Drugi dan konstitutivne sednice Skupštine Srbije obeležile uvrede i koškanja

Zgrada Skupštine Srbije u Beogradu, fotoarhiv

Poslanici novog saziva Skupštine Srbije nastavili su 19. marta raspravu o izboru predsednika parlamenta i potpredsednika na konstitutivnoj sednici.

Početak sednice je započeo mirno, ali su usledila dobacivanja, međusobne uvrede i koškanje ispred govornice predsedavajućeg Stojana Radenovića, inače najstarijeg poslanika, koji dolazi iz redova Srpske napredne stranke (SNS).

Poslanici "Srbije protiv nasilja" žalili su se na povredu poslanika, ustali su iz klupe i pokušali da priđu predsedavajućem. Reagovalo je obezbeđenje, usledila su dobacivanja, uvrede i psovke.

Na samom početku sednice izlaganja su imali poslanici i vlasti i opozicije, tokom kojeg su poslanici opozicione koalicije "Srbije protiv nasilja" tvrdili da su izbori pokradeni.

Ni 19. marta nije izglasan predsednik parlamenta, a nastavak je zakazan za 20. mart za kada je najavljeno glasanje.

U pitanju je nastavak prve sednice Skupštine, koji se održao više od mesec dana nakon što je konstituisan parlament. Na konstitutivnoj sednici 6. februara samo su potvrđeni mandati poslanika novog skupštinskog saziva, ali nisu izabrani predsednik i potpredsednici parlamenta.
Srpska napredna stranka (SNS), koja u parlamentu ima većinu, predložila je dosadašnju premijerku Srbije Anu Brnabić za predsednicu Narodne skupštine.

Pročitajte i ovo: Na sednici parlamenta Srbije bilo najmanje reči o izboru predsednika

U predlogu koji je ranije stigao u skupštinsku proceduru se navodi da je Brnabić završila fakultet u Velikoj Britaniji, da je pre no što je postala premijerka i na toj dužnosti je u poslednja tri mandata, bila ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da je učestvovala u osnivanju NALED-a (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj) i Peksim fondacije.

Deo opozicije, kao i međunarodne i domaće posmatračke misije, ukazali su na velike nepravilnosti tokom izbora 17. decembra prošle godine.

OEBS-ova Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) je u izveštaju navela da na izborima 17. decembra uslovi nisu bili ravnopravni za sve jer je na njima bilo dominantno učešće predsednika Vučića.

Dodaje se da su zabeleženi pritisci na zaposlene u javnom sektoru da glasaju za vlast, zloupotreba javnih resursa u njenu korist i Vučićeva medijska dominacija.

Vlast je negirala navode o izbornim neregularnostima, uz ocenu da su decembarski izbori bili među najčistijima. Međutim, predsednik Srbije i funkcioner SNS-a Aleksandar Vučić je izjavio 10. marta da je "veoma važno" da se ispune preporuke ODIHR-a.

Pročitajte i ovo: Vučić će 'zamoliti' Vladu da otvori birački spisak opoziciji