Veliki radnički protest u Beogradu, najavljen za četvrtak, poslednja je brana kojom će sindikati u Srbiji pokušati da spreče usvajanje zakona o radu. Početak skupštinske rasprave o novom zakonskom rešenju obeležen je žestokom raspravom vlasti i opozicije, ali i šetnjom nekoliko stotina sindikalaca do zgrade parlamenta.
„Zakon o radu ne sme proći“, poručili su sindikalni aktivisti dok su predstavnici naroda u skupštini razmenjivali argumente za i protiv. Radnici u protestu upozorenja rekli su za RSE da žive na ivici egzistencije:
Vaš browser nepodržava HTML5
Radnici
Spremajući se za veliko okupljanje u Beogradu pojedini radnici preduzeća u restrukturiranju postavili su šatore u Pionirskom parku, preko puta zgrade državnog parlamenta, gde borave uz transparente „Danas gladni – sutra žedni“, „Pokrenite domaću proizvodnju“, Hoćemo posao“ i poruku ministru privrede „Vujoviću, ovo je Srbija a ne Amerika“.
Da su nova rešenja u interesu radnika pokušao je da objasni Aleksandar Vulin, ministar za rad i socijalna pitanja:
„Čak i od predstavnika opozicije ne mogu se čuti preterani argumenti da se zaista smanjuju radnička prava. Sindikati pokazuju više tvrdoglavost nego razum. Treba ići putem dogovora, i kakav god zakon da bude usvojen život će nastaviti da teče. Ovakvim ponašanjem samo se kopaju rovovi iz kojih bi svi morali da izađemo.“
Šta misle o odnosu vlasti prema radnicima sindikalni aktivisti pokazali su prethodnih dana upozoravajući da je zakon u skupštinu dospeo „na mala vrata“ i da apsolutna prava pruža poslodavcima, dok ih oduzima radničkoj klasi.
Branislav Čanak, lider Sindikata Nezavisnost, kaže da će konačnu poruku vlasti šta treba da uradi uskoro poslati hiljade ljudi u protestu.
„Moraju da zaustave ovaj zakon i da civilizovano razgovaraju sa nama. A ne siledžijski. Trebalo bi da uključe i Socijalno ekonomski savet i da i na osnovu njihovog mišljenja donesu odluku. I naravno i obavezno, ako smo stvarno buduća evropska država, da se povede javna rasprava“, konstatuje Čanak.
Dok se oni koji imaju kakav takav posao boje da novi zakon o radu odmah donosi hiljade otkaza, i da je skrojen po meri krupnog kapitala i njegovog interesa za što jeftinijom radnom snagom, pojedini ekonomisti procenjuju da je novo rešenje neminovno, reformsko i u cilju preko potrebnih investicija.
Dok su u Skupštinu sa ulice dopirali zvuci protesta sindikata, Zoran Babić, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke, sa govornice je poručio da dolaze bolji dani.
“Nemaju samo sindikati ekskluzivno pravo na zakon o radu. Na njega imaju pravo i oni mladi ljudi koji ne gledaju preko granice. Već gledaju u nas i zakon o radu kao način kako će lakše doći do posla”, rekao je Babić.
Protest sindikata u Beogradu
Ali opozicija ne veruje u ova obećanja, pa su glavne kritike da nije bilo javne rasprave o sistemski važnom zakonu o radu i da će njime radnici biti obespravljeni.
Marko Đurišić, iz Nove demokratske stranke, smatra da će Srbija i dalje kaskati za Evropom.
“Valjda je neko mislio da ćemo dostići nivo investicija u Rumuniju, koji je šest milijardi evra godišnje, tako što ćemo imati najniže plate u Evropi. Jer ovaj zakon smanjuje plate”, navodi Đurišić.
Paralelno sa prepirkama u javnosti oko zakona o radu, koji najveći kritičari nazivaju katastrofalnim a zagovornici neophodnim, pojedini mediji poslednjih dana počeli su da pretresaju primanja sindikalnih lidera i navodne privilegije dovodeći u pitanje njihov kredibilitet.
Branislav Čanak odgovara da sindikati neće odustati od borbe za radnička prava:
“Takve stvari i ogovaranja mi nisu jasne. Stvarno ne znam o čemu pričaju. Optužuju nas da čuvamo svoje audije, a ja u životu nisam seo u takav automobil.”
Sindikati na generalnom protestu u Beogradu očekuju radnike iz cele Srbije i skoro prikupljanje pola miliona potpisa za referendum o povlačenju predloženog zakona o radu. Do tada, sa protesta upozorenja poručili su da više nikome ne veruju.
“Nisam primio 18 plata. Došlo je do kraja, ne znam da li može gore.”
“Ne znam koga raznorazna obećanja, meko srce i ostalo, više mogu da zavaraju. U protestu ćemo biti dok moramo, sve dok ne promenimo situaciju.”