Nova raketna proba Severne Koreje nasuprot mirovnim naporima Južne Koreje

Severna Koreja je izvela novu raketnu probu pokazujući da njen lider Kim Džong Un ne želi da vodi mirovne pregovore, dok predsednik Južne Koreje Mun Džae In poslednje mesece na funkciji nastoji da iskoristi za normalizaciju odnosa na Korejskom poluostrvu. Proba je usledila i dok Kim obećava razvoj oružja visoke tehnologije, uprkos problemima s nestašicom hrane u njegovoj zemlji, pišu svetski mediji.

Čitamo vam: Nova raketna proba Severna Koreja nasuprot mirovnim naporima Južne Koreje

Prvi severnokorejski test oružja u 2022.

Severna Koreja je ujutro u sredu, 5. januara, izvela probno ispaljivanje balističke rakete kratkog dometa, u poslednjem udarcu naporima Južne Koreje da donese mir na Korejsko poluostrvo, ističe Tajms (The Times).

Prvi test oružja u 2022, međutim, kako ukazuje londonski list, pojačava utisak da severnokorejski lider Kim Džong Un trenutno nema apetita za pregovore ili kompromise.

Generalštab vojske Južne Koreje saopštio je da je projektil leteo oko 500 kilometara pre nego što je pao u more.

Projektil, za koji se čini da ima kapacitete kratkog dometa, ispaljen je u Japansko more nekoliko sati pre nego što je južnokorejski predsednik Mun Džae In obeležio početak izgradnje železničke linije koja bi jednog dana trebalo da poveže Južnu Koreju s prestonicom Severne Koreje.

Mun je na ceremoniji postavljanja temelja za novu železničku prugu blizu granice dve zemlje rekao da zbog nove probe Severne Koreje postoji zabrinutost da bi tenzije mogle porasti, ali i dodao da "ne treba odustati od nade u dijalog kako bismo suštinski prevazišli ovu situaciju".

"Ako obe Koreje rade zajedno i izgrade poverenje, mir će jednog dana biti ostvaren", rekao je južnokorejski predsednik.

Poslednji pokušaj južnokorejskog predsednika

Severnokorejska proba balističke rakete je usledila samo nekoliko dana nakon što je odlazeći južnokorejski predsednik obećao da će učiniti poslednji pokušaj za postizanje mira s Kimovim režimom pre nego što mu istekne mandat u maju, ukazuje Vašington post (The Washington Post).

Mun je rekao da će iskoristiti preostale mesece na funkciji u nastojanju da ostvari diplomatski prodor s Pjongjangom.

"Ako se ukaže prilika, naša vlada će – do kraja mog mandata – tražiti normalizaciju međukorejskih odnosa i put ka nepovratnom miru", rekao je Mun u novogodišnjem obraćanju 3. januara.

Mun i Kim su se na samitu 2018. u načelu saglasili da se povežu železničke linije dve zemlje kako bi se povećala međukorejska trgovinska razmena.

Južna Koreja već dugo želi da izvozi svoju robu železnicom preko Severne Koreje do Kine, Rusije i Evrope, ali su, kako ukazuje Njujork tajms (The New York Times), tenzije oko severnokorejskog programa nuklearnog naoružanja omele sporazum o železnici.

U jednoj od svojih poslednjih diplomatskih inicijativa pre odlaska s funkcije Mun je pozvao SAD i Severnu Koreju da se pridruže njegovoj vladi u proglašenju kraja Korejskog rata, koji je 1953. završen primirjem. On je predložio deklaraciju kao podsticaj Severnoj Koreji da smanji tenzije i krene u denuklearizaciju, ali je Pjongjang saopštio da je njegov predlog "preuranjen" sve dok Vašington vodi "neprijateljsku politiku".

