Sedma runda pregovora premijera Srbije i Kosova Ivice Dačića i Hašima Tačija u Briselu, pod pokroviteljstvom visoke predstavnice EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton, završena je u sredu kasno uveče bez dogovora o nadležnostima zajednice srpskih opština nakon celodnevnih razgovora koji su tri puta prekidani. Završni razgovori zakazani su za 2. april.
Dvojica premijera nisu mogli reći da su bili blizu dogovora, iako su zadovoljni dosadašnjim tokom dijaloga, ali je zato Eštonova izrazila optimizam u zajedničkom obraćanju novinarima u središtu Evropske komisije nešto iza 23 časa.
„Smatram da smo blizu rešenja oko najtežih pitanja koja se tiču severa Kosova. Cilj ovog dijaloga da se normalizuju odnosi. EU podržava oba premijera, Beograd i Prištinu da rade na ostvarivanju tog cilja. Nakon celodnevnih pregovora, sada je trenutak za konsultacije tako da osiguramo da će to o čemu smo diskutovali funkcionisati i biti primenjeno na terenu pre nego što se vratimo na završne razgovore o ovim pitanjima“, rekla je Ešton.
Dačić je rekao da je ovo je bio težak dan, ne zbog žustrih diskusija već zato što je bilo reči o najtežim pitanjima koja opterećuje odnose Srbije i Kosova svih ovih godina, pa i u poslednjih nekoliko vekova.
"Ne mogu da kažem da smo ni blizu ni daleko od dogovora, nego u svakom momentu se pogled na situaciju gde se nalazimo menja. I dalje postoje neke razlike, koje se pre svega tiču nadležnosti zajednice, ali moram da kažem da za ovih sedam naših susreta mislim da smo izgradili jedan odnos da poštujemo dogovore i da rešavamo i ona teška pitanja koja do sada niko nije ni pokušavao da reši," izjavio je on.
"Ponuda treba da bude dobra, predlog treba da bude dobar, i moram da kažem da se po prvi put suočavamo sa tim da nam ni EU ni drugi pregovarač ne predstavlja neke papire kao ultimatum nego nas tera da dođemo do rešenja i pravimo kompromise. A to je za nas mnogo teže", dodao je premijer Srbije.
Dačić je ponovio da je Srbija je privržena dijalogu ne zbog dobijanja datuma, već da bi se rešio problem koji opterećuje sve, da bi odnosi Srbije i Kosove bili faktor stabilnosti u regionu.
„Zajednica opština bi bila najbolji način da se reši pitanje paralelizma institucija“, kazao je Dačić.
Tači je novinarima izjavio da su maratonski sastanci protekli u pozitivnoj i konstruktivnoj atmosferi.
“Možemo potvrditi da je postignut jedan izvestan napredak u nekoliko pitanja, ali ne možemo reći da smo blizu ili daleko, ali smo na pravom putu. Tako da očekujemo u narednim danima postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, da imamo normalizaciju stanja na severu Mitrovice, slobodu kretanja, vladavinu zakona, ekonomski razvoj," kazao je on.
"U ovih šest meseci smo postigli izvestan uspeh koji je bio nezamisliv pre godinu dana, a mi ćemo sutra i prekosutra izvestiti Savet bezbednosti o postignutom uspehu”, dodao je Tači.
On je istakao da "dogovor o normalizaciji odnosa znači postizanje stabilnosti u čitavom regionu".
"Uveren sam da će budućnost dva naroda biti budućnost mira i razvoja", rekao je kosovski premijer.
Inače, oba premijera su zahvalili Ešton zbog celodnevnog angažmana, iako joj je u sredu bio rođendan. Ona je pak istakla da nije mogla naći bolji način i društvo da ga obeleži.
Takođe je ukazala da ima simbolike u tome što će Tači i Dačić u četvrtak putovati istim avionom za Njujork na sednicu Saveta bezbednosti.
Drugačiji redosled sastanaka
Kako je javio naš izveštač iz Brisela Rikard Jozvijak tokom večeri očekivao se neki dogovor.
Državna televizija u Srbiji je objavila da je Dačić bio u stalnom kontaktu sa potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem i da je, prema tim informacijama, Ešton prezentirala nacrt sporazuma o formiranju i nadležnostima zajednice srpskih opština koji u velikoj meri odudara od predloga srpske strane, zbog čega je, prema izvoru Radio-televizije Srbije, sporazum bio malo verovatan.
