Dan posle formalnog početka pregovora o članstvu u Evropskoj uniji, u Briselu je odrađen takozvani skrining, odnosno, analitički pregled poglavlja 35, koje se odnosi na normalizaciju odnosa Srbije i Kosova. Iako ni EU u pregovaračkom okviru nije precizno definisala šta ono sadrži, to poglavlje će, uz poglavlja 23 i 24, o pravosuđu i osnovnim pravima, biti u centru pregovaračkog procesa koji će trajati godinama.
I premijer Srbije Ivica Dačić rekao je da je Srbija dobila otvaranje procesa pridruživanja Evropskoj uniji zbog napretka u normalizaciji odnosa sa Kosovom, a ne zbog fantastičnih reformi koje je ostvarila. Nije krio ni to da će čitav pregovarački proces biti blokiran ako dođe do zastoja u poglavlju 35, koje reguliše odnose sa Prištinom.
Predmet poglavlja 35 nisu pregovori o daljoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine već praćenje svega što je dogovoreno i što će biti dogovoreno tokom dijaloga, rekla je Tanja Miščević, šefica srpskog tima za pregovore.
Ministar bez portfelja zadužen za Kosovo Aleksandar Vulin izjavio je nakon skrininga o poglavlju 35 pregovora o pridruživanju da taj proces ne otvara nove teme u dijalogu Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa.
“Poglavlje 35 nije zamena za briselski dijalog niti mogućnost da se otvaraju nove teme“, rekao je Vulin nakon više od pet sati razgovora delegacija vlade Srbije sa funkcionerima Evropske komisije (EK) i Službe za spoljne poslove (EEAS).
Vulin je dodao da poglavlje 35 "nije mesto gde će se rešavati statusna pitanja, niti postoji pritisak u tom pravcu".
On je rekao da bi voleo da se pregovori o poglavlju 35 otvore ove godine, ali da ne zna da li će se to desiti.
"Niko ne zna kada i koje će poglavlje biti otvoreno", istakao je on.
A iz Evropskog parlamenta stigla je ovakva preporuka:
„Treba sada stati sa obe noge na zemlju. Kada prođu pohvale, treba se okrenuti ozbiljnom radu koji predstoji Srbiji“. To je rekao slovački zvaničnik Eduard Kukan, član Evropskog parlamenta.
I upravo tako - nakon utorka koji su obeležile čestitke, naredne dane, mesece i godine obeležavaće naporan rad, javlja iz Brisela dopisnik RSE Rikard Jozwiak.
„To je, zapravo, početak veoma dugog procesa. Ono što će se danas dešavati jeste da će na sastanku u Evropskoj komisiji, Komisija dati izjavu objašnjenja, odnosno izneti šta očekuju da Srbija uradi, a potom će i predstavnici Srbije reći šta će oni raditi, na primer u bilateralnim razgovorima. To će verovatno trajati ceo današnji dan, ali i u narednom periodu. Zemlje-članice EU očekuju da, negde u aprilu, iz ovoga proistekne finalni izveštaj, tako da će do aprila biti još dosta ovakvih sastanaka. Poglavlje 35 je jedinstveno, jer ga nije imala ni jedna druga država koja je aplicirala za članstvo u EU. Ne postoje nikakvi pravni dokumenti ili bilo šta slično na šta bi EU mogla da se osloni jer ne postoje zakoni o normalizaciji odnosa sa drugom državom. Dakle, ono što će biti urađeno, ono što će biti osnov, jeste aprilski sporazum Beograda i Prištine i sporazumi koji će biti postignuti u budućnosti. Na osnovu toga će pokušati da postave ono što se očekuje od Srbije kada je u pitanju budućnost procesa normalizacije odnosa“, javio je iz dopisnik RSE iz Brisela, Rikard Jozwiak.
Weber: Najteža poglavlja u prvoj polovini godine
U pregovaračkom okviru Evropske unije nije sasvim jasno šta je to krajnji domet i forma normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, odnosno, šta će biti sadržaj nekog pravno obavezujućeg sporazuma između dve strane.
„Mislim da je ta formulacija namerno ostavljena ispod nivoa priznavanja nezavisnosti, pa samim tim, niko sada i ne može znati šta bi sa pravne strane mogao biti sadržaj takvog dokumenta o normalizaciji odnosa. Naravno, ideja tog dokumenta nije tajna – naime, Evropska unija ne želi da dođe u situaciju da, nakon što je primi u članstvo, Srbija blokira kasnije pristupanje Kosova Uniji“, pojašnjava sagovornik RSE, koji ističe i to da će pregovori o članstvu sa Srbijom biti automatski blokirani ako dođe do zastoja u poglavlju 35, odnosno, poglavljima 23 i 24.
