Pred Haškim tribunalom održan je proces po zahtevu oficira bivše JNA Veselina Šljivančanina da bude preispitana presuda, kojom je osuđen na 17 godina zatvora zbog pomaganja zločina nad hrvatskim zarobljenicima u Vukovaru 1991. Svedok odbrane tvrdio je da Švljivančanin nije znao za odluku o povučenju vojne policija sa farme Ovčara, nakon čega je streljano 194 zarobljenika.
Iz tužilaštva, pak, navode da po komandnom lancu, on nije mogao biti izostavljen iz procesa odlučivanja. Podsećamo, za 15 godina rada Tribunal nikada nije prihvatio zahtev osuđenih za reviziju presude.
Izvođenjem svedoka Miodraga Panića, koji je u vreme zločina na Ovčari bio potpukovnik JNA, Šljivančaninova odbrana pokušava da dokaže opravdanost zahteva za reviziju pravosnažne presude za pomaganje u ubistvu 194 hrvatska zarobljenika u Vukovaru 1991. godine.
Panić je pred sudskim većem tvrdio da 20. novembra uveče, tokom razgovora kojem je prisustvovao, tadašnji komandant Gardijske brigade Mile Mrkšić nije obavestio Šljivančanina o svojoj odluci da sa farme Ovčara povuče vojnu policiju, čime je zarobljenike ostavio u rukama pripadnika lokalne Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga koji su ih te noći streljali:
“Toga između njih tog trenutka nije bilo... Mrkšić je trebalo mene, kao načelnika štaba, da upozna sa odlukom o povlačenju obezbeđenja, ako ju je doneo... Mrkšić to jednostavno nije saopštio nikome, a da li je doneo tu odluku, ja to ne znam... Ja nisam čuo da je on o tome govorio Šljivančaninu.”
Mrkšić je za ovaj zločin u Hagu osuđen na 20 godina zatvora, a apelaciono veće je u maju prošle godine, Šljivančaninu povećalo kaznu sa pet na 17 godina zatvora, proglasivši ga krivim za pomaganje ubistva, a ne samo mučenja zarobljenika na Ovčari.
Veće je u presudi zaključilo da je, iako o tome nema direktnih dokaza, "jedini razumni zaključak da je Mrkšić morao reći Šljivančaninu da je povukao zaštitu ratnim zarobljenicima". Tužilac Pol Rodžers rekao je tokom postupka da po komandnom lancu, on nije mogao ostati neobavešten:
“Iskaz generala Panića sa tim u vezi nije verodostojan i ne može mu se verovati, te mi tražimo od vas da ga odbacite u celosti.”
Gospodine, ovo je rat
Za razliku od 2003. godine, kada je Šljivančanin u Beogradu imao svitu branitelja, a skoro 1000 njih pokušavalo da spreči njegovo hapšenje, danas se na slučaj nekadašnjeg oficira JNA, čini se, ne obazire niko osim advokata.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić kaže za RSE da je sva dokumentacija, vezana za predmet bivšeg oficira JNA, dostavljena Tužilaštvu, te da je na sudu da odluči šta će biti:
“Ne mogu da prejudiciram, ne mogu da utičem na to na bilo koji način, niti želim da prognoziram šta će se dogoditi.”
U noći između 20. i 21. novembra 1991. na Ovčari je ubijeno 200 ratnih zarobljenika, a identifikovana su 194. Vojna policija, pre nego što je povučena, obezbeđivala je zarobljenike, prethodno izvedene iz bolnice u Vukovaru. Kamere su zabeležile Šljivančaninov razgovor sa predstavnicima Crvenog krsta, koje je sprečavao da uđu u bolnicu dok nisu iz nje nisu izvedeni svi muškarci:
“I gospodine, ovde je rat! I mi se trudimo da obezbedimo vama svima bezbednost i mir, a vi meni ističete probleme. Ako vam se ne sviđa, izvolite vratite se, idite tamo gde vam se sviđa!”
