Ruski premijer Vladimir Putin stiže u posetu Beogradu 23. marta, dan uoči godišnjice NATO bombardovanja Srbije. Prvom čoveku ruske vlade biće u Beogradu uručena i titula počasnog doktora Beogradskog univerziteta. Postavljaju se pitanja šta su glavni ciljevi ove posete, ima li simbolike u njenom datumu i šta se želi poručiti dodelom počasne univerzitetske titule prvom vladaru Rusije.
U Rektoratu Beogradskog univerzitetu odbili su da komentarišu inicijativu za dodelu počasnog zvanja ruskom premijeru zato što još nije dobila završnicu, a sagovornici Radija Slobodna Evropa ne vide smisao takvih gestova.
“Ideja dodele doktorata podseća me na neke arhaične običaje, kada su lideri – od Brozovih do Miloševićevih vremena – postajali počasni članovi raznih akademija, skupljajući tako titule. U ovom trenutku ne vidim političku svrsishodnost niti ekonomsku logiku jednog takvog gesta”, ocenjuje Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator lista “Politika”.
“Ako je to zamišljeno da bude nekakav gest za omekšavanje, onda treba imati u vidu da gospodin Putin sigurno na takve vrste gestova ne pada. Ukoliko, pak, Beograd hoće da pokaže Evropskoj uniji da će, ako ne bude dovoljno od nje dobijao, igrati ponovo na tu klackalicu sa Rusijom, ne mislim da ima razloga za tako nešto. Ukoliko, kreatori srpske spoljne politike, pak, na to gledaju drugačije, opet ne vidim zašto to mora da se uradi pod nekim akademskim togama i dodelama titula počasnih doktora nauka”, kaže Jakšić.
Dodeljivanje počasnih dokatorata recidiv je komunističke prošlosti regiona, ocenjuje i Zijad Bećirović, analitičar ljubljanskog Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije, ali ukazuje i na neodrživu igru srpske diplomatije na četiri razboja.
“Spoljna politika Srbije je veoma zabrinjavajuća. Nemoguće je ostvarivati je oslonjenu na četiri stuba, kako to definišu vodeći ljudi u Srbiji – na Evropsku uniju, Sjedinjene Države, Rusiju i Kinu. Ne postoji država, pogotovo država tako malog kapaciteta kao što je Srbija, sa razorenom ekonomijom i nestabilnim političkim prilikama, koja vodi takvu ili sličnu politiku. Otuda mislim da pojedini analitičari s pravom takvu spoljnu politiku nazivaju šizofrenom”, ocenjuje Bećirovoć.
Rusija na svaki način nastoji da onemogući Srbiju da se priključi NATO savezu, ali i sama Srbija se opredelila za politiku neutralnosti, kaže ovaj sagovornik Radija Slobodna Evropa. Cilj Putinove posete Beogradu on vidi u širem strateškom kontekstu Moskve u regionu Zapadnog Balkana.
“Ovde se radi o ponovnom vraćanju Rusije u jugoistočnu Evropu, tačnije na Balkan. U tom regionu imamo zaista konfrontiranje velikih sila – Rusije, Sjedinjenih Država, Evropske Unije i, u poslednje vreme, Turske. U tom kontekstu treba razumeti i posetu Putina. Postoje dva strateška koridora koja su bitna za Rusku Federaciju kojih se ona ne bi odrekla – izlazak u Persijski zaliv, zbog čega su izvanredno dobri odnosi sa Islamskom Republikom Iran i koridor za izlazak u Sredozemlje i na Jadran. Otuda Ruska Federacija ima dobre odnose ne samo sa Srbijom, nego i sa drugim, pogotovo pomorskim, zemljama u regionu Balkana”, smatra Bećirović.
Nacionalni lider Srba
Takmičenje Rusije i NATO nastavlja se na svim prostorima, pa tako i na prostoru Srbije, ocenjuje i bivši diplomata i profesor međunarodnog prava Radoslav Stojanović, koji vidi jaku simboliku i u datumu Putinove posete.
