Jasenko Selimović je iz ratnog Sarajeva otišao u Švedsku gdje je radio kao reditelj u pozorištu i na filmu. U dužem periodu je bio direktor pozoriša u Geteborgu, a jedno vrijeme je proveo i na vodećim pozicijama na radiju. Prihvatanjem mjesta državnog sekretara Vlade Švedske ušao je u svijet politike. Najveći uspjeh je ostvario poslaničkim mjestom u Evropskom parlamentu.
RSE: Primijetila sam da ste tokom rasprave o Bosni i Hercegovini u Evropskom parlamentu govorili na svom materinjem jeziku. Da li Vam to Šveđani zamjeraju?
Selimović: Ne, ne, ni slučajno. Ja sam govorio zato što mi je bilo važno da prvi put neko govori na bosanskom u Evropskom parlamentu, prvi čovjek iz Bosne da govori na svom jeziku – kao član Parlamenta. Šveđani znaju vrlo dobro da ja štitim interese Švedske, da radim u interesu Švedske, a jedna od stvari koje ja isto tako radim u Parlamentu je proširenje Unije i to se ne suprotstavlja interesima, kako Švedske tako i nekih drugih zemalja. Oni bi vrlo rado da vide i BiH i ostale zemlje Balkana u Uniji, samo hoće da vide efikasne i funkcionalne države. Naravno, to je potpuno logičan uslov koji treba ispuniti. Ne treba zanemariti ni činjenicu da nas Bosanaca ima u Švedskoj 150.000, mi smo ipak vrlo važna grupa i svima je drago da i ta grupa ima pravo glasa ovdje, a i ostali, sa drugih prostora bivše Jugoslavije, tako da nikome to ne smeta, čini mi se da je svima to bilo samo drago.
RSE: Tako, zahvaljujući Vama, jedan od zvaničnih jezika Bosne i Hercegovine je 'ušao' u Evropski parlament prije nego što je ova zemlja tamo dobila svoje predstavnike ..
Selimović: Eto, upravo tako ispada. To mi je bilo važno da napravim i drago mi je. Niko mi to ne zamjera.
RSE: Da je slična situacija bila ovdje, u Bosni i Hercegovini, vjerujte da bi se oko toga napravio veliki problem, prije svega politički
Selimović: Prije svega, mi moramo shvatiti da postoji nešto što se zove nacionalni interes, a nacionalni interes Bosne i Hercegovine podrazumijeva ulazak u Evropsku uniju. Interes svih etniciteta, svih grupa, svih građana. U cilju ostvarenja tog nacionalnog interesa mi moramo da podredimo sve što nam u tome stvara probleme. Svađa oko toga koji će se jezik govoriti, kako će se pričati u Parlamentu, to je potpuno besmisleno. Meni je jasno da je nekim ljudima to jako važno,i ja nemam ništa protiv toga. Ali, isto tako smatram da to ne treba biti razlog svađa i sukoba. Zemlje koje su članice EU naučile su se da nevažne stvari, ostave privremeno na strani dok se ne završi to što je najvažnije, a nama je najvažnije da budemo članica Evropske unije. To je naš nacionalni interes, interes svih etniciteta u zemlji. Ne samo Bosna i Hercegovina nego sve zemlje Balkana trebaju to da shvate da je ovo naša historijska prilika. Ako ovo sad ne završimo, naša će nas djeca proklinjati za pedeset godina. Mi nemamo nikakvu drugu bolju budućnost nego kao članica te Evropske unije. Znači, sve se tome treba podrediti. Treba pokazati da smo mi sposobni da budemo članica Evropske unije i time ćemo osigurati bolju budućnost.
RSE: Kakve Vi sada imate veze sa BiH, šta najviše pratite?
Selimović: To što najviše pratim je politika zemlje, to što me interesuje, čime se bavim ovdje, pitanjem proširenja Evropske unije na područje Balkana i Ukrajine, pratim prilike koje su ne samo u Bosni nego i ostalim balkanskim zemljama.
RSE: Kako onda vidite proces približavanja Bosne i Hercegovine i njeno eventualno članstvo u Evropskoj uniji?