Jozviak je kazao da je to bio slučaj poslepodne.
“Dačić je jasno nagoveštavao da će napustiti razgovore. Međutim, Ketrin Ešton je uspela da ga vrati za pregovarački sto u nastojanju da se postigne kompromis tako što bi sprskoj strani dao makar deo izvršnih ovlašćenja za zajednicu opština. Kosovska strana je ranije isticala da to nije prihvatljivo, ali mislim da to nije za nju crvena linija i da je sada fleksibilnija prema ovomo pitanju", kazao je dopisnik RSE.
"Američki predstavnik Filip Riker, koji je ovde, optimista je da je moguć sporazum. U stalnom kontaktu je sa Berlinom. EU, zatim njene velike članice poput Nemačke, kao i SAD vrše veliki pritisak na obe strane da se što pre postigne sporazum. Od Prištine se traži da bude fleksibilnija oko izvršnih nadležnosti kao i da Srbija ne odustane”, dodao je on.
Za razliku od prethodnih susreta, kada se Ešton najpre sastajala odvojeno sa premijerima da bi zatim usledio zajednički sastanak, ovaj put je redosled promenjen.
Najpre je održan zajednički sastanak Dačića i Tačija sa Ešton, nakon čega se visoka predstavnica EU za spoljnu politiku sastala odvojeno sa dvojicom premijera, a zatim je je usledio ponovno razgovor sve troje sagovornika koji je tri puta prekidan i nastavljan.
U jednom trenutku predveče je izgledalo da će pregovoriti biti prekinuti, jer, kako je tada javio izveštač Radio Slobodna Evropa, dogovor je bio blizu, ali ipak nije postignut, a oba premijera su bili veoma ljuti.
"Primenjivo rešenje"
Ishod dijaloga važan je za nastavak evropskih integracija obe strane, a Beograd očekuje odluku o datumu početka pregovora sa EU.
Potpredsednik Vlade Rasim Ljajić ocenio je da postoji realna opasnost da dijalog Beograda i Prištine ne da rezultate jer, kako kaže, međunarodna zajednica ne pokazuje spremnost da izvrši pritisak i na kosovske političare.
"Pozicije su zaista udaljene. Srbija je pokazala apsolutnu spremnost da se dođe do održivog i trajnog rešenja. S druge strane, Priština želi da primeni svoj Ustav i zakon i da to predstavi kao ponudu. Ako misle da je to rešenje, nismo morali ni da vodimo pregovore", rekao je Ljajić za Novosti.
„Zahtev da se Beograd i Priština obavežu na normalizaciju odnosa je samo tehnička stvar, a suština je primenjivo rešenje“, izjavila je potpredsednica Vlade za evropske integracije Suzana Grubješić povodom zahteva nemačkih parlamentaraca. Ona je za B92 navela da su ti uslovi "u sklopu onoga što je postavljeno u uslovima Evropskog saveta i da svi očekuju da će se pregovori završiti sporazumom koji je prihvatljiv i primenljiv na terenu".
Iako su za učesnike sastanka mnogi detalji i dalje sporni, spoljnopolitički analitičar iz Foruma za međunarodne odnose, Bojan Al Pinto Brkić, misli da su dve strane blizu dogovora, ali da se ne može reći da li će do njega i doći.
„Na neki način Ahtisarijev plan, koji je bio osnov za Ustav Kosova i za sve njihove stavove u dosadašnjim pregovorima, predviđa široku samoupravu srpskih opština na severu Kosova i ta ovlašćenja koja se sada potencijaru zapravo postoje samo što na neki način nisu imlementirana. Jedina razlika mogao bi biti Apelacioni sud i to je pitanje zapravo, koliko sudska organizacija na Kosovu može trpeti tako nešto. Ako Priština misli da to nije tako veliko pitanje, verovatno bi se mogao postići dogovor oko te evropske regije – Sever Kosova koja je zapravo osnovna ideja predloženog sporazuma između Beograda i Prištine, ali treba voditi računa o političkom trenutku i u Beogradu i u Prištini. Taj politički trenutak na neki način sugeriše da bi dve strane trebale postići dogovor ali istovremeno pokazati neku vrstu rezervisanosti prema dogovoru na način da Beograd i Priština moraju pokazati da polažu dosta do svog suvereniteta i da ipak žele ispitati još neke granice druge strane u pregovorima. Tako da ja nisam optimista da bi se u ovoj rundi pregovora moglo postići kompromisno rešenje, ali verujem da je rešenje veoma, veoma blizu“.
