Izvor: Jela Defrančeski (Glas Amerike)
Stiven Sejbo, izvršni direktor Transatlantske akademije Nemačkog Maršalovog fonda u Vašingtonu ističe da oslabljen evropski blok negativno deluje i na transatlantsko partnerstvo. Sejbo se u razgovoru za Glas Amerike osvrnuo na ekonomske i geostraeške posledice dužničke krize u zemljama evrozone.
„Ovo je kritičan trenutak u istoriji Evrope, verovatno najkritičniji od pada Berlinskog zida, ako ne i pre toga“, kaže Stiven Sejbo.
Uprkos ozbiljnosti situacije, evropski lideri se isključivo bave domaćim problemima, dok veruju da za krizu evrozone postoji tehnokratsko rešenje.
„Prebacili su problem tehnokratama, Evropskoj centralnoj banci, i Međunarodnom monetarnom fondu za koji se nadaju da će moći da učini nešto. Uzdaju se da će tehnokrate kao što je italijanski premijer Mario Monti, moći da pomognu. Ne postoji prava svest o razmerama krize ni dovoljna predanost evropskih lidera da nađu izlaz za zemlje kao što je Grčka“, kaže Stiven Sejbo.
Evropljani su razjedinjeni u pogledu rešavanja dužničke krize. Jedni se zalažu za mere štednje, dok druge zagovaraju nove ekonomske stimulanse. Grčkoj u takvim paralisanim uslovima, jedino preostaje da istupi iz evrozone, kaže Sejbo, koji dodaje da takav ishod donosi novu vrstu rizika evropskom bloku.
„Mnogi evropski lideri veruju da je moguć kontrolisani izlazak Grčke, ali tržišta kapitala bi mogla da pomisle obrnuto, da je to početak kraja, posle čega bi se povećao finansijski pritisak na Španiju i Italiju. Te dve zemlje su isuviše velike za spasavanje. Nemačka jeste velika ekonomija, ali ona ne može da spasava sve zemlje za redom“, kaže sagovornik Glasa Amerike.
Prema njegovim rečima, eventualni izlazak Grčke iz evrozone značio bi prvo krupno nazadovanje Evropske unije, koje bi moglo da podstakne njeno fragmentiranje.
„Grčkoj će biti potrebna sredstva za finansiranje duga. Ukoliko EU i MMF ne budu obezbedili dovoljno fondova, Grčka bi mogla da zatraži pomoć od Rusije i Kine. Mogao bi da nastupi scenario u kojem se Grčka postupno distancira od pozicije Evropske unije ili pak počinje da ometa blok u donošenju odluka koje Rusija i Kina ne žele. To bi značilo početak osipanja evropskog bloka – Grčka bi unutar Unije mogla da postane peta kolona Rusije i Kine“, kaže Stiven Sejbo.
Svako slabljenje evropskog bloka predstavlja i udarac za transatlantsko partnerstvo, ističe on.
„To su stvarno loše vesti za transatlantsko partnerstvo, jer SAD kao što znamo imaju puno problema i treba im sva pomoć koju mogu da dobiju. Evropljani su oduvek bili naši najbliži saveznici sa kojima takođe delimo iste ljudske vrednosti. Odjednomo imamo situaciji u kojoj bi mogli da izgubimo svog glavnog partnera“, kaže Stiven Sejbo.
Vašington u ovom trenutku zanemaruje Evropu, jer je obuzet novim geostrateškim prioritetom, područjem Pacifika, kaže Sejbo. On međutim dodaje da bi bilo bolje za SAD da paralelno sa tim pokušaju da revitalizuju Zapadni blok, koji je ekonomski i bezbednosno još uvek najsnažniji na svetu.
Stiven Sejbo, izvršni direktor Transatlantske akademije Nemačkog Maršalovog fonda u Vašingtonu ističe da oslabljen evropski blok negativno deluje i na transatlantsko partnerstvo. Sejbo se u razgovoru za Glas Amerike osvrnuo na ekonomske i geostraeške posledice dužničke krize u zemljama evrozone.
„Ovo je kritičan trenutak u istoriji Evrope, verovatno najkritičniji od pada Berlinskog zida, ako ne i pre toga“, kaže Stiven Sejbo.
Uprkos ozbiljnosti situacije, evropski lideri se isključivo bave domaćim problemima, dok veruju da za krizu evrozone postoji tehnokratsko rešenje.
„Prebacili su problem tehnokratama, Evropskoj centralnoj banci, i Međunarodnom monetarnom fondu za koji se nadaju da će moći da učini nešto. Uzdaju se da će tehnokrate kao što je italijanski premijer Mario Monti, moći da pomognu. Ne postoji prava svest o razmerama krize ni dovoljna predanost evropskih lidera da nađu izlaz za zemlje kao što je Grčka“, kaže Stiven Sejbo.
Evropljani su razjedinjeni u pogledu rešavanja dužničke krize. Jedni se zalažu za mere štednje, dok druge zagovaraju nove ekonomske stimulanse. Grčkoj u takvim paralisanim uslovima, jedino preostaje da istupi iz evrozone, kaže Sejbo, koji dodaje da takav ishod donosi novu vrstu rizika evropskom bloku.
„Mnogi evropski lideri veruju da je moguć kontrolisani izlazak Grčke, ali tržišta kapitala bi mogla da pomisle obrnuto, da je to početak kraja, posle čega bi se povećao finansijski pritisak na Španiju i Italiju. Te dve zemlje su isuviše velike za spasavanje. Nemačka jeste velika ekonomija, ali ona ne može da spasava sve zemlje za redom“, kaže sagovornik Glasa Amerike.
Prema njegovim rečima, eventualni izlazak Grčke iz evrozone značio bi prvo krupno nazadovanje Evropske unije, koje bi moglo da podstakne njeno fragmentiranje.
„Grčkoj će biti potrebna sredstva za finansiranje duga. Ukoliko EU i MMF ne budu obezbedili dovoljno fondova, Grčka bi mogla da zatraži pomoć od Rusije i Kine. Mogao bi da nastupi scenario u kojem se Grčka postupno distancira od pozicije Evropske unije ili pak počinje da ometa blok u donošenju odluka koje Rusija i Kina ne žele. To bi značilo početak osipanja evropskog bloka – Grčka bi unutar Unije mogla da postane peta kolona Rusije i Kine“, kaže Stiven Sejbo.
Svako slabljenje evropskog bloka predstavlja i udarac za transatlantsko partnerstvo, ističe on.
„To su stvarno loše vesti za transatlantsko partnerstvo, jer SAD kao što znamo imaju puno problema i treba im sva pomoć koju mogu da dobiju. Evropljani su oduvek bili naši najbliži saveznici sa kojima takođe delimo iste ljudske vrednosti. Odjednomo imamo situaciji u kojoj bi mogli da izgubimo svog glavnog partnera“, kaže Stiven Sejbo.
Vašington u ovom trenutku zanemaruje Evropu, jer je obuzet novim geostrateškim prioritetom, područjem Pacifika, kaže Sejbo. On međutim dodaje da bi bilo bolje za SAD da paralelno sa tim pokušaju da revitalizuju Zapadni blok, koji je ekonomski i bezbednosno još uvek najsnažniji na svetu.