Dok lokalno srpsko stanovništvo na severu Kosova poslednje dvije nedelje svakodnevno protestuje, tenzije oseća i albansko stanovništvo koje živi u tom delu zemlje.
Pored uobičajene gužve za ručak, restoran "Ura" ili u prevodu "Most", ovih dana posećuju nesvakidašnji gosti - novinari, policajaci i vojnici.
Restoran, otvoren 2011. godine, nalazi se pored glavnog mosta na reci Ibar, koji u posleratnom periodu deli Mitrovicu na sever i jug.
Danas su ovo dve posebne opštine. U Severnoj Mitrovici je većinsko srpsko stanovništvo, dok na jugu većinu stanovništva čine Albanci.
"Kod nas su svi gosti isti, ne pravimo razlike", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) konobar Agron Beriša, koji jedanaest godina radi u ovom restoranu kod mosta koji postao simbol etničke podele između dve zajednice.
Prema njegovim rečima, česte tenzije na severu se osećaju i u ovom restoranu, pogotovo kada se poveća broj novinara koji kod njih svrate nakon izveštavanja sa severa.
"(Novinarima) je ovde kao kod kuće, znaju gde su kablovi, baterije. Ne smetaju nam", kaže on i dodaje da zna većinu domaćih i stranih novinara.
Srbi u opštinama na severu Kosova usprotivili su se 26. maja dolasku albanskih gradonačelnika u opštinske kancelarije, koje ne prihvataju jer su bojkotovali aprilske izbore.
Par dana kasnije, 29. maja sukobili su se i sa KFOR-om, a još uvek se okupljaju oko opštinskih zgrada sa ciljem da spreče nove gradonačelnike da uđu u kancelarije.
Beriša navodi da su među gostima koje uslužuje i vojnici KFOR-a, te primećuje da je sa severne strane mosta ovoga puta situacija ozbiljnija.
Priseća se da su pripadnici KFOR-a, vojne misije NATO-a na Kosovu, ranije bili opušteniji.
"Nakon ove situacije, prvi put ih vidim sa pancirima", kaže on.
Za razliku od buke u restoranu "Ura", sa severne strane mosta je tiho u protekle dve nedelje.
"Svakodnevni život je isti poslednjih 20 godina, monotonija i napetost u svakom trenutku. Mnogo je napetije poslednjih desetak dana", kaže penzioner Vladimir Rakić koji je sedio ispred jednog od kafića u Severnoj Mitrovici.
Rakić svakodnevno ispija kafu sa prijateljem Lazarom Kragovićem. Razgovaraju o poskupljenju na severu gde je u upotrebi dinar (zvanična valuta Srbije). Na Kosovu je u upotrebi euro.
"Oko 120 dinara [jedan euro] su trešnje [po kilogramu] u Raškoj (pogranični grad u Srbiji), a 450 dinara [oko četiri eura] u Mitrovici", kaže Kragović.
Ostali građani Severne Mitrovice više su uznemireni činjenicom da su škole u toj i još tri opštine na severu, Leposaviću, Zubinom Potoku i Zvečanu, zatvorene 26. maja zbog tenzija.
"Žice oko škola, žice oko opštinskih zgrada. Teško je za decu. Sve je mrtvo u gradu. Svi su kod kuće", kaže jedan stanovnik koji je želio ostati anoniman.
Obrazovne institucije u srpskim sredinama na Kosovu rade u sistemu Srbije.
Umesto u školi, učenici iz Zvečana, koji se nalazi na oko tri kilometra od Severne Mitrovice, bili su na protestima gde su recitovanjem pozvali na prekid nasilja.
Osnovna i srednja škola u Zvečanu se nalaze u blizini opštinske zgrade, koju obezbeđuje KFOR. Takođe je blokirana i jedna stambena zgrada koja se nalazi unutar ograđenog prostora.
Sve vreme dok traju tenzije stanari te zgrade mogu da prođu samo uz pomoć KFOR-a.
Par kilometara južnije, u naselju Bošnjačka mahala u Severnoj Mitrovici nalaze se kuće i radnje u vlasništvu Albanaca.
Oni čine manjinu i u velikoj meri zavise od kupaca koji dolaze iz srpskog većinskog stanovništva.
Zaposleni u ovom delu kažu da je poslednjih dana i manje kupaca.
"Ne znam da li se plaše ili u čemu je problem, ne znam, ali posao je dosta opao", kaže Dua Staviljeci, radnica u jednoj parfimeriji.
Staviljeci kaže da je na ulicama uvek manji broj ljudi kada se oglase sirene za uzbunu, koje u ovom delu zemlje znače da stanovnici treba da se negde okupe.
"Bude puno (ljudi na ulici), ali u sekundi kada se čuju sirene odmah odu", navodi ova sagovornica RSE.
Drugi trgovac smatra da se njegovi kupci plaše sirena, te da se trgnu i kada se one čuju iz policijskog vozila ili vozila EULEX-a (misija EU za vladavinu prava).
Ni Albanci ni Srbi u tom delu Kosova nemaju mnogo optimizma povodom mogućeg dugoročnog rešenja, jer, kako kažu, krize ne prestaju.
Saradnja: Maja Fićović