Dan ranije, Beograd je posetila delegacija vladajuće nemačke koalicije u Bundestagu, sa ciljem da se uvere koliko su napredovale reforme u Srbiji i dijalog sa Prištinom. Nemačko „da“ je ključno za dodeljivanje Srbiji datuma za početak pregovora za članstvo u EU. Koliko je bitan za Srbiju izveštaj Evropske komisije o napretku, kao i stav koji će Ešton preneti Savetu ministara, toliko je bitno i nemačko mišljenje.
Na kraju dijaloga Beograd-Priština može se dogoditi da visoka predstavnica Unije bude zadovoljna rezultatima dijaloga, ali da ne bude zadovoljna Nemačka, ocenio je Jozviak.
Al-Pinta Brkića pitali smo može li se dogoditi da, iako Ešton bude zadovoljna rezultatom dijaloga, to ne bude slučaj sa Nemačkom.
„To je pitanje na koje svakako ne mogu odgovoriti ni Beograd ni Priština jer interesi Nemačke u ovom pitanju ali i u dugoročnoj stabilnosti Zapadnog Balkana prevazilaze značaj i Srbije i Kosova ali i međusobnog problema u odnosu na sveukupnu važnost Balkana. Ovde bi trebalo istaći da nemačke partije podržavaju dosadašnji dijalog. I jednima i drugima je važno što dve strane konačno razgovaraju, što je dramatičan napredak u odnosu na prethodnu Vladu Srbije koja nije prihvatala dijalog sa Prištinom, ali da li Nemačka podržava ovo predloženo rešenje, to je dosta teško reći u ovom trenutku. Nije nemoguće da, čak i ako dve strane postignu nekakav kompromis da i dalje mogu postojati neki uslovi ne samo Nemačke nego i drugih članica EU, kako za Srbiju tako i za Kosovo u daljem napretku ka pridruživanju“.
Dvojica premijera nisu mogli reći da su bili blizu dogovora, iako su zadovoljni dosadašnjim tokom dijaloga, ali je zato Eštonova izrazila optimizam u zajedničkom obraćanju novinarima u središtu Evropske komisije nešto iza 23 časa.
„Smatram da smo blizu rešenja oko najtežih pitanja koja se tiču severa Kosova. Cilj ovog dijaloga da se normalizuju odnosi. EU podržava oba premijera, Beograd i Prištinu da rade na ostvarivanju tog cilja. Nakon celodnevnih pregovora, sada je trenutak za konsultacije tako da osiguramo da će to o čemu smo diskutovali funkcionisati i biti primenjeno na terenu pre nego što se vratimo na završne razgovore o ovim pitanjima“, rekla je Ešton.
Dačić je rekao da je ovo je bio težak dan, ne zbog žustrih diskusija već zato što je bilo reči o najtežim pitanjima koja opterećuje odnose Srbije i Kosova svih ovih godina, pa i u poslednjih nekoliko vekova.
"Ne mogu da kažem da smo ni blizu ni daleko od dogovora, nego u svakom momentu se pogled na situaciju gde se nalazimo menja. I dalje postoje neke razlike, koje se pre svega tiču nadležnosti zajednice, ali moram da kažem da za ovih sedam naših susreta mislim da smo izgradili jedan odnos da poštujemo dogovore i da rešavamo i ona teška pitanja koja do sada niko nije ni pokušavao da reši," izjavio je on.
"Ponuda treba da bude dobra, predlog treba da bude dobar, i moram da kažem da se po prvi put suočavamo sa tim da nam ni EU ni drugi pregovarač ne predstavlja neke papire kao ultimatum nego nas tera da dođemo do rešenja i pravimo kompromise. A to je za nas mnogo teže", dodao je premijer Srbije.
