Skupština Kosova je nakon petosatne rasprave na predlog vladajućih partija usvojila preporuku kojom se zahteva da se smrt aktiviste pokreta Samoopredeljenje, Astrita Deharija, slučaj koji je doveo do velikih politizacija, rasvetli na transparentan način kako se ne bi ostavio prostor političkim manipulacijama.
Takođe, preporuka predviđa da porodica Astrita Deharija u slučaju da sumnja u ekspertizu nadležnih kosovskih institucija, može da zatraži od Vlade da se uradi dodatna ekspertiza van zemlje, od bilo koje zemlje EU ili SAD. U tom slučaju, Vlada Kosova treba u potpunosti da pokrije troškove.
Ovaj predlog nije podržala kosovska opozicija koja je inače na glasanje stavila drugi dokument odnosno rezoluciju u kojoj se pored nezavisne i transparentne istrage zahteva ostavka ministara unutrašnjih poslova i pravde i početak krivičnog gonjenja i smene onih koji nisu uspeli da pruže sigurnost Astritu Dehariju u državnoj instituciji. To su ujedno bili i zahtevi peticije koju je potpisalo 23.744 građana.
Skupština Kosova u utorak je na vanrednoj sednici pet časova raspravljala o slučaju Astrita Deharija (26), aktivisti opozicionog pokreta Samoopredeljenje koji je 5. novembra preminuo u zatvoru u Prizrenu.
Sednica Skupštine Kosova održala se na zahtev poslanika vladajuće Demokratske partije Kosova i protekla je u međusobnom optuživanju vlasti i opozicije o tome kako je došlo do smrti Deharija. I jedna i druga strana su međutim zahtevale da se uradi dodatna nezavisna istraga.
Podsetimo, autopsija kosovskih organa utvrdila je da je Astrit Dehari preminuo od gušenja, ali to nije ubedilo pokret Samoopredeljenje koji su ovaj proces ocenili nekredibilnim.
Ovaj pokret je zbog smrti Deharija optužio državu, a nezavisni stručnjaci porodice Dehari, koji su prisustvovali obdukciji, zaključili da je Dehari nasilno ubijen. Dehari se u pritvoru nalazio zbog sumnje za terorizam, a u vezi sa napadom na zgradu Skupštine Kosova u julu ove godine.
Zenun Pajaziti, šef parlamentarne grupe Demokratske partije Kosova i inicijator rasprave, rekao je da su institucije zainteresovane da se rasvetle svi detalji u vezi ovog tragičnog slučaja.
„Mi smo skloni da verujemo stručnjacima kosovskih instucija ali smo spremni da prihvatimo i super ekspertizu ukoliko to poslanici Skupštine traže, a kako bi se jednom zauvek dobro rasvetlilo sve šta je dovelo do smrti Deharija“, kazao je on.
Ismet Bećiri, šef parlamentarne grupe Demokratskog saveza Kosova, naveo je i da je ovaj slučaj pokret Samoopredeljenje dosta zloupotrebio radi političkih poena:
„Niko od nas ne sme da upotrebljava ovako teške slučajeve radi neke koristi. Mi kao DSK smatramo da ni pod kojim okolnostima se ne treba politizovati smrtni slučaj mladog Astrita Deharija, i nikako se ne trebaju linčovati ljudi. A to je u određenim sučajevima radio pokret Samoopredeljenje“.
Samoopredeljenje s druge strane tvrdi da su vlasti ’kidnapovale’ ovu sednicu, s obzirom da su oni bili ti koji su prvi tražili njeno održavanje.
Kako je rekao Gljauk Konjufca, šef parlamentarne grupe Samoopredeljenja, do toga je došlo kako bi se izbegli zahtevi iz peticije koju su potpisali građani, a kojom se traži i ostavka dva ministra, unutrašnjih poslova i pravde. Konjufca je kazao da je Astrita Deharija „ubila vlast koja želi da pokret Samoopredeljenje proglasi terorističkom organizacijom“.
„Astrita je ubio nedostatak države, što žnači, ubila ga je vlast“, kazao je on.
Visar Imeri, predsednik Samoopredeljenja, rekao je da ovaj pokret želi samo pravdu, od čega nema koristi samo pokret Samoopredeljenje, već svi građani, a da se toga plaše upravo oni koji su na vlasti.
Aljbin Kurti, takođe iz ovog pokreta, podsetio je kako je Astrit bio u pritvoru, dakle, bez kazne i bez optužnice.
“Umreti u pritvoru je isto kao da si umro u policijskoj stanici. Astrit je fizički bio pod registrom MInistarstva pravde, a realno i politički kao da je bio pod registrom ministarstva unutrašnjih poslova. NIje slučajno što ga 68 dana nisu ispitali, tužilaštvo ga uopšte nije ispitalo i to su ostavili policiji”, kazao je Kurti.
Ministarka pravde Durata Hodža je tokom sednice izrazila zabrinutost zbog težnje da se utiče na slučaj i rezultate istrage i pozvala Skupštinu da veruje pravosudnom sistemu i kosovskim institucijama.
Tokom sednice Skupštine, civilno društvo i aktivisti Samoopredeljenja protestvovali su ispred Skupštine protiv ove sednice jer, po rečima organizatora, ona se održava na zahtev vladajućih stranaka na osnovu njihovih tačaka. Raniji zahtev opozicije da se održi vanredna sednica a na osnovu peticije građana nije prošao.