Nakon što je devetorici osumnjičenih za ubistvo 41 civila u selu Ćuška kod Peći 1999. godine određen jednomesečni pritvor, iz srpskog Tužilaštva za ratne zločine najavljuju proširenje istrage. Prema nezvaničnim informacijama, među uhapšenima je i komandant 177. vojno-teritorijalnog odseka Peć Toplica Miladinović, koji je naredio napad na civilno stanovništvo albanske nacionalnosti.
Osumnjičeni se terete da su u rano jutro 14. maja 1999. ušli u selo Ćuška kod Peći i, sa maskama preko lica, odvojili okupljene žene, decu i starce od preostalih muškaraca koji prethodno nisu uspeli da pobegnu. Podelili su ih u tri grupe, sproveli u odvojene kuće, streljali, a kuće zatim zapalili. U svakoj grupi preživela je jedna osoba, među njima i naš sagovornik Hazir Beriša, koji se priseća šta dogodilo tog 14. maja:
„Sve je počelo oko 7, 7.15 časova izjutra kada su pripadnici vojske i policije, koji su se razlikovali po uniformama, iz pravca Peći krenuli prema našem selu. Čuli su se pucnji, video sam kako kuće gore, pucalo se iz različitih vrsta oružja. Dok su palili kuće opkolili su nas sa dve strane. Prvo su nam oduzeli sve što smo imali. Novac, marke, druge vredne stvari, tražili su da na zemlju bacimo naša dokumenta.“
Posle pljačke, dele ih u tri grupe. Prvu su, prema Berišinim rečima, ubrzo streljali, a njega i ostale muškarce odvode u druge dve kuće:
„Prvo su nas naterali da uđemo u jednu sobu i sednemo, četvorica njih su ostala kod vrata, koja su bila otvorena i onda su započeli pucnjavu, jedan od njih je imao teški mitraljez iz koga je pucao. Trojica su imala automatske puške. Posle pucnjave vratili su se još jednom i podmetnuli su požar, bacili su jednu bocu sa plinom. Ja sam bio ranjen u obe noge i od požara mi je izgoreo jedan deo lica i tela.“
Imenom i prezimenom poznata je 41 žrtva masakra. Istraga se za sada vodi protiv 26 osoba, pripadnika paravojne formacije "Šakali", tetorijalne odbrane i rezervnog sastava policije. Od 11, za koje se zna da su u Srbiji, uhapšeno je njih devetoro, dve osobe su u bekstvu, dok se ostali nalaze u zemljama regiona ili Zapadne Evrope.
Prema nezvaničnim informacijama među uhapšenima je Toplica Miladinović, komandant 177. vojno-teritorijalnog odseka Peć koji je naredio „Šakalima“ da se izvrši napad na civilno stanovništvo albanske nacionalnosti. Ne želeći da otkriva detalje, zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić najavljuje za RSE da će istraga biti proširena:
“Ti događaji koje mi tretiramo u našem zahtevu obuhvataju ubistvo 41 lica, međutim, šira akcija koja se sprovodi po pitanju ovog predmeta obuhvata 200 žrtava. Različita je struktura žrtava. Oni su pre svega civili, ali je bilo i trudnica tu, bilo je i starih ljudi… Dakle, zaista nisu uopšte pravili neki poseban izbor. Oni su ih ubijali prosto zato što su ti ljudi bili Albanci.”
Iza svake formacije stajala ili policija ili vojska
Zločin u selu Ćuška pominjao se na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu, a istraživao ga je i Hjuman Rajts Voč, kao i Fond za Humanitarno pravo. Prema nekim izveštajima, u masakru je pored “Šakala” kojima je komandovao rezervni policajac iz Peći Nebojša Minić, učestovala i paravojna grupa “Munje”, koja je delovala u okviru MUP-a Srbije.
Minić, poznat i kao “Komandant smrt”, kojeg je potraživao i Hag, umro je od 2005. godine u Argentini. Preživeli meštani identifikovali su i dvojicu pripadnika srpskih snaga za koje tvrde da su bili u Ćuški 14. maja: Srećka Popovića i Zvonimira Cvetkovića. Bekim Bljakaj iz prištinske kancelarije Fonda za humanitarno pravo:
„Spominjali su i neke lokalne Srbe iz Peći koji su u to vreme bili uniformisana lica. Često se spominju Munje. Nebojša Minić se spominje i u drugim slučajevima, ne samo u selu Ćuška, već i u ubistvu porodice Gaši u samom gradu Peć.”
Osumnjičeni se terete i da su ubili oca i brata Agima Čekua. Ovi zločini i njihovi detalji duže vreme poznati su javnosti, pa Bruna Vekarića iz Tužilaštva pitamo zašto se toliko čekalo sa pokretanjem istrage:
„Ne mogu to da vam saopštim, videćete kada krene postupak. Dobili smo nove informacije i dokaze i videćete kada bude vreme.“
Pored „Munja“, u Ćuški su bili i „Frenkijevci“, deo specijalnih snaga Državne bezbednosti, “Operativna grupa“, elitna jedinica srpske policije, i Anti-teroristicka jedinica Treće armije VJ. Bekim Bljakaj kaže da su zločine uglavnom vršili zajedno:
“Iza svake te formacije stajala je ili policija ili vojska. Mi imamo podatke, čak i dokaze da su u nekoliko mesta, gde su bila masovna ubistva, delovali zajednički, i policija i te formacije.”
