Američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) upozorio je Rusiju da predstoji odgovor zbog navodne upotrebe hemijskog oružja.
"Rakete dolaze", napisao je Tramp na Tviteru, optužujući Moskvu zbog podrške sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu.
"Rusija je saopštila da će oboriti svaki projektil ispaljen na Siriju. Spremi se, Rusijo, zato što će oni stići, fini, novi i 'pametni'. Ne treba da budete partneri sa 'životinjom koja ubija gasom', koja ubija svoj narod i uživa u tome", dodao je Tramp.
Prema njegovim rečima, odnosi SAD i Rusije su najgori do sada, uključujući i hladnoratovsko vreme.
"Nema razloga za to. Rusiji smo potrebni da joj pomognemo s njenom privredom, nešto što je veoma lako uraditi, a nama treba da sve države zajedno rade. Zaustaviti trku u naoružanju?", naveo je Tramp.
"Pametne rakete" treba da gađaju "teroriste", a ne zakonitu vladu Sirije, rekla je danas portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, povodom Trampove poruke.
"Pametne rakete treba da gađaju teroriste, a ne zakonitu vladu koja se godinama na svojoj teritoriji bori protiv međunarodnog terorizma", navela je Zaharova na Fejsbuku.
Ona je napisala da bi raketni udar SAD na Siriju mogao da uništi dokaze o navodnom korišćenju hemijskog oružja u Istočnoj Guti, na šta su, po njenim rečima, upozoreni i eksperti Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OPCW).
"Ili je to ideja? Da se zataškaju tragovi provokacije tako što će pametne rakete uništiti sve dokaze, da medjunarodni inspektori ne bi mogli da pronadju dokaze?", pitala je Zaharova.
Prethodno je ruski ambasador u Libanu Aleksander Zasipkin rekao za televiziju Al Manar da će svaki projektil koji SAD ispale na Siriju biti oboren.
"Ukoliko Amerikanci izvrše napad, imajući u vidu saopštenja ruskog predsednika i načelnika Generalštaba, biće oboreni ne samo projektili, već i rampe odakle su lansirane. Sukob treba izbeći i spremni smo na pregovore", rekao je ruski ambasador.
Istovremeno, Kremlj je u sredu saopštio da se nada da će sve strane u Siriji izbeći postupke koji bi mogli da destabilizuju ionako nestabilnu situaciju na Bliskom istoku, ističući da se oštro protivi eventualnom američkom napadu.
"Kao i ranije, nadamo se da će sve strane izbeći korake koji nisu ničim provocirani i koji bi mogli da značajno destabilizuju ionako nestabilnu situaciju u regionu", rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
On je dodao da optužbe da su snage sirijske vojske izvršile napad hemijskim oružjem nisu bazirane na realnim činjenicama, te da je potrebna nepristrasna istraga incidenta. Peskov nije želeo da prokomentariše izjavu ruskog ambasadora u Libanu.
Prethodno je i prvi zamenik predsednika Komisije za odbranu pri gornjem domu ruskog parlamenta Jevgenij Serebrenikov rekao je da će Rusija momentalno odgovoriti ukoliko njena vojska u Siriji bude pogođena u eventualnom američkom vazdušnom udaru.
Rusija ima u Siriji vazduhoplovnu bazu Hmeimim i mornaričku bazu Tartus.
Grupa ruskih borbenih aviona koji čuvaju vazdušni i morski pojas oko luka Tartus i Latakija izvela je nekoliko upozoravajućih preleta preko francuske fregate "Akvitin", koja se sa američkim razaračem "Donald Kuk" uputila ka obalama Sirije.
Istovremeno, američki nosač aviona "Hari S. Truman" na putu je prema obali Sirije u pratnji razarača naoružanog krstarećim raketama, preneli su ranije mediji.
U grupi se nalazi desetak brodova, od čega je šest raketnih razarača i jedna raketna krstarica. Ova grupa u svom sastavu ima 90 borbenih aviona "F/A-18 hornet" i oko 300 raketa "tomahavk".
U vodama istočnog Mediterana se nalaze još dva raketna razarača sa po 60 raketa "tomahavk", što znači da će na ovom prostoru biti koncentrisana udarna pomorska grupa sa više od 450 krstarećih raketa, navode agencije.
Brodovi su poslati u ovo područje nakon što je američki predsednik Donald Tramp rekao da će doneti odluku o vojnom odgovoru na upotrebu hemijskog oružja u Siriji. Tramp je rekao da nema sumnje da je Sirija odgovorna za napad hemijskim oružjem tokom prošlog vikenda.
Američki predsednik je otkazao u utorak posetu Južnoj Americi predviđenu ove sedmice da bi mogao da se fokusira na Siriju, što nagoveštava da će odgovor Bele kuće pre biti veća vojna operacija nego ograničeni udar, javlja dopisnik BBC iz Vašingtona.
Tramp je izjavio da će "platiti cenu" svi saveznici Sirije – Rusija, Iran ili bilo koja druga zemlja - za koje se utvrdi da snose odgovornost za napad hemijskim oružjem 7. aprila u gradu Duma, koji kontrolišu pobunjenici, u blizini Damaska.
SAD razgovaraju sa Francuskom i Velikom Britanijom što ukazuje na mogućnost koordinirane zapadne akcije. The Times javlja da je britanska premijerka Tereza Mej (Theresa May) zatražila od Trampa da ponudi više dokaza o navodnom hemijskom napadu sirijskih snaga.
