U Severnoj Mitrovici je nakon konflikta na Kosovu 1999. godine po prvi put u toku adaptacija sale koja će biti namenjena kulturnim sadržajima u ovom delu grada.
U pitanju je multifunkcionalni prostor u krugu bivšeg vojnog remonta za aktivnosti iz kulture i društveno političkog života, u okviru koga će biti uređena banket sala i sala za pozorišne i bioskopske predstave.
Predsednik Privremenog organa Opštine Severna Mitrovica Aleksandar Spirić izjavio je da lokalna samouprava na ovaj način još jednom pokazuje da je u službi građana ove opštine i da brine o opštim interesima i razvoju grada.
Spirić je podsetio da je nedavno usvojena strategija kulturnog razvoja u okviru koje je predviđena i izgradnja adekvatne svečane sale koja će biti multifunkcionalna i pružati usluge svim delatnostima kada je u pitanju kultura, počev od bioskoposkih i pozorišnih predstava.
Prema njegovim rečima, cilj je unapređenje kulturnog života u Mitrovici.
“Konačno će Severna Mitrovica posle 14 godina dobiti bioskop. Verujemo da će na ovaj način biti sve više publike, ljubitelja i filmova i pozorišnih predstava a ova sala će se koristiti i za svečane akademije i sve ostale aktivnosti iz kulture ali i društveno-političkog života”, rekao je Spirić.
On je napomenuo da je lokalna samouprava izdvojila oko 25. 000 eura kako bi salu učinili funkcionalnom, te da su na ovaj način pokazali da sa manje novca može dosta toga da se uradi.
Kapacitet sale je 228 mesta a svečano otvaranje planirano je za 23.novembar, kada Mitrovica obeležava 70 godina od oslobođenja u Drugom svetskom ratu kaoI 100 godina od Prvog svetskog rata.
Građani Severne Mitrovice u razgovoru za RSE različito komentarišu najavljeno otvaranje sale za pozorišno i bioskopsko predstavljanje.
Mitrovčanin Milan Milosavljević kaže da je to sjajna vest za sve građane Mitrovice nakon 14 godina. On objašnjava na šta bi predstavnici lokalne samouprave trebalo da obrate pažnju kada je u pitanju predstavljanje bilo kakvog kulturnog sadržaja u jednom podeljenom gradu, kao što je to Mitrovica, (severna i južna) svih ovih godina.
Završni radovi na fasadi zgrade, foto: Jasmina Šćekić
“Znate, to je odlična stvar ali nije dovoljno imati samo bioskopsku salu, jer je jako bitan program i sadržaj koji će se tamo prikazivati. Na primer, jako je važno kakva će politika tog bioskopa ili politika nekog pozorišta biti. Da li će se raditi na integraciji zajednica u našem gradu, jer jako je bitno da li je omladina spremna na neke eksperimente, na nešto drugačije. Ovde je omladina jako opterećena politikom. Niti mladi Albanci znaju nešto o Srbima, niti mladi Srbi znaju nešto o Albancima. Jednostavno mi smo podeljeni kao što je danas to, na primer, Vukovar. I zaista mislim da bi bilo jako dobro kada bi trenutne vladajuće lokalne i opštinske strukture imale želje i volje da nešto menjaju na bolje. Jer smatram da ljudi iz južnog dela grada treba da znaju šta se dešava ovde kod nas, kao što i mi odavde trebamo da znamo šta se u tom nekom segmentu kulture dešava kod naših sugrađana na jugu. Mislim da je ta neka konekcija, danas naročito i to kod mladih ljudi, preko potrebna”, kaže on.
Međutim, Milosavljević naglašava da se u kulturološkom i političkom smislu situacija u severnoj i južnoj Mitrovici još izvesno vreme neće promeniti na bolje.