Osumnjičeni se terete da su u rano jutro 14. maja 1999. ušli u selo Ćuška kod Peći i, sa maskama preko lica, odvojili okupljene žene, decu i starce od preostalih muškaraca koji prethodno nisu uspeli da pobegnu. Podelili su ih u tri grupe, sproveli u odvojene kuće, streljali, a kuće zatim zapalili. U svakoj grupi preživela je jedna osoba, među njima i naš sagovornik Hazir Beriša, koji se priseća šta dogodilo tog 14. maja:
„Sve je počelo oko 7, 7.15 časova izjutra kada su pripadnici vojske i policije, koji su se razlikovali po uniformama, iz pravca Peći krenuli prema našem selu. Čuli su se pucnji, video sam kako kuće gore, pucalo se iz različitih vrsta oružja. Dok su palili kuće opkolili su nas sa dve strane. Prvo su nam oduzeli sve što smo imali. Novac, marke, druge vredne stvari, tražili su da na zemlju bacimo naša dokumenta.“
Posle pljačke, dele ih u tri grupe. Prvu su, prema Berišinim rečima, ubrzo streljali, a njega i ostale muškarce odvode u druge dve kuće:
„Prvo su nas naterali da uđemo u jednu sobu i sednemo, četvorica njih su ostala kod vrata, koja su bila otvorena i onda su započeli pucnjavu, jedan od njih je imao teški mitraljez iz koga je pucao. Trojica su imala automatske puške. Posle pucnjave vratili su se još jednom i podmetnuli su požar, bacili su jednu bocu sa plinom. Ja sam bio ranjen u obe noge i od požara mi je izgoreo jedan deo lica i tela.“
Imenom i prezimenom poznata je 41 žrtva masakra. Istraga se za sada vodi protiv 26 osoba, pripadnika paravojne formacije "Šakali", tetorijalne odbrane i rezervnog sastava policije. Od 11, za koje se zna da su u Srbiji, uhapšeno je njih devetoro, dve osobe su u bekstvu, dok se ostali nalaze u zemljama regiona ili Zapadne Evrope.
Prema nezvaničnim informacijama među uhapšenima je Toplica Miladinović, komandant 177. vojno-teritorijalnog odseka Peć koji je naredio „Šakalima“ da se izvrši napad na civilno stanovništvo albanske nacionalnosti. Ne želeći da otkriva detalje, zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić najavljuje za RSE da će istraga biti proširena:
“Ti događaji koje mi tretiramo u našem zahtevu obuhvataju ubistvo 41 lica, međutim, šira akcija koja se sprovodi po pitanju ovog predmeta obuhvata 200 žrtava. Različita je struktura žrtava. Oni su pre svega civili, ali je bilo i trudnica tu, bilo je i starih ljudi… Dakle, zaista nisu uopšte pravili neki poseban izbor. Oni su ih ubijali prosto zato što su ti ljudi bili Albanci.”
Iza svake formacije stajala ili policija ili vojska
Zločin u selu Ćuška pominjao se na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu, a istraživao ga je i Hjuman Rajts Voč, kao i Fond za Humanitarno pravo. Prema nekim izveštajima, u masakru je pored “Šakala” kojima je komandovao rezervni policajac iz Peći Nebojša Minić, učestovala i paravojna grupa “Munje”, koja je delovala u okviru MUP-a Srbije.
Minić, poznat i kao “Komandant smrt”, kojeg je potraživao i Hag, umro je od 2005. godine u Argentini. Preživeli meštani identifikovali su i dvojicu pripadnika srpskih snaga za koje tvrde da su bili u Ćuški 14. maja: Srećka Popovića i Zvonimira Cvetkovića. Bekim Bljakaj iz prištinske kancelarije Fonda za humanitarno pravo:
„Spominjali su i neke lokalne Srbe iz Peći koji su u to vreme bili uniformisana lica. Često se spominju Munje. Nebojša Minić se spominje i u drugim slučajevima, ne samo u selu Ćuška, već i u ubistvu porodice Gaši u samom gradu Peć.”
Iza svake te formacije stajala je ili policija ili vojska. Mi imamo podatke, čak i dokaze da su u nekoliko mesta, gde su bila masovna ubistva, delovali zajednički, i policija i te formacije.
Osumnjičeni se terete i da su ubili oca i brata Agima Čekua. Ovi zločini i njihovi detalji duže vreme poznati su javnosti, pa Bruna Vekarića iz Tužilaštva pitamo zašto se toliko čekalo sa pokretanjem istrage:
„Ne mogu to da vam saopštim, videćete kada krene postupak. Dobili smo nove informacije i dokaze i videćete kada bude vreme.“
Pored „Munja“, u Ćuški su bili i „Frenkijevci“, deo specijalnih snaga Državne bezbednosti, “Operativna grupa“, elitna jedinica srpske policije, i Anti-teroristicka jedinica Treće armije VJ. Bekim Bljakaj kaže da su zločine uglavnom vršili zajedno:
“Iza svake te formacije stajala je ili policija ili vojska. Mi imamo podatke, čak i dokaze da su u nekoliko mesta, gde su bila masovna ubistva, delovali zajednički, i policija i te formacije.”