“Naravno da je podrška Rusije kada je Srbija bila bombardovana bilo nešto što je privuklo simpatije u Srbiji prema Rusiji. Evidentno je da i danas u narodu imate daleko veće simpatije prema Rusiji nego nekada. Putin je čak nekakav nacionalni lider Srba. Tako se prosto doživljava ovde. Upravo zato on i dolazi na taj datum – da još jednom pokaže da je Rusija bila protiv tog bombardovanja i da je bila na strani Srbije”, ocenjuje Stojanović.
Upitan da li dolazak Putina dan pre godišnjice NATO bombardovanja Srbije simbolički poručuje da Srbija ne treba da uđe u ovaj savez, Stojanović kaže:
“Mislim da će Putin čak i otvoreno to da kaže u razgovorima koje bude imao sa Vladom Srbije i drugim srpski visokim zvaničnicima – da Srbija ne treba da uđe u NATO”.
Međutim, naš drugi sagovornik, Genadij Sisojev, spoljnopolitički komentator ruskog lista Komersant, u datumu datuma posete Putina Srbiji ne vidi neku snažniju simboliku.
“Mislim da neće biti većeg naglaska na toj podudarnosti iz nekoliko razloga: prvo, ni Srbiji ni Rusiji sada ne odgovara da ta poseta ima neki anti-natovski kontekst, zato što i Rusija sarađuje sa NATO-m, a ni Srbija nije u rivalstvu sa tim blokom. Što se tiče budućeg ulaska ili neulaska Srbije u NATO, tu je stav Rusije poznat. Iako je je u principu protiv širenja NATO-a na istok, ona ne zauzima neki agresivan stav prema tome, tako da tu odluku prepušta pojedinačnim državama. A to da članstvo neke zemlje u NATO nije neka prepreka za njenu saradnju sa Rusijom mogu dokazati i primeri. Postoje mnoge zemlje, uključujući i one na Balkanu, koje su u poslednje vreme ušle u NATO, a sa kojima Rusija ima izvrsnu saradnju”, kazao je on.
Genadij Sisojev kao glavni cilj posete premijera Putina Srbiji navodi rešavanje nekih ključnih ekonomskih pitanja između dve zemlje, pre svega projekta Južni tok, s obzirom na to da su se u poslednje vreme u Srbiji pojavile sumnje da će taj projekat biti odložen. Ruski premijer, kaže naš sagovornik, želi da uveri srpske sagovornike da će svi ugovorni rokovi biti ispoštovani.
U Rektoratu Beogradskog univerzitetu odbili su da komentarišu inicijativu za dodelu počasnog zvanja ruskom premijeru zato što još nije dobila završnicu, a sagovornici Radija Slobodna Evropa ne vide smisao takvih gestova.
“Ideja dodele doktorata podseća me na neke arhaične običaje, kada su lideri – od Brozovih do Miloševićevih vremena – postajali počasni članovi raznih akademija, skupljajući tako titule. U ovom trenutku ne vidim političku svrsishodnost niti ekonomsku logiku jednog takvog gesta”, ocenjuje Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator lista “Politika”.
“Ako je to zamišljeno da bude nekakav gest za omekšavanje, onda treba imati u vidu da gospodin Putin sigurno na takve vrste gestova ne pada. Ukoliko, pak, Beograd hoće da pokaže Evropskoj uniji da će, ako ne bude dovoljno od nje dobijao, igrati ponovo na tu klackalicu sa Rusijom, ne mislim da ima razloga za tako nešto. Ukoliko, kreatori srpske spoljne politike, pak, na to gledaju drugačije, opet ne vidim zašto to mora da se uradi pod nekim akademskim togama i dodelama titula počasnih doktora nauka”, kaže Jakšić.
Bećirović: Spoljna politika Srbije je veoma zabrinjavajuća. Nemoguće je ostvarivati je oslonjenu na četiri stuba, kako to definišu vodeći ljudi u Srbiji.
Dodeljivanje počasnih dokatorata recidiv je komunističke prošlosti regiona, ocenjuje i Zijad Bećirović, analitičar ljubljanskog Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije, ali ukazuje i na neodrživu igru srpske diplomatije na četiri razboja.