„Proces teče tako što se poglavlje otvori, ostvaruju zadate obaveze po takozvanim benchmarksima, što znači, propisi u toj oblasti se harmonizuju sa evropskim, a onda se poglavlje privremeno zatvori, ali o tome odlučuju članice EU, a u kontekstu Nemačke to znači da o tome da li će se napredak odobriti ili ne odlučuje Bundestag. Međutim, kad je u pitanju poglavlje 35, niko sada ne može do detalja znati kako će se pregovori o njemu razvijati jer niko nije ni napravio nekakav plan o potpunoj normalizaciji odnosa Srbije sa Kosovom za narednih pet ili više godina, koliko će trajati proces pridruživanja. Međutim, ako bi sada, recimo, došlo do blokade u implementaciji pitanja pravosuđa zbog nekooperativnosti Srbije, onda bi se blokiralo otvaranje sledećeg poglavlja koje je došlo na red dok se ne reši problem iz poglavlja o normalizaciji gde je došlo do zastoja“, ilustruje Weber proces blokade u pregovorima.
Ovaj naš sagovornik veruje da će najteža poglavlja, uključujući i o ono koje reguliše normalizaciju odnosa sa Kosovom, biti otvorena još u prvoj polovini ove godine.
„Koliko ja vidim logiku, poglavlje 35 će se otvoriti zajedno sa poglavljima 23 i 24. Postoji, naravno, dobar razlog da se ono odmah otvori i verujem da će se otvoriti još ove godine - tim pre što aprilski sporazum, iako je to bilo predviđeno u implementacijskom planu, prošle godine nije do kraja ispunjen. Prema tome, ostalo je tu još dosta stvari da se uradi i mislim da će Evropska unija biti vrlo zainteresovana da se što pre, nadam se već u prvoj polovini godine, zajedno sa poglavljima 23 i 24, otvori i poglavlje 35“, kaže Bodo Weber.
I premijer Srbije Ivica Dačić rekao je da je Srbija dobila otvaranje procesa pridruživanja Evropskoj uniji zbog napretka u normalizaciji odnosa sa Kosovom, a ne zbog fantastičnih reformi koje je ostvarila. Nije krio ni to da će čitav pregovarački proces biti blokiran ako dođe do zastoja u poglavlju 35, koje reguliše odnose sa Prištinom.
Predmet poglavlja 35 nisu pregovori o daljoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine već praćenje svega što je dogovoreno i što će biti dogovoreno tokom dijaloga, rekla je Tanja Miščević, šefica srpskog tima za pregovore.
Vulin: Poglavlje 35 ne pokreće nova pitanja
Vulin: Poglavlje 35 ne pokreće nova pitanjaMinistar bez portfelja zadužen za Kosovo Aleksandar Vulin izjavio je nakon skrininga o poglavlju 35 pregovora o pridruživanju da taj proces ne otvara nove teme u dijalogu Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa.
“Poglavlje 35 nije zamena za briselski dijalog niti mogućnost da se otvaraju nove teme“, rekao je Vulin nakon više od pet sati razgovora delegacija vlade Srbije sa funkcionerima Evropske komisije (EK) i Službe za spoljne poslove (EEAS).
Vulin je dodao da poglavlje 35 "nije mesto gde će se rešavati statusna pitanja, niti postoji pritisak u tom pravcu".
On je rekao da bi voleo da se pregovori o poglavlju 35 otvore ove godine, ali da ne zna da li će se to desiti.
"Niko ne zna kada i koje će poglavlje biti otvoreno", istakao je on.
A iz Evropskog parlamenta stigla je ovakva preporuka:
„Treba sada stati sa obe noge na zemlju. Kada prođu pohvale, treba se okrenuti ozbiljnom radu koji predstoji Srbiji“. To je rekao slovački zvaničnik Eduard Kukan, član Evropskog parlamenta.
I upravo tako - nakon utorka koji su obeležile čestitke, naredne dane, mesece i godine obeležavaće naporan rad, javlja iz Brisela dopisnik RSE Rikard Jozwiak.
