Incidenti u Skupštini Srbije su kulminacija bespoštedne međupartijske borbe, koja apsolutno isključuje interese građana koje bi narodni poslanici trebalo da predstavljaju, ocenili su sagovornici RSE. Žučne svađe, psovke i uvrede na ivici fizičkog obračuna postali su svakodnevica u parlamentu, zbog čega se postavlja pitanje čemu vodi takvo stanje.
„U poslednje vreme ne vidimo da se argumentovano vode rasprave o zakonima, već da se tu isključivo radi o partijskoj borbi. Samim tim može da se postavi pitanje čemu služi parlament,“ kaže Jovana Đurbabić, iz inicijative Otvoreni parlament, Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost.
Čemu služi Skupština, pitaju se i građani navikli da direktne prenose zasedanja najvišeg zakonodavnog tela prate kao rijaliti program, koji je ponekad vulgaran skoro koliko i od originala iz kog nisu isključeni ni osuđeni kriminalci.
Ovo što smo poslednje gledali, to je sve bilo prethodno dogovoreno: Vesna Pešić
Sociološkinja Vesna Pešić smatra da su skandali u Skupštini nastavak urušavanja institucija i kao glavnog krivca za takvo stanje vidi Srpsku naprednu stranku.
„Represija nad opozicijom je mnogo vidljivija u parlamentu. Ovo što smo poslednje gledali, to je sve bilo prethodno dogovoreno. Jednostavno, to je provokacija i diskriminacija opozicije u parlamentu. To je jedan teror u Skupštini koji su oni zaveli. To je sada jako vidljivo, zato što to gledamo na televiziji“, kaže Pešić.
Politički analitičar Vladimir Goati smatra da je dobro setiti se da ni poslanici u prethodnim sazivima nisu bili cvećke:
„Ništa se pod kapom nebeskom novo ne dešava. Suprotnosti između političkih stranaka su izuzetno duboke, raskoli su veliki, što je jedan od glavnih uslova da se tako nešto dogodi.“
Normalna parlamentarna debata postala je retkost u srpskom parlamentu, pa građani praktično ništa ne mogu da saznaju o zakonima koji su na dnevnom redu ili kakvi su stavovi predstavnika naroda. Događaji iz Skupštine garnirani međusobnim vređanjem poslanika doveli su do toga da je, kako su pokazala istraživanja nevladinih organizacija, samo 20 odsto građana zadovoljno radom parlamenta.
„Ako ne budemo mogli više da čujemo o zakonima, i da građani znaju kako to utiče na njihov život, bojim se da će sve manje ljudi biti zainteresovano da zna šta se dešava u parlamentu. Ako imamo nezainteresovane građane, neće postojati bilo kakva vrsta kontrole toga šta se dešava na političkoj sceni,“ smatra Jovana Đurbabić.
Važno je da predsednik parlamenta pokaže autoritet i primeni davno oprobani recept: Vladimir Goati
Kome bi mogla da odgovara zapaljiva atmosfera u Skupštini, koja često dovodi do skretanja pažnje sa važnih tema o kojima bi trebalo raspravljati, i da li je na neki način vlast možda generisala parlamentarnu zbrku, takođe je jedno od pitanja koje se nameće u ovakvim prilikama.
Vladimir Goati ne veruje da se radi o planiranom stanju.
„Iza toga ne postoji zavera. Ne verujem da to odgovara vladajućoj stranci, niti opozicionim partijama, a najmanje narodu. Građani inače nemaju preveliko poštovanje prema tom sloju političara koji su vidljivi na ovaj dramatičan, skoro cirkuski način“, objašnjava.
Jovana Đurbabić podseća da je u ovoj priči jedna od najvažnijih stvari integritet predstavnika naroda:
„Svi poslanici moraju da budu svesni da oni čine parlament i, sa druge strane, da ne mogu da se stave iznad institucije. Zato je na njima odgovornost da čuvaju dostojanstvo i integritet Skupštine.“
Za početak, zaključuje Vladimir Goati, važno je da predsednik parlamenta pokaže autoritet i primeni davno oprobani recept:
„Da koristeći štap i šargarepu reguliše rad Skupštine. To nije moguće rešiti, moguće je samo regulisati.“
Osim na sednicama Skupštine, incidenti se u poslednje vreme učestalo događaju i na sednicama parlamentarnih tela, pa je zbog neprimerenog ponašanja na poslednjoj sednici Administrativnog odbora novčano kažnjeno osmoro poslanika.