“Jednostavno, kada se budu promenili politički odnosi, pre svega, onda će tek tada nastupiti neka bolja vremena za mlade kako bi imali kakvu takvu perspektivu i bolji socijalni status u društvu. Do tada svi, generalno, moramo više raditi na sebi, moramo se fokusirati na ličnom i profesionalnom usavršavanju i obrazovanju“, naglasio je on.
Pustite ljude da žive
Njegov sugrađanin Bojan Stošić objašnjava da su mladi ljudi iz Mitrovice svoje slobodno vreme u prethodnih 14 godina uglavnom provodili u lokalnim kafićima i klubovima, jer alternative nije bilo.
“Otvaranje bioskopa nakon 14 godina znači svima nama ovde u Mitrovici, ali ipak ja sam dosta ljut, jer nigde u svetu ništa slično video nisam. Mislim na kulturne sadržaje, kojih, kao što znate, bilo nije. I nije samo bioskop u pitanju, nama ovde zaista nedostaje jedan širi spektar kulturnih dešavanja ali u kontinuitetu. I dalje, godinama, omladina ovde provodi vreme tako što ispija piće po kafićima. Evo, imam devojku, ali ja zaista nemam gde da je izvedem, jer prosto drugačijeg sadržaja nije bilo. Nama je jedini izlazak ovde neki kafić i neka ulica, tačnije jedna od tri ulice koliko ih ovde i imamo. I gde se osećamo kao u kavezu nekom. Zaista nam puno nedostaju ti neki kulturni sadržaji koji su svakom čoveku u regionu i svetu potpuno normalni, a nama ovde nezamislivi”, kazao je on.
Ivana Stanković deli isti stav po ovom pitanju. Ona ponavlja da su mladi ljudi iz Mitrovice 14 godina bili prepušteni ulici, kafićima i noćnim klubovima bez ikakvih konstantnih kulturnih manifestacija i sadržaja.
“Znači, kulturni sadržaji su bili izuzetno siromašni. Prištinsko požorište sa sedištem u Severnoj Mitrovici je u nekoliko navrata pokušavalo da oživi tu neku kulturnu scenu, naročito, uz pomoć Ateljea 212 I Beogradskog narodnog pozorišta u čemu sam uživala. Međutim, te periodične i kratkotrajne kulturne manifestacije nisu bile prisutne u onoj meri koliko je to ovom gradu bilo, i jeste još uvek, potrebno. Moram da napomenem da se u Severnoj Mitrovici nalazi srpski Prištinski univerzitet koji broji oko 10.000 studenata i samim tim, njima je potrebno pružiti mnogo učestaliji i konstantni kulturni sadržaj”, ocenila je ona.
U tom smislu, iako je, kako kaže, rođeni opstimista, Ivana ipak smatra da je perspektiva i budućnost mladih ljudi u Mitrovici krajnje neizvesna.
"Ja se bojim da o tome ne odlučuju ni Priština ni Beograd - već Brisel. E sad, koliko ljudi u Briselu znaju šta je potrebno jednom Mitrovčaninu…Visoka politika je ta koja, ipak, kreira nečije živote ali bez ikakvog sluha. Dokaz za to je da živimo na nekom trusnom području gde se evo skoro 15 godina ništa nije promenilo. Nažalost, lokalne samouprave imaju ‘vruće krompire’ u svojim rukama, imaju ograničene budžete i samim tim one ne mogu da upravljaju fondovima na način na koji bi obezbedili i opskrbili sve potrebe ovdašnjeg stanovništva. A opet, sa druge strane, kada bi me čuo recimo neko u Briselu rekla bih i poručila odavde iz Mitrovice: 'Ma pustite više ljude da žive’", kaže Ivana.
Inače, sa podelom Mitrovice na severni (pretežno srpski) i južni (pretežno albanski) deo grada većina administrativnih i kulturnih objekata danas se nalazi u južnom delu grada.
Severna Mitrovica je tako ostala bez adekvatnih uslova za rad, jer su prostorije Kulturnog centra, Gradske biblioteke, amaterskog pozorišta i galerije ostale u južnoj Mitrovici.