Dačić je ponovio da je Srbija je privržena dijalogu ne zbog dobijanja datuma, već da bi se rešio problem koji opterećuje sve, da bi odnosi Srbije i Kosove bili faktor stabilnosti u regionu.
„Zajednica opština bi bila najbolji način da se reši pitanje paralelizma institucija“, kazao je Dačić.
Tači je novinarima izjavio da su maratonski sastanci protekli u pozitivnoj i konstruktivnoj atmosferi.
“Možemo potvrditi da je postignut jedan izvestan napredak u nekoliko pitanja, ali ne možemo reći da smo blizu ili daleko, ali smo na pravom putu. Tako da očekujemo u narednim danima postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, da imamo normalizaciju stanja na severu Mitrovice, slobodu kretanja, vladavinu zakona, ekonomski razvoj," kazao je on.
"U ovih šest meseci smo postigli izvestan uspeh koji je bio nezamisliv pre godinu dana, a mi ćemo sutra i prekosutra izvestiti Savet bezbednosti o postignutom uspehu”, dodao je Tači.
On je istakao da "dogovor o normalizaciji odnosa znači postizanje stabilnosti u čitavom regionu".
"Uveren sam da će budućnost dva naroda biti budućnost mira i razvoja", rekao je kosovski premijer.
Inače, oba premijera su zahvalili Ešton zbog celodnevnog angažmana, iako joj je u sredu bio rođendan. Ona je pak istakla da nije mogla naći bolji način i društvo da ga obeleži.
Takođe je ukazala da ima simbolike u tome što će Tači i Dačić u četvrtak putovati istim avionom za Njujork na sednicu Saveta bezbednosti.
Drugačiji redosled sastanaka
Kako je javio naš izveštač iz Brisela Rikard Jozvijak tokom večeri očekivao se neki dogovor.
Državna televizija u Srbiji je objavila da je Dačić bio u stalnom kontaktu sa potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem i da je, prema tim informacijama, Ešton prezentirala nacrt sporazuma o formiranju i nadležnostima zajednice srpskih opština koji u velikoj meri odudara od predloga srpske strane, zbog čega je, prema izvoru Radio-televizije Srbije, sporazum bio malo verovatan.
Jozviak je kazao da je to bio slučaj poslepodne.
“Dačić je jasno nagoveštavao da će napustiti razgovore. Međutim, Ketrin Ešton je uspela da ga vrati za pregovarački sto u nastojanju da se postigne kompromis tako što bi sprskoj strani dao makar deo izvršnih ovlašćenja za zajednicu opština. Kosovska strana je ranije isticala da to nije prihvatljivo, ali mislim da to nije za nju crvena linija i da je sada fleksibilnija prema ovomo pitanju", kazao je dopisnik RSE.
"Američki predstavnik Filip Riker, koji je ovde, optimista je da je moguć sporazum. U stalnom kontaktu je sa Berlinom. EU, zatim njene velike članice poput Nemačke, kao i SAD vrše veliki pritisak na obe strane da se što pre postigne sporazum. Od Prištine se traži da bude fleksibilnija oko izvršnih nadležnosti kao i da Srbija ne odustane”, dodao je on.
Za razliku od prethodnih susreta, kada se Ešton najpre sastajala odvojeno sa premijerima da bi zatim usledio zajednički sastanak, ovaj put je redosled promenjen.
Najpre je održan zajednički sastanak Dačića i Tačija sa Ešton, nakon čega se visoka predstavnica EU za spoljnu politiku sastala odvojeno sa dvojicom premijera, a zatim je je usledio ponovno razgovor sve troje sagovornika koji je tri puta prekidan i nastavljan.
U jednom trenutku predveče je izgledalo da će pregovoriti biti prekinuti, jer, kako je tada javio izveštač Radio Slobodna Evropa, dogovor je bio blizu, ali ipak nije postignut, a oba premijera su bili veoma ljuti.
"Primenjivo rešenje"
Ishod dijaloga važan je za nastavak evropskih integracija obe strane, a Beograd očekuje odluku o datumu početka pregovora sa EU.
Potpredsednik Vlade Rasim Ljajić ocenio je da postoji realna opasnost da dijalog Beograda i Prištine ne da rezultate jer, kako kaže, međunarodna zajednica ne pokazuje spremnost da izvrši pritisak i na kosovske političare.