Nakon ovoga, žene i deca odvojene su od muškaraca među kojima su bili lakši ranjenici, dečaci i drugi građani koji su u bolnicu došli verujući kako će biti evakuisani. Umesto toga, izvedeni su kroz stražnja vrata do autobusa koji su ih čekali. Porodice ih više nisu videle. O tome su svedočile i nakon presude koja je pripadnicima TO Vukovara za ubistvo hrvatskih zarobljenika izrečena pred sudom u Beogradu:
“Sin mi je ubijen na Ovčari, imao je 26 godina.”
“Onda mislim možda su i mog sina klali, možda su….”
“Ja sina tražim 17 godina, nema ga… da hoće da kažu gde, da mogu sahraniti dve kosti.”
Zločinu na Ovčari prethodilo je tromesečno razaranje, u kojem je poginulo više hiljada ljudi, a razrušen gotovo čitav grad.
Prva presuda za zločin kod ovog grada, tzv. vukovarskoj trojci – Mrkšić, Šljivančanin, Radić - doneta je u Hagu 2007. Iako Šviljančaninovi advokati tvrde da sud po prvi put u svojoj istoriji razmatra jedan zahtev za reviziju, iz Tribunala podsećaju da ih je do sada već bilo. Iako navodi da je dokazivanje Šljivančaninove odgovornosti bilo među komplikovanijim predmetima Tužilaštva, portparolka Haškog suda Nerma Jelačić podsetila je za RSE da su svi dosadašnji zahtevi za preispitivanjem presuda odbijeni:
“Mislim da je u prošlosti bilo nekih 13 do 15 zahtjeva za preispitivanjem presude, uglavnom su dolazili od odbrane, odnosno od optuženih ili osuđenih. Svi su odbijeni. Ponovo napominjem da ni u ovom predmetu nije prihvaćen zahtjev za preispitivanjem presude već se naprosto održava posebna sjednica da bi se čulo svjedočenje Panića koji, kako tvrdi Šljivančanin, iznosi nove činjenice, a sudsko vijeće želi da se u to uvjeri“.
O zahtevu za ponovno preispitivanje presude Veselinu Šljivačaninu, žalbeno veće Tribunala odluku će doneti naknadno.
****
Pročitajte i ovo:
ICTY: Šljivančaninu 17 godina zatvora
Nezadovoljstvo zbog povećanja kazne Šljivančaninu
Iz tužilaštva, pak, navode da po komandnom lancu, on nije mogao biti izostavljen iz procesa odlučivanja. Podsećamo, za 15 godina rada Tribunal nikada nije prihvatio zahtev osuđenih za reviziju presude.
Izvođenjem svedoka Miodraga Panića, koji je u vreme zločina na Ovčari bio potpukovnik JNA, Šljivančaninova odbrana pokušava da dokaže opravdanost zahteva za reviziju pravosnažne presude za pomaganje u ubistvu 194 hrvatska zarobljenika u Vukovaru 1991. godine.
Panić je pred sudskim većem tvrdio da 20. novembra uveče, tokom razgovora kojem je prisustvovao, tadašnji komandant Gardijske brigade Mile Mrkšić nije obavestio Šljivančanina o svojoj odluci da sa farme Ovčara povuče vojnu policiju, čime je zarobljenike ostavio u rukama pripadnika lokalne Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga koji su ih te noći streljali:
“Toga između njih tog trenutka nije bilo... Mrkšić je trebalo mene, kao načelnika štaba, da upozna sa odlukom o povlačenju obezbeđenja, ako ju je doneo... Mrkšić to jednostavno nije saopštio nikome, a da li je doneo tu odluku, ja to ne znam... Ja nisam čuo da je on o tome govorio Šljivančaninu.”
Mrkšić je za ovaj zločin u Hagu osuđen na 20 godina zatvora, a apelaciono veće je u maju prošle godine, Šljivančaninu povećalo kaznu sa pet na 17 godina zatvora, proglasivši ga krivim za pomaganje ubistva, a ne samo mučenja zarobljenika na Ovčari.
