Srpski ekstremisti, kriminalni elementi i nasilje na severu Kosova je u izveštaju State Departmenta o ljudskim pravima za 2013. godinu označen je kao broj jedan problem u oblasti ljudskih prava. U Prištini kažu da je takva ocena u izveštaju tačna, ali nedostaje identifikacija onih koji trebaju da snose odogovornost za stanje na severu. Sa severa poručuju da je izveštaj pun laži sa ciljem i namerom da diskredituje srpski narod koji živi na tom prostoru.
Napori srpskih ekstremista da blokiraju normalizaciju, uključujući postavljanje barikada u severnom delu zemlje, čime se ograničavaju osnovna prava kao što su sloboda kretanja ljudi i robe, najveći je problem na Kosovu kada su u pitanju ljudska prava, stoji u najnovijem izveštaju Stejt Departmenta o ljudskim pravima u 2013. godini.
Dodaje se da su ekstremisti i kriminalni elementi upotrebili nasilje i zastraživanje protiv unutrašnjih protivnika i međunarodnih snaga bezbednosti, uključujući ubistvo jednog pripadnika EULEX-a u septembru prošle godine.
„Tokom opštinskih izbora u novembru, napadači su ušli i uništili tri biračka centra na severu, što je dovelo do ponovnog glasanja dve nedelje kasnije“, piše u izveštaju.
Behxhet Shala, iz kosovskog Saveta za zaštitu ljudskih prava i sloboda, ocenjuje da stoji to što je Stejt department kao najveći problem identifikovao kršenje ljudskih prava na severu zemlje. Zbog nedostatka prisustva institucija Kosova u tom delu, taj prostor je pretvoren, kako kaže, „u sivu zonu organizovanog kriminala“. Ono što izveštaju nedostaje, dodaje on, jeste identifikacija onih koji su odgovorni za stanje na severu.
„Izveštaj o severu je potpuno tačan i oko toga nema dilema. Ali, trebalo je da se navede ko je odgovoran za to stanje. Dakle, za to stanje, osim Srbije, odgovorna je i međunarodna zajednica, koja zbog političog oportunizma nije ništa poduzela kako bi se eliminisalo ono što je zabeleženo. Štaviše, sve to se i tolerisalo. Sada se govori o posledicama, i izgleda da će to stanje i dalje trajati, ali na jedan sofisticiran način, jer je deo kriminala na severu sada i deo institucija, i sada postoji zakonsko pokriće onog što se desilo i što će se tek desiti“, kaže Shala.
On dodaje da za stanje na severu Kosova ne može biti odgovorna Vlada kosova zato što nije imala pristupa tom delu, jer joj to niti nije bilo dozvoljeno.
Adrijana Hodžić, šefica Administrativne kancelarije pri Vladi Kosova u severnom delu Mitrovice, ipak kaže da odgovornost za stanje na severu ne treba da snosi samo međunarodna zajednica, već i Vlada Kosova, koja se, kako kaže, kasno setila da sever postoji.
„Vlada Kosova je konkretno počela da se bavi severom pre manje od pet godina, a šta se desilo u prethodnih deset godina? Ta pauza, taj vakum u tih prvih deset godina, omogućio je da svim delikventima se razviju do te mere, da danas funkcionišu kao neka vrsta mafije. To su ti ljudi koji prave problem, to su ti ekstremisti koji se kriju iza patriotizma. Ustvari, radi se o ličnim interesima i ilegalnim biznisima koji ni dan danas ne mogu u potpunosti da se kontrolišu na severu Kosova“, kaže ona.
Hodžić dodaje da su ljudska prava na Kosovu na neki način zanemarena zato što su ljudi žrtve makropolitike koja se dešava na Kosovu.
„Što se tiče ubistva litvanskog carinika, mi dan danas žestoko na sve moguće načine insistiramo i tražimo, pre svega Srbi sa severa Kosova, da se utvrdi ko je tačno bio litvanskog carinika. Mislim da imajući uvidu prisustvo međunarodne policije, kosovske policije, svih drugih organa, prosto je neverovatno i čudno da se ne pronalazi počionioc zločina, a da se paušalno optužuje srpska strana, što je nepristojno. Kad je u pitanju razbijanje biračkih kutija, mi koji smo bojkotovali izbore imamo svoje podatke i činjenice da su to uradili pripadnici srpske žandarmerije, da politika ne bi doživela politički debakl, sa namerom i ciljem da se izbori ponove“.
U izveštaju State Departmneta takođe se kao problem u oblasti ljudskih prava navodi i nasilje i društvena diskriminacija nad pripadnicima etničkih zajednica, licima sa ograničenim sposobnostma, i LGBT zajednice.
Ostali problemi su i loše tretiranje zatvorenika, dugačak pritvor u nedostatku sudskog efikasiteta, zastrašivanje medija od strane javnih zvaničnika, ograničenja verskih sloboda i dr.
