Da bi stare dugove otplatila Severna Makedonija će ući u nova zaduženja.
Naime, tekuće, ali i naredne dve godine za otplatu duga Severne Makedonije dospeva oko dve milijarde evra kredita i još pola milijarde evra kamata.
Da bi vratila ove dugove, država će morati ponovo da se zadužuje, ali zbog rasta kamata u globalnim okvirim nova zaduživanja će biti još skuplja.
Koliko treba miliona treba vratiti?
Prema podacima iz makedonske Strategije upravljanja javnim dugom 2023-2025 (sa perspektivom do 2027.), koja je u skupštinskoj proceduri, ove godine treba vratiti 317 miliona evra, sledeće godine dospeva 958 miliona evra, a 2024. godine još jedan 644 miliona evra, odnosno ukupno milijardu i 919 miliona evra.
Samo za kamate u 2022. godini iz budžeta bi trebalo da bude uplaćeno više od 160 miliona evra.
Pročitajte i ovo: Sjeverna Makedonija na putu ekonomskog opstanka umjesto razvojaKo će podneti teret otplate?
Novo zaduživanje će značiti da će građani morati da izdvoje još koji dinar za vraćanje i otplatu kamata. A država će morati da smanji rashode ili poveća prihode.
Petar Gošev, bivši guverner Narodne banke, podvlači da su građani ti kojima će na teret doći naplata dugovanja. Dodaje, da novac od inostranih zaduživanja ne sme da se troši na tekuće troškove, već samo na kapitalna ulaganja.
"Naredni period biće veoma težak za servisiranje javnog duga, jer je definitivno završena era zaduživanja u inostranstvu po niskim kamatama. Od sada će svaki kredit koji Republika Severna Makedonija uzme imati znatno veće kamate, što znači da će rasti samo iznos kamate, i to značajno. Podrazumeva se da će isplatu vršiti građani i kompanije i nema trećeg izvora", kaže Gošev.
Petar Gošev (desno), bivši guverner Narodne banke Makedonije, te nekadašnji ministar finansija (levo) Zoran Stavrevski na fotografiji iz Skoplja iz maja 2010. godine.
Šta kažu u Vladi?
Iz Vlada su iznosili podatke da je država rebalansom smanjila neproizvodne troškove za 100 miliona evra. Poreskom reformom koju je nedavno najavio ministar finansija Fatmir Besimi, budžetu bi trebalo dodati 54 miliona evra.
Gošev kaže da se radi samo o pokušaju proširenja poreske osnovice, a ne o "zabadanju u samu suštinu poreskog Sistema".
"Bilo je nekoliko pokušaja da se u Makedoniji uvede progresivni poreski sistem, ali je to blokirala biznis-politička oligarhija. Kao što znamo, imali smo jedan pokušaj na početku ove vlade koju je vodio SDSM (Socijal-demokratska stranka), oligarsi u privrednim komorama su je srušili za šest meseci. To je bio simboličan pokušaj, nije bila ozbiljna reforma da se uvede progresivni porez, a taj simbolični pokušaj su uništili interesi male grupe ljudi u Republici Makedoniji", kaže Gošev.
Prema podatcima Ministarstva finansija, javni dug na kraju juna iznosio je 7,27 milijardi evra, odnosno 55,4 odsto BDP-a. Strategija predviđa da će javni dug ove godine dostići 65,6 odsto BDP-a.
Zašto se predlažu nove evroobveznice?
Fatmir Besimi, ministar finansija u Vladi Severne Makedonije, je već u maju ove godine otvorio mogućnost izdavanja nove evroobveznice, jer kreditna linija iz predostrožnosti od MMF-a neće biti dovoljna da pokrije deficit u državnoj kasi. Zajam od Međunarodnog montearnog fonda (MMF) je mnogo jeftiniji od izdavanja evroobveznice.
Rebalansom je predviđeno da se država ove godine zaduži za 900 miliona evra. Ministarstvo finansija je prošlog meseca obavestilo da će deo biti od MMF-a, deo od evroobveznica, deo od drugih finansijskih institucija, a deo domaće zaduživanje.
Fatmir Besimi, ministar finasija u Vladi Severen Makedonije
Ovo bi bila deveta evroobveznica zemlje. Prva je objavljena 2005. Najskuplja je bila ona iz 2009. sa kamatom od skoro 10 odsto, a najjeftiniji prošle godine od 700 miliona evra sa kamatom od 1,6 odsto. Procenjuje se da kamata sada ne bi bila niža od 5,5 odsto, pa čak i 7 odsto.
Još veći iznosi za vraćanje dospevaju u periodu 2025-2027.U 2025. godini trebalo bi da bude vraćena milijarda evra, 2026. godine 1,4 milijarde, a 2027. godine 567 miliona evra.