Veće je u presudi zaključilo da je, iako o tome nema direktnih dokaza, "jedini razumni zaključak da je Mrkšić morao reći Šljivančaninu da je povukao zaštitu ratnim zarobljenicima". Tužilac Pol Rodžers rekao je tokom postupka da po komandnom lancu, on nije mogao ostati neobavešten:
“Iskaz generala Panića sa tim u vezi nije verodostojan i ne može mu se verovati, te mi tražimo od vas da ga odbacite u celosti.”
Gospodine, ovo je rat
Za razliku od 2003. godine, kada je Šljivančanin u Beogradu imao svitu branitelja, a skoro 1000 njih pokušavalo da spreči njegovo hapšenje, danas se na slučaj nekadašnjeg oficira JNA, čini se, ne obazire niko osim advokata.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić kaže za RSE da je sva dokumentacija, vezana za predmet bivšeg oficira JNA, dostavljena Tužilaštvu, te da je na sudu da odluči šta će biti:
“Ne mogu da prejudiciram, ne mogu da utičem na to na bilo koji način, niti želim da prognoziram šta će se dogoditi.”
U noći između 20. i 21. novembra 1991. na Ovčari je ubijeno 200 ratnih zarobljenika, a identifikovana su 194. Vojna policija, pre nego što je povučena, obezbeđivala je zarobljenike, prethodno izvedene iz bolnice u Vukovaru. Kamere su zabeležile Šljivančaninov razgovor sa predstavnicima Crvenog krsta, koje je sprečavao da uđu u bolnicu dok nisu iz nje nisu izvedeni svi muškarci:
“I gospodine, ovde je rat! I mi se trudimo da obezbedimo vama svima bezbednost i mir, a vi meni ističete probleme. Ako vam se ne sviđa, izvolite vratite se, idite tamo gde vam se sviđa!”
Nakon ovoga, žene i deca odvojene su od muškaraca među kojima su bili lakši ranjenici, dečaci i drugi građani koji su u bolnicu došli verujući kako će biti evakuisani. Umesto toga, izvedeni su kroz stražnja vrata do autobusa koji su ih čekali. Porodice ih više nisu videle. O tome su svedočile i nakon presude koja je pripadnicima TO Vukovara za ubistvo hrvatskih zarobljenika izrečena pred sudom u Beogradu:
“Sin mi je ubijen na Ovčari, imao je 26 godina.”
“Onda mislim možda su i mog sina klali, možda su….”
“Ja sina tražim 17 godina, nema ga… da hoće da kažu gde, da mogu sahraniti dve kosti.”
Zločinu na Ovčari prethodilo je tromesečno razaranje, u kojem je poginulo više hiljada ljudi, a razrušen gotovo čitav grad.
Prva presuda za zločin kod ovog grada, tzv. vukovarskoj trojci – Mrkšić, Šljivančanin, Radić - doneta je u Hagu 2007. Iako Šviljančaninovi advokati tvrde da sud po prvi put u svojoj istoriji razmatra jedan zahtev za reviziju, iz Tribunala podsećaju da ih je do sada već bilo. Iako navodi da je dokazivanje Šljivančaninove odgovornosti bilo među komplikovanijim predmetima Tužilaštva, portparolka Haškog suda Nerma Jelačić podsetila je za RSE da su svi dosadašnji zahtevi za preispitivanjem presuda odbijeni:
“Mislim da je u prošlosti bilo nekih 13 do 15 zahtjeva za preispitivanjem presude, uglavnom su dolazili od odbrane, odnosno od optuženih ili osuđenih. Svi su odbijeni. Ponovo napominjem da ni u ovom predmetu nije prihvaćen zahtjev za preispitivanjem presude već se naprosto održava posebna sjednica da bi se čulo svjedočenje Panića koji, kako tvrdi Šljivančanin, iznosi nove činjenice, a sudsko vijeće želi da se u to uvjeri“.
O zahtevu za ponovno preispitivanje presude Veselinu Šljivačaninu, žalbeno veće Tribunala odluku će doneti naknadno.
****
Pročitajte i ovo:
ICTY: Šljivančaninu 17 godina zatvora
Nezadovoljstvo zbog povećanja kazne Šljivančaninu