“Spoljna politika Srbije je veoma zabrinjavajuća. Nemoguće je ostvarivati je oslonjenu na četiri stuba, kako to definišu vodeći ljudi u Srbiji – na Evropsku uniju, Sjedinjene Države, Rusiju i Kinu. Ne postoji država, pogotovo država tako malog kapaciteta kao što je Srbija, sa razorenom ekonomijom i nestabilnim političkim prilikama, koja vodi takvu ili sličnu politiku. Otuda mislim da pojedini analitičari s pravom takvu spoljnu politiku nazivaju šizofrenom”, ocenjuje Bećirovoć.
Rusija na svaki način nastoji da onemogući Srbiju da se priključi NATO savezu, ali i sama Srbija se opredelila za politiku neutralnosti, kaže ovaj sagovornik Radija Slobodna Evropa. Cilj Putinove posete Beogradu on vidi u širem strateškom kontekstu Moskve u regionu Zapadnog Balkana.
“Ovde se radi o ponovnom vraćanju Rusije u jugoistočnu Evropu, tačnije na Balkan. U tom regionu imamo zaista konfrontiranje velikih sila – Rusije, Sjedinjenih Država, Evropske Unije i, u poslednje vreme, Turske. U tom kontekstu treba razumeti i posetu Putina. Postoje dva strateška koridora koja su bitna za Rusku Federaciju kojih se ona ne bi odrekla – izlazak u Persijski zaliv, zbog čega su izvanredno dobri odnosi sa Islamskom Republikom Iran i koridor za izlazak u Sredozemlje i na Jadran. Otuda Ruska Federacija ima dobre odnose ne samo sa Srbijom, nego i sa drugim, pogotovo pomorskim, zemljama u regionu Balkana”, smatra Bećirović.
Nacionalni lider Srba
Takmičenje Rusije i NATO nastavlja se na svim prostorima, pa tako i na prostoru Srbije, ocenjuje i bivši diplomata i profesor međunarodnog prava Radoslav Stojanović, koji vidi jaku simboliku i u datumu Putinove posete.
“Naravno da je podrška Rusije kada je Srbija bila bombardovana bilo nešto što je privuklo simpatije u Srbiji prema Rusiji. Evidentno je da i danas u narodu imate daleko veće simpatije prema Rusiji nego nekada. Putin je čak nekakav nacionalni lider Srba. Tako se prosto doživljava ovde. Upravo zato on i dolazi na taj datum – da još jednom pokaže da je Rusija bila protiv tog bombardovanja i da je bila na strani Srbije”, ocenjuje Stojanović.
Upitan da li dolazak Putina dan pre godišnjice NATO bombardovanja Srbije simbolički poručuje da Srbija ne treba da uđe u ovaj savez, Stojanović kaže:
“Mislim da će Putin čak i otvoreno to da kaže u razgovorima koje bude imao sa Vladom Srbije i drugim srpski visokim zvaničnicima – da Srbija ne treba da uđe u NATO”.
Međutim, naš drugi sagovornik, Genadij Sisojev, spoljnopolitički komentator ruskog lista Komersant, u datumu datuma posete Putina Srbiji ne vidi neku snažniju simboliku.
“Mislim da neće biti većeg naglaska na toj podudarnosti iz nekoliko razloga: prvo, ni Srbiji ni Rusiji sada ne odgovara da ta poseta ima neki anti-natovski kontekst, zato što i Rusija sarađuje sa NATO-m, a ni Srbija nije u rivalstvu sa tim blokom. Što se tiče budućeg ulaska ili neulaska Srbije u NATO, tu je stav Rusije poznat. Iako je je u principu protiv širenja NATO-a na istok, ona ne zauzima neki agresivan stav prema tome, tako da tu odluku prepušta pojedinačnim državama. A to da članstvo neke zemlje u NATO nije neka prepreka za njenu saradnju sa Rusijom mogu dokazati i primeri. Postoje mnoge zemlje, uključujući i one na Balkanu, koje su u poslednje vreme ušle u NATO, a sa kojima Rusija ima izvrsnu saradnju”, kazao je on.
Genadij Sisojev kao glavni cilj posete premijera Putina Srbiji navodi rešavanje nekih ključnih ekonomskih pitanja između dve zemlje, pre svega projekta Južni tok, s obzirom na to da su se u poslednje vreme u Srbiji pojavile sumnje da će taj projekat biti odložen. Ruski premijer, kaže naš sagovornik, želi da uveri srpske sagovornike da će svi ugovorni rokovi biti ispoštovani.