Pred izbore u SAD vesti se opet šire iz makedonskog Velesa

Pre održavanja predsedničkih izbora u SAD-u, makedonski grad Veles je, kao i na prethodnim izborima, ponovo aktuelan kao centar odakle se rukovode internet stranice usmerene ka konzervativnoj američkoj publici.

Nakon izbora 2016. godine neke stranice su prestale da funkcionišu, odnosno nisu objavljivale sadržaje, a u međuvremenu su se pojavile i nove.

Njihova misija, kao što stoji u opisu na jednoj od ovih stranica, je da informišu o vestima koje mainstream mediji ne prenose.

U duhu njihovih vesti su i njihova imena, kao "Otpor ka mainstreamu", "Konzervativni zauvek" ili "Konzervativni borci", odnosno "Resistthemainstream.com", "Conservativeforever.com" i "Conservativefighters.org".

Iako su oni koji stoje iza ovih stranica pokušali da sakriju svoj identitet otvaranjem e-mailova u SAD-u, organizacija "Partnerstvo za izborni integritet" je otkrila da one potiču iz makedonskog grada Velesa, oko 50 kilomeatra južno od glavnog grada Skoplja, i da kopiraju sadržaje od drugih američkih sajtova, a da je njihov cilj finansijska korist.

Prema rečima organizacije, oni sada koriste društvenu mrežu Parler, koja važi za desničarsko orijentisanu platformu i koja u SAD-u ima stotine hiljada korisnika, da bi dobijali značajan promet na njihovim internet stranicama.

Jedna od internet stranica kojom administrira osoba iz Velesa

Za razliku od pre nekoliko godina, sada se tvrdi da ovi sajtovi samo preuzimaju i kopiraju vesti, a ne i da šire lažne vesti ili dezinformacije kao što je bio slučaj 2016. za vreme tadašnjih predsedničkih izbora u SAD-u.

RSE je o ovome pisao i pre četiri godine, kada su neki od vlasnika tvrdili da njihov angažman nema nikakvu političku pozadinu, već da se ovim bave zato što im stvara profit.

Šta kaže 'autor' veleskih sajtova?

Trajče Arsov, koji radi kao advokat u Skoplju, pre nekoliko godina je bio tretiran kao osoba koji je "izmislila" veleske sajtove.

Njegova internet stranica "USApoliticstoday.org" postoji od 2015. godine, a u funkciji je i danas. Svakodnevno se na njoj objavljuje po neka vest vezana za američku politiku. Prema njegovim rečima, sada se ponovo aktuelizuje tema o veleskim sajtovima da bi se bacila sumnja na američke izbore, iako im to, kako kaže, nije namera.

"Ono što je zanimljivo je da se stalno dovodi u pitanje i javnost se pita da se sada Velešani spremaju za izbore. To nije tačno. Nijedan od sajtova, i ranije i sad, ne postoji zbog izbora u Americi. To rade zato što su videli neki finansijski interes. Ovi sajtovi o kojima se sada priča, potiču iz 2018. godine", kaže Arsov za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Apsurdno je da se optužuju samo Makedonci i njihovi sajtovi da se mešaju u izbore, dodaje Arsov, jer u tom slučaju, kako kaže, treba optužiti i druge medije koji izveštavaju o SAD-u a potiču iz drugih država. Sada, za razliku od ranije, priznaje se da se ne radi o lažnim vestima, nego da se ponovo objavljaju sadržaji.

"To se dešavalo i u 2016. godini, kada su svi objavili iste objave od tekstova kreiranih u mainstream medijima, naročito konzervativnim. Tada su svi pustili vest da se u Velesu kreiraju lažne vesti. Prvo, niko u Velesu ne zna realnu politiku u Americi da bi kreirao lažnu politiku ili vesti. Sada tu nema lažnih vesti, postoji samo finansijski interes sa repostiranjem (ponovnim objavljivanjem) tuđih vesti. Mi smo do dan-danas ostali ocrnjeni da se u Velesu kreiraju lažne vesti, što je apsurdno, netačno i laž", smatra Arsov.

Koje su to vesti privukle veliku pažnju?

Internet sajt "Conservativeforever.com", na primer, prema podacima "Partnerstva za izborni integritet", registrovan je u 2017. godini.

Jedna od vesti na ovim sajtovima je da je protivkandidat američkom predsedniku Donaldu Trampu (Trump) na tekućim izborima, demokrata Džo Bajden (Joe Biden), nosio tajni uređaj za slušanje za vreme prve TV debate sa Trampom, a priložena je i fotografija.

