Snaga trenutnog antizapadnog raspoloženja u Srbiji lako se može meriti sa onim iz vremena diktature Slobodana Miloševića. Barem se stiče takav utisak, ukoliko se osvrnemo na dešavanja proizašla kao posledice proglašenja nezavisnosti Kosova.
Ali ukoliko se tome doda i odluka zvaničnog Beograda da opozove svoje ambasadore iz zemalja koje su priznale državnost otcepljenog dela Srbije ili pozivi nekih politicara vladajuće koalicije na bojkot inostranih roba i usluga, budi se zebnja da je aktuelna vlast osam godina posle Miloševića dovoljno smela i spremna da zemlju uvede u novu izolaciju.
„Zakači dva komada, pa šta čoveče.“
Savetnica jednog od najkontroverznijih ministara srpske Vlade Velimira Ilića, Aleksandra Janković ovim rečima savetuje svog pretpostavljenog dok on u centru Beograda prolaznicima kači bedž sa natpisom „Kosovo je srce Srbije“. Ona još dodaje:
„Velimire nemoj to da radiš. B92 će javiti da si hteo da izvršiš ubistvo.“
Medijska kuća B92 bila je na udaru i u vreme Miloševićevog režima. Danas je ponovo često optužuju za antisrpsko delovanje zbog čega je sedište te kuće bilo i meta huligana tokom prošlonedeljnih nemira. Ovo su samo neke od slika koje podsećaju na Srbiju iz vremena skoro desetogodišnje izolacije. O takvom stanju razmišljaju i naši sagovornici okupljeni na punktu koji je postavila omladina Demokratska stranka Srbije premijera Vojislava Koštunice, a na kome prikupljaju potpise za ostanak Kosova u Srbiji, uprkos samoproglašenoj nezavisnosti:
„Da li vodi u izolaciju? Ima elemenata i toga i svega drugog. Niko nije učio toliko dobro da vodi ovu državu sa ovakvim vukovima koji je okružuju.“
„Mislim da je većina gradana i dalje evropski orijentisana ma koliko to danas čudno zvučalo.“
„Ne navijam za izolaciju ali ako mi neku ude u kuću pa mi celu kuću uništi ja ga više neću zvati da dode kod mene. Možemo mi i bez njih. Evropska unija se pokazala. Dokle će da nas ponižavaju i da nam to rade?“
„Ne bi trebalo da se ponovo nademo u izolaciji. Mislim, možda malo.“
„Mislim da nas ipak više vuku prema izolaciji nego prema Evropskoj uniji. A za sve, posebno mlade, bi bilo bolje da nije tako. Dosta je i rata i svega što smo gledali devedesetih. Sve to vreme mi smo maltene stalno u nekoj izolaciji.“
„Muka mi je od svega. Od televizije, od svega. Treba nam mir. Svi smo znali, ko ima malo logike i pameti, ne mora da ima fakultet ili neko obrazovanje, da je Kosovo 99. godine otišlo. Mi to slušamo svaki dan dobro je da smo normalni.“
Najdirektniji poziv na samoizolaciju verovatno se ogleda upravo u tome što se Vlada niti jednog trenutka nije ogradila od poziva na bojkot inostrane robe i usluga. Ministar Velimir Ilić za naš program ocenio je da bi takve pozive trebalo gledati u kontestu pomalo zaboravljene akcije koju je prethodna Vlada povela pod geslom „kupuj domaće“:
„Ja podržavam bojkot roba stranih ako imamo domaće robe.“
„Znači to nema veze sa Kosovom?“
„Naravno. Ali to je akcija koja se vodi već godinama.“
Naravno, niti Ilić niti bilo koji drugi ministar nije se ogradio naprimer od izjave funkcionera u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Dušana Prorokovića koji je sa svoje Internet adrese slao pozive na bojkot strane robe, što je dospelo u medije, a sam je potvrdio kako je zatvorio svoj račun u jednoj inostranoj banci. Od takvih poteza jasno se nisu distancirali ni u Demokratskoj stranci predsednika Borisa Tadića. Njen funkcioner i nekadašnji ministar u Ðindićevoj Vladi Aleksandar Vlahović ne uočava da ovakvi i slični potezi vode ka ekonomskoj izolaciji Srbije i dodaje kako je preuranjeno donositi takve zaključke:
„Na kraju krajeva i Savet stranih investitora i mnoga pojedinačna saopštenja od velikih inostranih investitora jasno govore da oni i dalje Srbiju vide kao jednu prosperitetnu zemlju, odnosno kao dobru destinaciju za njihovo investiranje.“
Za razliku od prestavnika vlasti koji izbegavaju procene o mogućem trajanju krize, ekonomska novinarka Ruža Ćirković navodi kako bi se period nestabilnosti mogao otegnuti do proleća naredne godine. Ona podvlači da srpska vlast preduzima mere koje se mogu doživeti kao izolacionističke, ali da se u širem kontekstu uklapaju u trend ekonomskog protekcionizma, koji jača u celom svetu. Ruža Ćirković ipak veruje da ekonomska samoizolacija u današnjem svetu nema velike šanse:
„Ljudi će kupovati ono što im treba. Ova trenutna ljutnja i euforija će da prođe. Mislim da će se narednih nedelja doneti političke odluke o budućnosti Srbije. Ovaj narod ima pravo da odluči da li mi želimo da platimo cenu izolacije. Ako želi većina, onda nema spasa.“
Ipak, Ćirković napominje da ne bi trebalo zanemariti ni poteze Evropske unije koji su u proteklih osam godina podstakli izolacionističke trendove u Srbiji. A ti potezi, napominje naša sagovornica, nisu vezani samo za Kosovo:
„Recimo ja ne mogu da shvatim zašto mi još imamo vize. Za mene ne postoje nikakva racionalna objašnjenja.“
Cilj kampanje koju je pokrenuo DSS jeste i da što više gradana na svoje revere stavi bedž kako bi jasno pokazali da podržavaju državnu politiku odbrane Kosova. Sama akcija počela je simbolično u 12 sati i 44 minuta čime se ukazuje na Rezoluciju 1244 na čijem poštivanju insistira Beograd. Velimir Ilić navodi da su državni potezi usmereni ka očuvanju dostojanstava vlasti, a ne izolaciji:
“Ne može nas niko ponižavati. Evo danas se Bojan Kostreš (vojvođanski funkcioner) oglasio, traži Vojvodinu. I šta sad mi treba da kažemo – izvolite – samo nas nemojte izolovati.”
Javnosti nije predočeno dokle bi je mogao odvesti plan koji je Vlada usvojila za period nakon što Kosovo proglasi nezavisnost, a samim tim je uskraćena i upozorenja na moguće posledice. Do tada svima je jasno samo to da se Srbija i dalje kreće po ivici između traljavih ali postojećih evrointegracija i dubljeg tonjenja u izolaciju.