„To je, zapravo, početak veoma dugog procesa. Ono što će se danas dešavati jeste da će na sastanku u Evropskoj komisiji, Komisija dati izjavu objašnjenja, odnosno izneti šta očekuju da Srbija uradi, a potom će i predstavnici Srbije reći šta će oni raditi, na primer u bilateralnim razgovorima. To će verovatno trajati ceo današnji dan, ali i u narednom periodu. Zemlje-članice EU očekuju da, negde u aprilu, iz ovoga proistekne finalni izveštaj, tako da će do aprila biti još dosta ovakvih sastanaka. Poglavlje 35 je jedinstveno, jer ga nije imala ni jedna druga država koja je aplicirala za članstvo u EU. Ne postoje nikakvi pravni dokumenti ili bilo šta slično na šta bi EU mogla da se osloni jer ne postoje zakoni o normalizaciji odnosa sa drugom državom. Dakle, ono što će biti urađeno, ono što će biti osnov, jeste aprilski sporazum Beograda i Prištine i sporazumi koji će biti postignuti u budućnosti. Na osnovu toga će pokušati da postave ono što se očekuje od Srbije kada je u pitanju budućnost procesa normalizacije odnosa“, javio je iz dopisnik RSE iz Brisela, Rikard Jozwiak.
Weber: Najteža poglavlja u prvoj polovini godine
U pregovaračkom okviru Evropske unije nije sasvim jasno šta je to krajnji domet i forma normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, odnosno, šta će biti sadržaj nekog pravno obavezujućeg sporazuma između dve strane.
Bodo Weber
To je namerno ostavljeno za sam kraj jer je ocenjeno da bi bilo mnogo sada i to tražiti od vlade Srbije, nakon svih koraka koje je napravila u dijalogu sa Prištinom, ali to pitanje će dobijati sve konkretnije konture za tri-četiri ili pet godina, kako se postepeno bude menjao odnos prema realnosti, kaže za RSE Bodo Weber, viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina.„Mislim da je ta formulacija namerno ostavljena ispod nivoa priznavanja nezavisnosti, pa samim tim, niko sada i ne može znati šta bi sa pravne strane mogao biti sadržaj takvog dokumenta o normalizaciji odnosa. Naravno, ideja tog dokumenta nije tajna – naime, Evropska unija ne želi da dođe u situaciju da, nakon što je primi u članstvo, Srbija blokira kasnije pristupanje Kosova Uniji“, pojašnjava sagovornik RSE, koji ističe i to da će pregovori o članstvu sa Srbijom biti automatski blokirani ako dođe do zastoja u poglavlju 35, odnosno, poglavljima 23 i 24.
„Proces teče tako što se poglavlje otvori, ostvaruju zadate obaveze po takozvanim benchmarksima, što znači, propisi u toj oblasti se harmonizuju sa evropskim, a onda se poglavlje privremeno zatvori, ali o tome odlučuju članice EU, a u kontekstu Nemačke to znači da o tome da li će se napredak odobriti ili ne odlučuje Bundestag. Međutim, kad je u pitanju poglavlje 35, niko sada ne može do detalja znati kako će se pregovori o njemu razvijati jer niko nije ni napravio nekakav plan o potpunoj normalizaciji odnosa Srbije sa Kosovom za narednih pet ili više godina, koliko će trajati proces pridruživanja. Međutim, ako bi sada, recimo, došlo do blokade u implementaciji pitanja pravosuđa zbog nekooperativnosti Srbije, onda bi se blokiralo otvaranje sledećeg poglavlja koje je došlo na red dok se ne reši problem iz poglavlja o normalizaciji gde je došlo do zastoja“, ilustruje Weber proces blokade u pregovorima.
Ovaj naš sagovornik veruje da će najteža poglavlja, uključujući i o ono koje reguliše normalizaciju odnosa sa Kosovom, biti otvorena još u prvoj polovini ove godine.
„Koliko ja vidim logiku, poglavlje 35 će se otvoriti zajedno sa poglavljima 23 i 24. Postoji, naravno, dobar razlog da se ono odmah otvori i verujem da će se otvoriti još ove godine - tim pre što aprilski sporazum, iako je to bilo predviđeno u implementacijskom planu, prošle godine nije do kraja ispunjen. Prema tome, ostalo je tu još dosta stvari da se uradi i mislim da će Evropska unija biti vrlo zainteresovana da se što pre, nadam se već u prvoj polovini godine, zajedno sa poglavljima 23 i 24, otvori i poglavlje 35“, kaže Bodo Weber.