"Pozicije su zaista udaljene. Srbija je pokazala apsolutnu spremnost da se dođe do održivog i trajnog rešenja. S druge strane, Priština želi da primeni svoj Ustav i zakon i da to predstavi kao ponudu. Ako misle da je to rešenje, nismo morali ni da vodimo pregovore", rekao je Ljajić za Novosti.
„Zahtev da se Beograd i Priština obavežu na normalizaciju odnosa je samo tehnička stvar, a suština je primenjivo rešenje“, izjavila je potpredsednica Vlade za evropske integracije Suzana Grubješić povodom zahteva nemačkih parlamentaraca. Ona je za B92 navela da su ti uslovi "u sklopu onoga što je postavljeno u uslovima Evropskog saveta i da svi očekuju da će se pregovori završiti sporazumom koji je prihvatljiv i primenljiv na terenu".
Iako su za učesnike sastanka mnogi detalji i dalje sporni, spoljnopolitički analitičar iz Foruma za međunarodne odnose, Bojan Al Pinto Brkić, misli da su dve strane blizu dogovora, ali da se ne može reći da li će do njega i doći.
„Na neki način Ahtisarijev plan, koji je bio osnov za Ustav Kosova i za sve njihove stavove u dosadašnjim pregovorima, predviđa široku samoupravu srpskih opština na severu Kosova i ta ovlašćenja koja se sada potencijaru zapravo postoje samo što na neki način nisu imlementirana. Jedina razlika mogao bi biti Apelacioni sud i to je pitanje zapravo, koliko sudska organizacija na Kosovu može trpeti tako nešto. Ako Priština misli da to nije tako veliko pitanje, verovatno bi se mogao postići dogovor oko te evropske regije – Sever Kosova koja je zapravo osnovna ideja predloženog sporazuma između Beograda i Prištine, ali treba voditi računa o političkom trenutku i u Beogradu i u Prištini. Taj politički trenutak na neki način sugeriše da bi dve strane trebale postići dogovor ali istovremeno pokazati neku vrstu rezervisanosti prema dogovoru na način da Beograd i Priština moraju pokazati da polažu dosta do svog suvereniteta i da ipak žele ispitati još neke granice druge strane u pregovorima. Tako da ja nisam optimista da bi se u ovoj rundi pregovora moglo postići kompromisno rešenje, ali verujem da je rešenje veoma, veoma blizu“.
Dan ranije, Beograd je posetila delegacija vladajuće nemačke koalicije u Bundestagu, sa ciljem da se uvere koliko su napredovale reforme u Srbiji i dijalog sa Prištinom. Nemačko „da“ je ključno za dodeljivanje Srbiji datuma za početak pregovora za članstvo u EU. Koliko je bitan za Srbiju izveštaj Evropske komisije o napretku, kao i stav koji će Ešton preneti Savetu ministara, toliko je bitno i nemačko mišljenje.
Na kraju dijaloga Beograd-Priština može se dogoditi da visoka predstavnica Unije bude zadovoljna rezultatima dijaloga, ali da ne bude zadovoljna Nemačka, ocenio je Jozviak.
Al-Pinta Brkića pitali smo može li se dogoditi da, iako Ešton bude zadovoljna rezultatom dijaloga, to ne bude slučaj sa Nemačkom.
„To je pitanje na koje svakako ne mogu odgovoriti ni Beograd ni Priština jer interesi Nemačke u ovom pitanju ali i u dugoročnoj stabilnosti Zapadnog Balkana prevazilaze značaj i Srbije i Kosova ali i međusobnog problema u odnosu na sveukupnu važnost Balkana. Ovde bi trebalo istaći da nemačke partije podržavaju dosadašnji dijalog. I jednima i drugima je važno što dve strane konačno razgovaraju, što je dramatičan napredak u odnosu na prethodnu Vladu Srbije koja nije prihvatala dijalog sa Prištinom, ali da li Nemačka podržava ovo predloženo rešenje, to je dosta teško reći u ovom trenutku. Nije nemoguće da, čak i ako dve strane postignu nekakav kompromis da i dalje mogu postojati neki uslovi ne samo Nemačke nego i drugih članica EU, kako za Srbiju tako i za Kosovo u daljem napretku ka pridruživanju“.