Istovremeno, francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da će narednih dana saopštiti odluku o eventualnom odgovoru na napad u Siriji i dodao da ukoliko se odluči za akciju, gađaće samo "hemijska skladišta" sirijskih snaga, a ne i njihovih saveznika Rusije i Irana.
Snage sirijskog predsednika Bašara el Asada, koje negiraju da su upotrebile oružje, povisile su borbenu gotovost zbog mogućnosti intervencije zapadnih zemalja.
Tramp je naredio prošle godine raketni udar na sirijsku vazdušnu bazu kao odgovor na upotrebu sarina na grad Kan Šejkan, koji je bio pod kontrolom pobunjenika. Asadov režim je i tada negirao odgovornost za napad u kome je ubijeno najmanje 80 ljudi.
Veto SAD i Rusije u Savetu bezbednosti
Savet bezbednosti UN odbacio je u utorak veče ruski nacrt rezolucije u kojem se traži novo ekspertsko telo za utvrđivanje odgovornosti za napade hemijskim oružjem u Siriji, javila je agencija AP.
Savet je naveo da je za nacrt potrebno najmanje devet od 15 glasova dok je tekst odobrilo samo šest zemalja. Sedam članica Saveta bezbednosti UN, među kojima SAD, Velika Britanija i Francuska, glasale su protiv, dok su dve zemlje bile uzdržane.
Američka ambasadorka pri UN Niki Hejli (Nikki Haley) izjavila je da je ruski nacrt rezolucije pristrasan jer bi Rusiji omogućio da uloži veto na izbor istražitelja u novom telu čime bi se blokirao njegov rad.
Ona je optužila Rusiju, bliskog saveznika sirijskih vlasti, da više radi na zaštiti predsednika Bašara el Asada nego na jedinstvu u Savetu bezbednosti UN.
Hejli je nazvala glasanje "parodijom". "Rusija je pokopala kredibilitet Saveta bezbednosti. Kad god predložimo nešto smisleno oko Sirije, Rusija uloži veto", istakla je američka ambasadorka.
Rusija je pre toga uložila veto na američki nacrt rezolucije o formiranju istražnog mehanizma o upotrebi hemijskog oružja u Siriji posle napada u Dumi, gde se sumnja da je takvo oružje korišćeno.
Ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzija optužio je SAD da žele rezoluciju kako bi "opravdale upotrebu sile protiv Sirije".
Nebenzija je rekao da ta rezolucija ima za cilj da oživi staro istražno telo o hemijskom oružju u Siriji. Rusija se u novembru usprotivila nastavku mandata tog tela uz ocenu da je to "marioneta u rukama onih koji su protiv sirijskih snaga".
Najnoviji veto Rusije je 12. po redu na neku rezoluciju Saveta bezbednosti UN u Siriji od početka rata u toj zemlji 2011. godine.
Tim iz Organizacije za zabranu upotrebe hemijskog oružja (OPCW) ubrzo će biti poslat u Siriju, nakon poziva vlasti u Damasku, da bi utvrdio da li je korišćeno zabranjeno oružje u Dumi, ali neće utvrđivati ko je odgovoran za napad.
Sirijsko-američko medicinsko društvo je saopštilo da je više od 500 ljudi hospitalizovano sa simptomima "koji ukazuju na izalaganje hemijskom agensu".
Procenjuje se da je poginulo između 42 i više od 60 ljudi, ali zdravstvene organizacije upozoravaju da broj stradalih može da se poveća kako spasilačke grupe uspevaju da dopru do podruma u kojima je stotine porodica potražilo skrovište od bombardovanja.
Sirijski opozicioni mediji prošle sedmice su izvestili, pozivajući se na militante, da je sirijska vojska upotrebila hlor u Dumi i ubila oko 70 ljudi.
Izvori na terenu, među kojima su spasioci volonteri poznati kao Beli šlemovi, saopštili su da je više od 40 osoba stradalo u subotu u napadu u Dumi, dok su opozicioni aktivisti naveli da je napad bio hemijskim oružjem, što negiraju sirijske vlasti i Rusija.
Poziv aviokompanijama na oprez
Uprava za evropski vazdušni saobraćaj upozorava aviokompanije da narednih dana budu obazrive kada lete blizu Sirije zbog moguće vojne akcije protiv snaga sirijskog predsednika Bašara el Asada, ne precizirajući odakle pretnja može doći, prenosi AP.
Evropska agencija za kontrolu leta Eurocontrol saopštila je 11. aprila da je Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja (EASA) poslala upozorenje da u operacijama letenja treba imati u vidu mogućnost vazdušnog ili raketnog udara na Siriju, što može izazvati povremene prekide u radu uređaja za navigaciju.
Regulatori za kontrolu leta u SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj su prethodno upozorili kompanije da ne ulaze u sirijski vazdušni prostor. Jedine komercijalne letove u noći između utorka i srede iznad Sirije obavili su Syrian Air i libanski Middle East Airlines.
Regulatori i aviokompanije su pojačale oprez za letove u rizičnim zonama nakon što je malezijski avion na letu MH17 oboren 2014. godine iznad istočne Ukrajine. Tom prilikom je poginulo svih 298 putnika i članova posade.
Nakon prošlogodišnjih raketnih testova Severne Koreje bez upozorenja pojedine kompanije su preusmerile letove, izbegavajući delove Japanskog mora.