SAD: Indirektno sučeljavanje predsjedničkih kandidata

Druga vest je da je novinarka Savana Gatri (Savannah Guthrie) bila meta oštrih osuda na društvenim mrežama zbog njenog "neprijateljskog ponašanja prema Trampu" za vreme događaja u formatu poznatom kao "gradska skupština", koji se održao umesto debate predsedničkih kandidata, koja je bila otkazana.

Predviđa li zakon sankcije?

Ukoliko se eventualno utvrdi da neki od ovih sajtova širi lažne vesti ili dezinformacije, to nije sankcionisano u makedonskom Krivičnom zakoniku. Iz Javnog tužilaštva kratko kažu da ne postoji takvo krivično delo o kome bi eventualno postupali po službenoj dužnosti.

Ocene stručnjaka

Stručnjak za odnose sa javnošću i nove medije Bojan Kordalov kaže da lažne vesti i dezinformacije postoje oduvek, ali da internetom i društvenim mrežama informacija proputuje celi svet u nekoliko sekundi.

To je, prema njemu, velika prednost, ali i rizik, jer ukoliko se odmah ne interveniše, mogu stvoriti zabunu i uticati na određene procese. Ali, on ističe, društvene mreže od 2016. godine preuzimaju mnogo veće mere za sprečavanje širenja lažnih vesti.

"Kada dolazimo do copy-paste i do širenja takvih informacija, veoma je važno da se u delu lažnih vesti nađe izvor. Dakle, prvo sprečite onoga koji je izvor lažne vesti ili početak lanca. Što se tiče Severne Makedonije ili Velesa, generalno, koliko je zemlja siromašnija i koliko mladi ljudi imaju veću potrebu od zarade, naročito brze zarade, toliko smo ranjiviji", kaže Kordalov.

"Ako dodamo i statistike, koje nas, nažalost, stavljaju mnogo dole u delu medijske i digitalne pismenosti, mislim da je potrebna jedna šira akcija, od onoga da nas se samo targetira ili osuđuje, već da uradimo kompletnu strategiju kako da ponudimo bolje načine za zaradu, naročito mlađima, jer internet nudi mnogo načina za legalnu zaradu", dodaje Kordalov.

'Sajtovi namenjeni konzervativnoj publici'

Sajt Trajča Arsova funkcioniše svakodnevno u proteklih pet godina i, kao ističe, radi profesionalno.

Od do sada 15.000 objavljenih sadržaja, kaže on, mogu se naći nekoliko onih koji su sumnjivi i sa teorijama zavere, a koji su bili preuzeti. To je bilo dovoljno da on bude okarakteriziran da širi lažne vesti i da se meša u izbore u interesu Trampa.

Arsov naglašava da se sporni sadržaji mogu naći u skoro svakom mediju, a da su sajtovi usmereni ka konzervativnoj publici jer takvi nedostaju na američkom medijskom tržištu.

"Mislim da je čitavo medijsko tržište, govorim i o pisanim i o TV medijima koji su najatraktivniji, najaktuelniji i najuticajniji u Americi, su podržavaoci liberala, odnosno demokrata. To ne znači da ne postoji stanovništvo koje ima konzervativne poglede. Međutim, jedino mesto gde se ta publika može informisati je Foks njuz (Fox News), koja je kablovska TV. Onda je najlogičnije i najnormalnije da se razvijaju sajtovi sa konzervativnim sadržajem, jer upravo publika koja ima potrebu da čita takve sadržaje ne može ih naći na TV-u, pa se prebacuje na internet", kaže Arsov.

Američka istraga

Demokratska protivkandidatkinja Trampa na izborima u 2016 .godini, Hilari Klinton (Hillary Clinton), optužila je veleske sajtove za lažne vesti koje su uticale na njen izborni poraz. Ona je aludirala da iza tih sajtova stoji Rusija.

Specijalni tužilac Robert Muler (Mueller) je istraživao ruski uticaj i mešanje u tim izborima, a prošle godine je objavio izveštaj o njegovim saznanjima.

Američki javni tužilac Vilijam Bar (William Barr) je izjavio da je istraga Mulera našla dokaze da je Rusija pokušala da utiče na američke izbore 2016. godine, ali da nisu bili nađeni dokazi da su Tramp ili članovi njegovog tima sarađivali sa Rusima.