Najave masovnih štrajkova, te oštre polemike koje su se prethodnih nedelja vodile u javnosti u Srbiji urodile su plodom – kontroverzni nacrt Zakona o radu vraćen je na doradu, a sva sporna pitanja rešavaće se putem socijalnog dijaloga između Vlade, sindikata i poslodavaca. Ipak, Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni sindikati "Nezavisnost" poručili su da ne odustaju od najavljenog štrajka upozorenja i protesta 23. i 24. januara, ni od zahteva za smenjivanje ministra privrede Saše Radulovića.
Bura koja se podigla oko važnog sistemskog zakona koji se tiče svih – poslodavaca, zaposlenih i kreatora zakona, za sada je stišana pošto su se čelnici Vlade Srbije Ivica Dačić i Aleksandar Vučić sa članovima kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta dogovorili da se sva sporna pitanja koja se tiču nacrta Zakona o radu vrate u proceduru dijaloga u kojem će biti usklađeni stavovi svih strana.
Razjedinjeni sindikati u Srbiji po prvi put su po nekom pitanju bili na istoj liniji – neće dozvoliti da zakon u predloženom obliku prođe. Uprkos dogovoru, ne odustaju od štrajka upozorenja 23. januara jer se "ne sme ponoviti samovolja i jednostrano pisanje za radnike najznačajnijih zakona". Sindikati će 24. januara održati protest zaposlenih u preduzećima u restrukuktuiranju, kao podsećanje ministru privrede Saši Raduloviću "da mora da ode", jer je, kako navode, zaustavio privredu Srbije.
Predsednik sindikata Nezavisnost Branislav Čanak kaže za RSE da se ne može govoriti o pobedi radnika jer Vlada nije odustala od tog zakona, i navodi da kao najveća pretnja zaposlenima ostaju masovna otpuštanja.
“A nigde se ne vidi kako bi se zapošljavalo. Hteli su da nam zamažu oči. Otpuštanja su već odradili, u poslednjih pet godina 600 hiljada ljudi je izgubilo posao – hajde malo zapošljavanje. Onda, nije bilo nikakvog obrazloženja zašto je potrebno da se donese nov zakon. Nigde nikada niko nije predložio projekciju efekata tog zakona”, kaže Čanak, a na navode da je novi Zakon o radu nužan deo reformi, odgovara pitanjem.
“Gde, u Vijetnamu? To su sve prazne reči. To je ozbiljan državni posao i to mora da bude negde zapisano”, rekao je Čanak.
Međusobne optužbe
Sa druge strane, poslodavci novi zakon vide kao neminovnost i potrebu kako bi privreda krenula napred. Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, rekao je za RSE da članovi tog udruženja više neće učestvovati u pregovorima sa vlašću i sindikatima.
“Ključ nesporazuma je da se sindikati stave iznad svega u zemlji i da oni budu ti koji će nazivati poslodavce robovlasnicima, a oni su tobože ti veliki spasitelji. Njih 24 hiljade koji uživaju blagodeti upravo onoga što stvara privreda”, navodi Knežević.
Ipak, primedbe na nacrt novog zakona nisu imali samo sindikati. I deo stručne javnosti kritikovao je predložena rešenja, no javna rasprava je izostala i svela se na međusobne optužbe na liniji ministarstvo privrede - sindikalne organizacije. Dok ovi drugi zahtevaju hitnu ostavku ministra Saše Radulovića, on ih optužuje da šire laži o zakonu, te najavljuje da će se povući samo ukoliko predlog ne prođe.
Ministar je tvrdio da „nisu tačne izjave da će predloženim rešenjima doći do smanjenja plata za 35 odsto tokom godišnjeg odmora, da će svima biti smanjene plate za iznos za minuli rad, ili da radnik mora da bude 24 sata dostupan poslodavcu“.
Ekonomska novinarka Ruža Ćirković poredila je odredbe sadašnjeg zakona i predloženih izmena.
„Dozvoljavam da bi ministarstvo nekim tumačenjima moglo da dokaže da to što mi vidimo očima nije istina, međutim, zakon mora biti jasan svakome i ne može dozvoljavati poslodavcu ili zaposlenom, bilo kome, da ga zloupotrebljava. Prema onome što sam ja poredila, u onim firmama u kojima je varijabila ogromna, radnik će biti na velikoj šteti za vreme godišnjeg odmora. Dakle, prema onome što piše u nacrtu, ministar ne govori istinu. Kažem, ukoliko bi se o tome raspravljalo, moguće je da bi ministarstvo moglo da dokaže suprotno, ali mi tu raspravu nismo imali“, ukazuje Ruža Ćirković.
Prokopijević: Trpeće reforme
Socijalni dijalog o novom Zakonu o radu završen je pre nego što je i počeo. Dok u ministarstvu tvrde da su sindikati samovoljno odustali od učešća, oni pak navode da su pregovore napustili zbog hotičnog načina na koji se oni vode. Predočena su im gotova rešenja koja su, kako su ocenili, pogubna za zaposlene.
Dok deo analitičara pozdravlja odluku Vlade da celu stvar vrati u okvire dijaloga, Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodno tržište kaže za RSE da će zbog oklevanja da se donese Zakon o radu trpeti reforme od kojih je vlast odustala jer se uplašila posledica. Mišljenja je da je nacrt bio "benigan", jer je, kako navodi, predviđao lakše otpuštanje i otpremnine, ali ne i ukidanje pregovaranja o kolektivnom ugovoru i prestanak prakse da troškovi sindikata padaju na teret poslodavaca.
“Pretpostavljam da su se povukli zbog mogućeg gubitka glasova jer je to jedino što političare zanima. Međutim, vlast će gubiti glasove i ako ne bude radila reforme jer će prilike polako potapati našu privredu i time i dohotke ljudi. Tako da bi bolje bilo kada bi radili reforme, tada bi takođe gubili glasove, ali bi bar ostali u sećanju biračima kao stranka koja je nešto važno uradila i koja bi mogla da računa da se ponovo vrati na vlast”, ocenjuje Prokopijević.
Možda ničega ne bi ni bilo da zakon nije pripremljen preko noći, zbog čega, po mnogima, ostaje nejasno i ko je na njemu radio i iz kojih pobuda.
„Dakle, oko zakona su bez potrebe napravljene ogromne tenzije u celom društvu, a da javnost praktično i ne zna koja su sve to rešenja koja bi taj zakon doneo u redno-pravne odnose“, navodi Ruža Ćirković.
Potvrđuju to i građani Užica u anketi Novke Ilić, koji poručuju da bi najbolje bilo da se o svemu još malo razmisli.
