Severna Makedonija je zajedno sa Sjedinjenim Državama, Nemačkom i drugim državama biti kosponzor rezolucije u Ujedinjenim nacijama da se 11. jul proglasi međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine i da se obeležava svake godine, saopštio je na konferenciji za novinare u ponedeljak, 15. aprila, ministar inostranih poslova Bujar Osmani.
Rezolucija će biti predstavljena 17. aprila u Generalnoj skupštini UN, a glasaće se 2. maja.
"U susret 30. godišnjici genocida koja će biti obeležena 2025. godine u kojoj je izgubljeno najmanje 8.372 života i isto toliko porodica uništeno, pozivamo Generalnu skupštinu UN da usvoji sledeću rezoluciju da se 11. jul svake godine obeležava kao Međunarodni Dan sećanja i sećanja na genocid u Srebrenici iz 1995. godine, bezrezervno osuđuje svako negiranje genocida i poziva sve članice UN da čuvaju činjenice i šire ih kroz obrazovni sistem izradom posebnih programa za sećanje i njegovu prevenciju istog", rekao je Osmani.
Pročitajte i ovo: Rezolucijom o Srebrenici koja je dostavljena Srbiji traži se osuda svakog poricanja genocidaNa novinarsko pitanje kako će to uticati na odnose sa Srbijom, s obzirom da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će neke zemlje nazvati partnerima, a ne prijateljima, Osmani kaže da je usvajanje rezolucije posebno važno za Srbiju i ne misli da će to uticati na odnose dve zemlje.
Pročitajte i ovo: Vučić: Srbija će se suprotstaviti svetskim silama koje lobiraju za rezoluciju o SrebreniciPrema saopštenju Ministarstva inostranih poslova Severne Makedonije, rezoluciju je do sada podržalo više od 17 zemalja, uključujući Sloveniju, Italiju, Lihtenštajn, Irsku, Finsku, Holandiju, Albaniju, Tursku, Jordan, Maleziju, Čile i Novi Zeland.
Rezolucija se, kako je rekao Osmani, između ostalog odnosi na Povelju UN, Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, Konvenciju o kažnjavanju zločina genocida, Rezoluciju UN 827 o osnivanju Međunarodnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji., kao i na osam presuda Tribunala za zločine nad bosanskim Muslimanima protiv Radislava Krstića, Ratka Mladića i Radovana Karadžića, te odluku Međunarodnog suda pravde iz februara 2007. da se zločin u Srebrenici proglasi genocidom.