Severna Koreja nije isprobala nijednu raketu dugog dometa koja bi direktno mogla da ugrozi kontinentalni deo SAD otkako je izvela tri interkontinentalne balističke rakete 2017, ali je posle propasti diplomatije između Kima i bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) 2019. Pjongjang nastavio testiranje uglavnom projektila kratkog dometa.

Testovi su pokazali da Severna Koreja razvija sofisticiranije načine lansiranja nuklearnih i drugih bojevih glava prema Južnoj Koreji, Japanu i američkim bazama, prenosi Njujork tajms ocene odbrambenih analitičara. Neke od raketa testirane posle 2019. koristile su čvrsto gorivo i izvodile manevre u vazduhu, zbog čega ih je teže presresti, kažu analitičari.

Posle proba interkontinentalnih balističkih raketa 2017. Kim je tvrdio da njegova zemlja može da pokrene nuklearni napad na kontinentalni deo SAD, posle čega se u naredne dve godine tri puta sastao s Trampom tražeći od SAD da ublaže sankcije uvedene prema rezoluciji Saveta bezbednosti UN.

Diplomatija Kim-Tramp propala je bez sporazuma o smanjenju severnokorejskog programa nuklearnog naoružanja ili ukidanju međunarodnih sankcija toj zemlji. Severna Koreja je potom saopštila da se neće ponovo uključiti u dijalog s Vašingtonom osim ako SAD ne promene svoju "neprijateljsku politiku", uključujući zajedničke vojne vežbe s Južnom Korejom i međunarodne sankcije.

Kimovo novogodišnje obećanje

Lansiranje balističke rakete je usledilo i nekoliko dana pošto je Kim Džong Un obećao da će Severna Koreja razvijati visokotehnološko oružje kako bi se suprotstavila vojnoj nestabilnosti na Korejskom poluostrvu, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal)

Prošle godine je Severna Koreja saopštila da je uspešno testirala novi tip balističke rakete lansirane s podmornica i oružje lansirano s voza koje je opisala kao hipersoničnu bojevu glavu. Pjongjang je prošle godine, takođe, izveo niz raketnih lansiranja, iako su lansiranja balističkih projektila zabranjena Severnoj Koreji prema sankcijama Ujedinjenih nacija (UN).

Najnoviji test oružja, kako ukazuje list, dolazi i pošto je Severna Koreja ignorisala pozive iz SAD i Južne Koreje da krene u pregovore.

Vašington i Pjongjang nisu imali zvanične nuklearne pregovore više od dve godine. Administracija predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) je više puta nudila sastanak bez preduslova, ali je Kimov režim to odbijao.

Severnokorejsku probu pored Južne Koreje potvrdio je i Japan. Premijer te zemlje Fumio Kišida rekao je da je poslednje lansiranje "veoma žalosno".

'Borba na život i smrt'

Test balističke rakete kratkog dometa dolazi i u vreme kada se Pjongjang bori s nestašicom hrane usled blokade zbog korona virusa koja je ozbiljno uticala na privredu Severne Koreje, ukazuje BBC.

Na sastanku Radničke partije na kraju prošle godine, Kim je rekao da se zemlja suočava s "velikom borbom na život i smrt", dodajući da su poboljšanje razvoja i životnog standarda među ovogodišnjim ciljevima.

Zvaničnici Ujedinjenih nacija ranije su upozorili da su ugrožena deca i stari u Severnoj Koreji u opasnosti od gladi.

Stručnjaci, međutim, kažu da je malo verovatno da će problemi s nestašicom hrane odvratiti Severnu Koreju od rada na programu naoružanja.

"Kim je zadržao naglasak na samodovoljnosti u nacionalnoj odbrani poslednjih godina, iako je bio otvoren po pitanju ekonomskih poteškoća u zemlji", rekao je za BBC Ankit Panda iz Programa za nuklearnu politiku u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir.

On je ocenio da je "za Kima i Radničku partiju održavanje tih programa naoružanja glavni nacionalni prioritet i iz unutrašnjih i iz spoljašnjih razloga".