Napori srpskih ekstremista da blokiraju normalizaciju, uključujući postavljanje barikada u severnom delu zemlje, čime se ograničavaju osnovna prava kao što su sloboda kretanja ljudi i robe, najveći je problem na Kosovu kada su u pitanju ljudska prava, stoji u najnovijem izveštaju Stejt Departmenta o ljudskim pravima u 2013. godini.
Dodaje se da su ekstremisti i kriminalni elementi upotrebili nasilje i zastraživanje protiv unutrašnjih protivnika i međunarodnih snaga bezbednosti, uključujući ubistvo jednog pripadnika EULEX-a u septembru prošle godine.
„Tokom opštinskih izbora u novembru, napadači su ušli i uništili tri biračka centra na severu, što je dovelo do ponovnog glasanja dve nedelje kasnije“, piše u izveštaju.
Behxhet Shala, iz kosovskog Saveta za zaštitu ljudskih prava i sloboda, ocenjuje da stoji to što je Stejt department kao najveći problem identifikovao kršenje ljudskih prava na severu zemlje. Zbog nedostatka prisustva institucija Kosova u tom delu, taj prostor je pretvoren, kako kaže, „u sivu zonu organizovanog kriminala“. Ono što izveštaju nedostaje, dodaje on, jeste identifikacija onih koji su odgovorni za stanje na severu.
„Izveštaj o severu je potpuno tačan i oko toga nema dilema. Ali, trebalo je da se navede ko je odgovoran za to stanje. Dakle, za to stanje, osim Srbije, odgovorna je i međunarodna zajednica, koja zbog političog oportunizma nije ništa poduzela kako bi se eliminisalo ono što je zabeleženo. Štaviše, sve to se i tolerisalo. Sada se govori o posledicama, i izgleda da će to stanje i dalje trajati, ali na jedan sofisticiran način, jer je deo kriminala na severu sada i deo institucija, i sada postoji zakonsko pokriće onog što se desilo i što će se tek desiti“, kaže Shala.
On dodaje da za stanje na severu Kosova ne može biti odgovorna Vlada kosova zato što nije imala pristupa tom delu, jer joj to niti nije bilo dozvoljeno.
Adrijana Hodžić, šefica Administrativne kancelarije pri Vladi Kosova u severnom delu Mitrovice, ipak kaže da odgovornost za stanje na severu ne treba da snosi samo međunarodna zajednica, već i Vlada Kosova, koja se, kako kaže, kasno setila da sever postoji.
„Vlada Kosova je konkretno počela da se bavi severom pre manje od pet godina, a šta se desilo u prethodnih deset godina? Ta pauza, taj vakum u tih prvih deset godina, omogućio je da svim delikventima se razviju do te mere, da danas funkcionišu kao neka vrsta mafije. To su ti ljudi koji prave problem, to su ti ekstremisti koji se kriju iza patriotizma. Ustvari, radi se o ličnim interesima i ilegalnim biznisima koji ni dan danas ne mogu u potpunosti da se kontrolišu na severu Kosova“, kaže ona.
Hodžić dodaje da su ljudska prava na Kosovu na neki način zanemarena zato što su ljudi žrtve makropolitike koja se dešava na Kosovu.
Marko Jakšić
Funkcioner DSS-a iz severnog dela Mitrovice, Marko Jakšić, u izjavi za RSE kaže da je izveštaj Stejt departmenta „prepun laži, sa ciljem i namerom da diskredituje srpski narod koji živi na ovom prostoru, a koji su pošteni građani i koji se bore da Kosovo i Metohija bude deo države Srbije, na osnovu rezolucije SB 1244“.„Što se tiče ubistva litvanskog carinika, mi dan danas žestoko na sve moguće načine insistiramo i tražimo, pre svega Srbi sa severa Kosova, da se utvrdi ko je tačno bio litvanskog carinika. Mislim da imajući uvidu prisustvo međunarodne policije, kosovske policije, svih drugih organa, prosto je neverovatno i čudno da se ne pronalazi počionioc zločina, a da se paušalno optužuje srpska strana, što je nepristojno. Kad je u pitanju razbijanje biračkih kutija, mi koji smo bojkotovali izbore imamo svoje podatke i činjenice da su to uradili pripadnici srpske žandarmerije, da politika ne bi doživela politički debakl, sa namerom i ciljem da se izbori ponove“.
U izveštaju State Departmneta takođe se kao problem u oblasti ljudskih prava navodi i nasilje i društvena diskriminacija nad pripadnicima etničkih zajednica, licima sa ograničenim sposobnostma, i LGBT zajednice.
Ostali problemi su i loše tretiranje zatvorenika, dugačak pritvor u nedostatku sudskog efikasiteta, zastrašivanje medija od strane javnih zvaničnika, ograničenja verskih sloboda i dr.