Selimović: Ja se borim da se to desi i čini mi se da se mora desiti. Svima je to jasno da se mora desiti, prije ili kasnije. Pitanje je samo kada ćemo ostvariti mogućnost da se to desi. Ako uspijemo da se organizujemo, ako uspijemo da radimo, ako svi shvate ozbiljnost trenutka, onda ćemo rezultat napraviti u nekom kraćem roku. Ako se ne organizujemo, ako sve pustimo da ide ono – kako nas voda nosi – onda se može završiti da to bude kao sa Turskom. Turska je čekala skoro pedeset godina i nisu ušli. Sve zavisi koliko mi radimo i kako političari u Bosni shvataju ozbiljnost trenutka. Mi nismo važna zemlja, niko se o nama ne brine. Da se neko brinuo o nama, niti bi nam se rat desio, niti bi nam se desila ova paraliza države koja nam se dešava. Mi moramo, kao sve male zemlje, da uradimo sve što je do nas da budemo spremni kad se taj trenutak desi. Mi smo jedna mala zemlja koja treba da se bori za svoje pravo da bude unutra, a nemamo nikakvu drugu bolju budućnost nego kao članica evropske zajednice. To nam mora biti cilj za koji se moramo boriti.
RSE: Uskoro bi Bosna i Hercegovina trebala uputiti aplikaciju za članstvo. Kako Vi vidite raspoloženje zemalja članica da prihvate tu aplikaciju?
Selimović: Sve zavisi od toga šta Bosna i Hercegovina pokaže, koliko je spremna da sprovede reforme koje se od nje traže. Jedna od činjenica na kojoj se sve ovdje zaustavlja jeste: kako je zemlja sposobna da živi kao država – dakle, da sprovodi reforme, da funkcioniše. U BiH prvo postoji nesposobnost nekih političara da sprovedu reforme, drugo, ima neke paralizovanosti zemlje, jer neki neće da je uvedu u evropsku zajednicu. Deklarativno hoće, ali ustvari rade protiv toga. Te snage imaju previše moći tako da mogu da blokiraju taj proces. Evropa neće da vidi još jednu Bugarsku u Evropi. Ili, da živi sa problemima koji dolaze iz Grčke. Tako je vrlo važno da država Bosna i Hercegovina pokaže sposobnost funkcionisanja, sposobnost efektivnosti u provođenju reformi. A kod nas se reforme sprovode ima deseta godina. Ja desetu godinu slušam priče kao 'Evo, sad ćemo ovo da sprovedemo'. A ovdje, kad ljudima kažeš: 'Znate, oni još uvijek pokušavaju da sprovedu neku reformu koju su počeli prije deset godina', oni te posmatraju kao da si lud. Dakle, moramo da pokažemo da je ta država, njeno političko rukovodstvo, njene partije i njene nevladine organizacije, sposobne da organizuju državu i stvore efikasnost koja se od nas očekuje. Kad to napravimo, neće biti problema Mi u Parlamentu, možemo da sredimo, da sakupimo pomoć koja će trebati BiH – ja i drugi ljudi, mi radimo na tome ovdje, da se to ostvari. Čini mi se da neće biti ni velikih problema u državama članicama. Najveći problem je sada, kod nas.
RSE: Koji je za Vas ključni, temeljni problem koji ima Bosna i Hercegovina, zbog čega ne ide naprijed, zbog čega kaska u procesu evropskih integracija?
Selimović: Čini mi se da je ključni problem Dejtonski sporazum koji je paralizovao Bosnu i Hercegovinu. Ne može zemlja da ima efikasnost i odgovornost sa toliko mogućih slojeva vlasti i raspodjelu odgovornosti pri čemu ispada da niko nije odgovoran ili nadležan. To je nevjerovatno! Kad je usvajan Dejtonski sporazum, tad su svi zavrnuli ruku BiH, da prihvati taj ugovor, a sad se svi čude kako je zemlja paralizovana. Pa to je nevjerovatno! Imam osjećaj, ako se može napraviti reforma Dejtona koju svi mogu da prihvate, da je treba napraviti, ali ne treba to gurati pod svaku cijenu. I najvažnije je dogovoriti se o nekoliko ključnih reformi koje svi prihvataju, u cijeloj zemlji, ostatak treba završiti kad BiH bude članica Evropske unije.