, „za te porodice značilo još jedno ubijanje tih ljudi“.
I ne samo za porodice onih Leskovčana koji su nakon mobilizacije poginuli na Kosovu. Naš sagovornik kaže – to bi bio šamar za grad Leskovac i sve njegove slobodoumne građane. „Mnogo jače od šamara bi zabolelo da se to dogodi“, dodao je.
Podsetimo da je Socijalistička partija Srbije u avgustu ove godine najavila da će podneti inicijativu da se Slobodanu Miloševiću podigne spomenik u Beogradu, dok je odbornička grupa Srpske radikalne stranke u Skupštini grada Novog Sada u julu najavila da će obnoviti inicijativu da se jedna ulica u Novom Sadu nazove njegovim imenom.
„Takvi pokušaji nikoga ne bi trebalo da čude“, ukazuje sociolog Božidar Jakšić. „Mi živimo u jednom društvu u kojem je svakodnevni sport revizija istorije i rehabilitacija nečega čega smo se mi sa razlogom debelo stideli. U zemlji u kojoj je rehabilitovan pokret Draže Mihailovića, u kojoj sada sud odlučuje o rehabilitaciji Milana Nedića, zaista se ne treba čuditi da u Leskovcu ili bilo gde drugo i oni žele nešto da rehabilituju, pa rehabilituju ono što im je pri ruci“, kaže Božidar Jakšić.
A što se tiče društva koje se sapliće u stalnom negiranju najmračnijih stranica svoje prošlosti - „Treba, napokon, da dođemo do neke elementarne svijesti šta su ti ljudi učinili sa građankama i građanima Srbije - i u Drugom svetskom ratu i krajem dvadesetog vijeka. Te svijesti nema, a i ako se pojavi, kuka i motika će se državna dići da tu svijest što prije zatre, da joj što prije stavi glogov kolac. To je nešto što je danas na dijelu“.
Vratimo se na kraju ponovo u Leskovac gde bi uskoro, pred gradskim odbornicima trebalo da se nađe inicijativa za stavljanje van snage odluke kojom je 2001. godine Miloševiću oduzeta titula počasnog građanina.
Dobrosav Nešić smatra da će odluka o tome biti politička i kaže da se boji da je izvesna. „Plašim se da će SNS da popusti iz političkih razloga i da će dozvoliti da se ona presuda ukina i ova nova da zaživi. Ako ga oni ponovo rehabilituju, sledeće će biti da mu spomenik podignu ovde“
Priznanje počasnog građanina Leskovca trenutno nose genetičar poreklom iz tog grada Miodrag Stojković, patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej i premijer Aleksandar Vučić.
U lokalnom odboru Demokratske Stranke navode da će insistirati da se ta lista depolitizuje, tako da će, osim suprotstavljanja inicijativi da se Miloševiću priznanje vrati, pokrenuti i jednu svoju – da se Vučiću oduzme.