Dvodnevna konferencija pod nazivom „Progresivna društva na Balkanu“, u organizaciji Socijaldemokratske partije BiH, okupila je preko 120 lidera evropskih socijaldemokrata iz 20 zemalja. Stavovi učesnika su da se Bosni i Hercegovini mora pružiti pomoć za što skoriji ulazak u Evropsku uniju, a čime bi se riješila i pitanja drugih zemalja regiona.
Sve države imaju različita iskustva u procesu priključenja evropskim integracijama. Zemlje koje su prilikom prethodna dva pridruženja Evropskoj uniji bile kandidati imale su daleko više ispunjenih uslova od onih koje danas imaju zemlje Zapadnog Balkana. U odnosu na susjedne zemlje, Bosnu i Hercegovinu očekuje možda i najviše obaveza u pristupanju Uniji. Prema procjenama lidera evropskih socijaldemokrata, 2014. trebala bi biti ključna godina za BiH na njenom putu ka evropskim integracijama. Predsjednik Partije evropskih socijalista Poul Rasmussen:
„Da li bismo trebali ponovo slušati konzervativne glasove Zapadne Evrope, odnosno zemalja članica Evropske unije koji govore 'to je teško, ne sada, kasnije’? Mi kažemo 2014. zemlje Balkana će postati članice Unije.“
Evropska unija već je odredila svoje ciljeve do 2020. godine. Oni su predstavljeni u programu „EU 2020. - perspektive i ciljevi Unije u narednih deset godina“. Određene zemlje članice Unije tvrde da ovaj program neće važiti za zemlje Balkana. Rasmussen je drugačijeg mišljenja:
„Kažem vam da se na taj način ne trebaju tretirati ovi ljudi i zemlje. Balkan bi od početka trebao biti integrisani dio programa EU 2020. Jedan od razloga zašto smo danas ovdje je da osiguramo da Balkan ne bude rep Evrope, već njezin integrisani dio.“
Ključna stvar u rješavanju problema zemalja zapadnog Balkana i njihov brži ulazak u Evropsku uniju je međusobna saradnja tih zemlja, smatra predsjednik SDP-a Hrvatske Zoran Milanović:
„Potpuna normalizacija i suživot država i naroda na prostoru bivše Jugoslavije. Naši putevi u ovom trenutku možda nisu etapno u istoj etapi. Cilj je isti, cilj je EU. EU je nekakva NBA liga, dakle najviša kategorija igre i morate jako puno trenirati za to. Imamo dosta posla.“
Bosni se mora pomoći
Slično mišljenje dijeli i Milanovićev kolega, predsjednik SDP-a Crne Gore Ranko Krivokapić:
„Snažno lobiramo, ubjeđujemo na istoj tezi - Bosni se mora pomoći, ona je srce Balkana, srce naših problema. Rješenjem problema u Bosni rješavaju se indirektno i problemi u drugim državama u regionu. Ja mislim da svi moraju povući potez. Mislim da su svi morali shvatiti da su svi gubitnici 90-ih godina. Na kraju Srbija će ispasti veliki gubitnik. Ko ne shvati da je njegova kuća BiH... “
Paulina Lapmsa je internacionalna sekretarka Panhelenskog socijalističkog pokreta – PASOK, trenutno vodeće partije u grčkom parlamentu. Prema njenom mišljenju Zapadna Evropa često je imala predrasude prema zemljama Zapadnog Balkana:
„Imajmo na umu da je trenutno u Evropskoj uniji većina konzervativaca i mnogo rastućih ekstremno-desnih partija. To kreira jedno lažno nepovjerenje prema Balkanu. Trenutno vidimo da progresivne sile Evrope idu naprijed u davanju vizne liberalizacije za sve zemlje Balkana, kao i priduživanju Evropskoj uniji. Također, bore se i oko mnogih političkih problema, pitanja granica, ksenofobije, manjka solidarnosti. Ali moramo se boriti protiv toga.“
Za neke od zemalja članica Evropske unije sve veće iseljavanje iz zemalja regiona argument je kojim pravdaju svoje protivljenje kada se odlučuje o viznoj liberalizaciji. Prema riječima članice Evropskog parlamenta, Rumunke Corine Cretu, te sumnje su neosnovane:
„Shvatamo kroz šta prolazi BiH jer je kroz isti proces prošla i Rumunija. Smatram da se bogate zemlje ne trebaju bojati da bh. građani putuju bez viza, jer se ništa loše nije desilo kad su Rumuni i Bugari dobili bezvizni režim. Naprotiv, doprinijeli su da poraste domaći bruto društveni dohodak u tim zemljama, naročito u Italiji i Španiji.“
U aprilu se očekuje izvještaj Evropske komisije u kojem će biti ocijenjena spremnost BiH za ulazak u bezvizni režim. Dok građani iščekuju ovu odluku, evropski parlamentarci poručuju da je sigurno da će BiH biti dio Evrope. Članica Evropskog parlamenta Tanja Fajon smatra da bi već 2014. mogla biti godina odluke:
„Ja bih rekla da je zapadni Balkan vrlo visoko na evropskoj agendi. Zavisi sada cijeli proces od zemlje kandidatkinje. Bitno je da i mi na strani evropske zajednice ocjenjujemo progres od jedne do druge zemlje, ali na kraju sve imaju jasnu evropsku perspektivu. Ja se nadam da je to godina 2014.“
Sve države imaju različita iskustva u procesu priključenja evropskim integracijama. Zemlje koje su prilikom prethodna dva pridruženja Evropskoj uniji bile kandidati imale su daleko više ispunjenih uslova od onih koje danas imaju zemlje Zapadnog Balkana. U odnosu na susjedne zemlje, Bosnu i Hercegovinu očekuje možda i najviše obaveza u pristupanju Uniji. Prema procjenama lidera evropskih socijaldemokrata, 2014. trebala bi biti ključna godina za BiH na njenom putu ka evropskim integracijama. Predsjednik Partije evropskih socijalista Poul Rasmussen:
„Da li bismo trebali ponovo slušati konzervativne glasove Zapadne Evrope, odnosno zemalja članica Evropske unije koji govore 'to je teško, ne sada, kasnije’? Mi kažemo 2014. zemlje Balkana će postati članice Unije.“
Evropska unija već je odredila svoje ciljeve do 2020. godine. Oni su predstavljeni u programu „EU 2020. - perspektive i ciljevi Unije u narednih deset godina“. Određene zemlje članice Unije tvrde da ovaj program neće važiti za zemlje Balkana. Rasmussen je drugačijeg mišljenja:
„Kažem vam da se na taj način ne trebaju tretirati ovi ljudi i zemlje. Balkan bi od početka trebao biti integrisani dio programa EU 2020. Jedan od razloga zašto smo danas ovdje je da osiguramo da Balkan ne bude rep Evrope, već njezin integrisani dio.“
Ključna stvar u rješavanju problema zemalja zapadnog Balkana i njihov brži ulazak u Evropsku uniju je međusobna saradnja tih zemlja, smatra predsjednik SDP-a Hrvatske Zoran Milanović:
„Potpuna normalizacija i suživot država i naroda na prostoru bivše Jugoslavije. Naši putevi u ovom trenutku možda nisu etapno u istoj etapi. Cilj je isti, cilj je EU. EU je nekakva NBA liga, dakle najviša kategorija igre i morate jako puno trenirati za to. Imamo dosta posla.“
Bosni se mora pomoći
Slično mišljenje dijeli i Milanovićev kolega, predsjednik SDP-a Crne Gore Ranko Krivokapić:
„Snažno lobiramo, ubjeđujemo na istoj tezi - Bosni se mora pomoći, ona je srce Balkana, srce naših problema. Rješenjem problema u Bosni rješavaju se indirektno i problemi u drugim državama u regionu. Ja mislim da svi moraju povući potez. Mislim da su svi morali shvatiti da su svi gubitnici 90-ih godina. Na kraju Srbija će ispasti veliki gubitnik. Ko ne shvati da je njegova kuća BiH... “
Paulina Lapmsa je internacionalna sekretarka Panhelenskog socijalističkog pokreta – PASOK, trenutno vodeće partije u grčkom parlamentu. Prema njenom mišljenju Zapadna Evropa često je imala predrasude prema zemljama Zapadnog Balkana:
„Imajmo na umu da je trenutno u Evropskoj uniji većina konzervativaca i mnogo rastućih ekstremno-desnih partija. To kreira jedno lažno nepovjerenje prema Balkanu. Trenutno vidimo da progresivne sile Evrope idu naprijed u davanju vizne liberalizacije za sve zemlje Balkana, kao i priduživanju Evropskoj uniji. Također, bore se i oko mnogih političkih problema, pitanja granica, ksenofobije, manjka solidarnosti. Ali moramo se boriti protiv toga.“
Za neke od zemalja članica Evropske unije sve veće iseljavanje iz zemalja regiona argument je kojim pravdaju svoje protivljenje kada se odlučuje o viznoj liberalizaciji. Prema riječima članice Evropskog parlamenta, Rumunke Corine Cretu, te sumnje su neosnovane:
„Shvatamo kroz šta prolazi BiH jer je kroz isti proces prošla i Rumunija. Smatram da se bogate zemlje ne trebaju bojati da bh. građani putuju bez viza, jer se ništa loše nije desilo kad su Rumuni i Bugari dobili bezvizni režim. Naprotiv, doprinijeli su da poraste domaći bruto društveni dohodak u tim zemljama, naročito u Italiji i Španiji.“
U aprilu se očekuje izvještaj Evropske komisije u kojem će biti ocijenjena spremnost BiH za ulazak u bezvizni režim. Dok građani iščekuju ovu odluku, evropski parlamentarci poručuju da je sigurno da će BiH biti dio Evrope. Članica Evropskog parlamenta Tanja Fajon smatra da bi već 2014. mogla biti godina odluke:
„Ja bih rekla da je zapadni Balkan vrlo visoko na evropskoj agendi. Zavisi sada cijeli proces od zemlje kandidatkinje. Bitno je da i mi na strani evropske zajednice ocjenjujemo progres od jedne do druge zemlje, ali na kraju sve imaju jasnu evropsku perspektivu. Ja se nadam da je to godina 2014.“