Kremlj: Amerika želi svet po svojoj meri

Pojedini ruski poslanici su šampanjcem slavili izbor Donalda Trampa (Foto: Vladimir Žirinovski nazdravlja izboru Trumpa)

Piše: Tom Balmforth

Samo pre godinu dana pojedini ruski poslanici su ispijali šampanjac da bi proslavili izbor Donalda Trampa za predsednika SAD. Međutim, kada je u ponedeljak objavio novu nacionalnu doktrinu, u ruskom parlamentu su ga optužili da promoviše globalnu američku hegemoniju.

U ovom dokumentu se zauzima uzdržan i oprezan stav prema Rusiji i Kini, proglašavajući ih pretećim "revizionističkim" silama sa kojima će SAD težiti da uspostavi "veliko partnerstvo", ali zadržavajući osnovni princip "Amerika na prvom mestu".

Mnogi ruski parlamentarci su kritikovali ovaj pristup, ističući da SAD besmisleno slede zastarelu "Pax Americana" strategiju u suštinski promenjenom multipolarnom svetu. Doduše Kremlj – mada se protivi oceni Bele kuće da je Rusija pretnja – ukazuje i na "skromne pozitivne momente" u američkoj nacionalnoj strategiji.

"Naravno, ne možemo se složiti sa stavom da se na našu zemlju gleda kao na pretnju američkoj nacionalnoj bezbednosti", istakao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

"Međutim, postoje izvesni skromni pozitivni momenti, pre svega spremnost da se sarađuje u oblastima koji se preklapaju sa američkim interesima. To se apsolutno podudara sa našim pristupom, kao što je istakao predsednik, jer i Moskva teži partnerstvu sa SAD-om u oblastima koje su korisne za nas i kada su naše američke kolege za to spremne", dodao je Peskov.

On je rekao da je "tipičan" model takve saradnje informacija američke CIA-e koju je prosledila ruskoj službi bezbednosti (FSB), a što je pomoglo u sprečavanju terorističkog napada u Sank Petersburgu. Vladimir Putin je zahvalio Donaldu Trampu u telefonskom razgovoru zbog razmene obaveštajnih informacija koje su pomogle da se uhapse osumnjičeni za pripremu napada.

Peskov: Postoje skromni pozitivni momenti

Komentar Peskova je na tragu Trampovog stava koji je hvalio razmenu obaveštajnih informacija što je, kako je rekao, spasila hiljade života.

Međutim, ruski poslanici su kritičniji prema pomenutoj američkoj strategiji.

Šef Komiteta ruske Dume za međunarodne poslove Leonid Slutskij kazao je da "da je nova (američka) nacionalna strategija nacionalne bezbednosti isključivo usmerena na oživljavanje američke hegemonije…i stvaranju unipolarnog sveta". On je istakao da ovaj dokument označava "u suštini nastavak demonizacije Rusije u svetu koju je započela Obamina administracija".

Odnosi Moskve i Zapada su na najnižem nivou od Hladnog rata nakon ruske aneksije Krima 2014. kojoj je prethodilo zbacivanje Kremlju naklonjenog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča u prozapadnim demonstracijama u Kijevu. Izbor Donalda Trampa u novembru 2016. hvaljen je kao prilika za bliskije odnose sa Vašingtonom.

Tramp je u više navrata hvalio Putina i govorio u prilog tešnje saradnje sa Moskvom – pre i nakon stupanja na dužnost. Međutim, nalazi američkih obaveštajnih agencija da se Rusija mešala u predsedničke izbore u SAD, kao i višestruka istraga mogućih kontakata Trampove kampanje sa zvaničnicima u Moskvi – u kombinaciji sa naporima obe stranke u Kongresu da se zadrži tvrda linija prema Kremlju – smanila je političke opcije novog američkog predsednika u saradnji sa tradicionalnim rivalom.

Nade u Rusiji u mogućnost značajnijeg poboljšanja odnosa sa Vašingtonom, iščezle su najviše u avgustu kada je Tramp nerado potpisao novi paket sankcija Moskvi "zarad nacionalnog jedinstva". Kremlj povremeno javno hvali Trampa, dok država televizija ističe da ga onemogućava antiruski establišment u SAD.

Aleksej Puškov, poslanik u Savetu Federacije, gornjem domu ruskog parlamenta, napisao je na Tviteru: "SAD smatra da su Rusija i Kina glavne pretnje. Onda nema potrebe da traže pomoć oko Severne Koreje i Avganistana. Ponosno nosite američku zastavu! Učinite to sami!"

Puškov je potom dodao: "Saopštavajući da su Rusija i Kina glavni oponenti ne obećava ništa dobro po globalnu američku ulogu. To je snažan tandem – SAD neće moći da se nosi sa njim".

I Konstantin Kosačev, drugi uticajni poslanik Saveta Federacije, smatra da Trampova doktrina nacionalne bezbednosti pokazuje da SAD žele da pošalje dodatne snage u Istočnu Evropu što je, po njegovim rečima, u suprotnosti sa dogovorima o razmeštanju trupa.

"Ton ovog dokumenta ne ostavlja nikakvu sumnju da SAD nisu zadovoljne sa promenama u svetu u poslednjih nekoliko godina i teže da ih ponište, vraćajući Pax Americana kao očigledno pravičan svetski poredak", napisao je Kosačev na Fejsbuku.