Vlada Srbije konstituisala je Savet Srbije za nacionalne manjine kako bi rešavala njihova otvorena pitanja. Koliko nacionalne manjine doživljavaju Srbiju kao svoju državu, kako vide odnos države prema njima i sa kojim problemima se suočavaju.
Upravo zbog toga što je poslednja sednica ovakvog saveta održana pre tri godine, konstituisanje Saveta Srbije za nacionalne manjine ocenjuje se od izuzetnog značaja za ostvarivanje prava nacionalnih manjina.
Vlada je organizovala i donatorsku konferenciju za prikupljanje sredstava za održavanje izbora članova nacionalnih saveta kako bi 800 pripadnika manjina što više konzumirali svoja ustavna prava. Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić:
“Srbija će definitvno, pazeći kako se ovi izbori sprovod,e biti lider u regionu, bogami i u Evropi, u pogledu položaja nacionalnih manjina, upisa u posebne nacionalne biračke spiskove, i izbori su zapravo pretpostavka za manjinsku samoupravu, koja je po našem Ustavu i sad po novom Zakonu o nacionalnim manjinama jedinstvena u Evropi.”
Ovaj proces podrzala je i Misija OEBS-a u Srbiji. Dimitrios Kypreos, šef misije:
„To je veoma značajan korak Srbije u demokratizaciji i jačanju gradjanskog društva. Vi znate da prava manjina na Balkanu nisu bila nešto što se podrazumeva, i što je tokom istorije izazivalo probleme, čak i ratove.“
Istraživali smo kako pripadnici nacionalnih manjina doživljavaju državu Srbiju, misle li da ona dovoljno brine o njima. Kao i koji su problemi sa kojima se nacionalne manjine suočavaju u svojim sredinama. Građani Subotice u Vojvodini kažu:
Branko Horvat, predsednik Hrvatskog nacionalnog saveta, koji je bio u Vladi Srbije na konstitutivnoj sednici Saveta nacinalnih manjina, kaže da ova manjina ima puno nerazjašnjenih pitanja:
“S obzirom da mi spadamo u jednu od mlađih nacionalnih zajednica jer smo priznati tek 2002. sa neizgrađenom infrastrukturom kada je u pitanju obrazovanje gde imamo najveće potrebe i najveće nedorečeno stanje. Znači, imamo puno tih nedorečenih pitanja koja treba rešavati a danas sam stekao jedan izuzetno pozitivan dojam da zbilja imaju želju, odnosno kontruktivan pristup, da pokušamo zajednički da rešavamo sva ta otvorena pitanja.”
Sa juga Srbije iz Bujanovca dolaze malo drugačiji tonovi:
Šaip Kamberi, predsednik Skupštine opštine Bujanovac i potpredsednik Koordinacionog tela za jug Srbije kaže da će osnivanje nacionalnog saveta Albanaca doprineti rešavanju njihovih problema:
“Otvoriti jednu, dve, tri visokoškolske institucije na albanskom jeziku u ovom regionu svakako da će poboljšati našu situaciju. Međutim, konačno rešenje tog problema jeste kada se nađe modalitet priznavanja diploma sa Kosova, kada se uproste uslovi nostrifikacije diploma iz Albanije. Nezamislivo je da u Opštinskom sudu u Bujanovcu nemamo ni prevodioca na albanski jezik.”
Zabeležili smo u Novom Pazaru, u Sandžaku:
Zajednički neprijatelj svih zajednica koje u Sandžaku žive jeste siromaštvo, kaže Rasim Ljajić, predsednik Socijaldemokratske partije Srbije i doskorašnji predsednik Sandžačke demokratske partije:
“Kad bi mene neko pitao koja je to vrsta pomoći koja je Sandžaku najpotrebnija, u jednoj rečenici bih mogao da kažem, da je preko potrebno ulaganje u infrastrukturu i obrazovanje. Jer nama je dosta više i konferencija, i priča o ljudskim pravima, i priča o evropskim standardima. Hajde da nešto konkretno uradimo za ljude. Da ljudi vide prednosti i te Evrope, i prednosti reformi koje mi u Srbiji sprovodimo.”
Upravo zbog toga što je poslednja sednica ovakvog saveta održana pre tri godine, konstituisanje Saveta Srbije za nacionalne manjine ocenjuje se od izuzetnog značaja za ostvarivanje prava nacionalnih manjina.
Vlada je organizovala i donatorsku konferenciju za prikupljanje sredstava za održavanje izbora članova nacionalnih saveta kako bi 800 pripadnika manjina što više konzumirali svoja ustavna prava. Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić:
“Srbija će definitvno, pazeći kako se ovi izbori sprovod,e biti lider u regionu, bogami i u Evropi, u pogledu položaja nacionalnih manjina, upisa u posebne nacionalne biračke spiskove, i izbori su zapravo pretpostavka za manjinsku samoupravu, koja je po našem Ustavu i sad po novom Zakonu o nacionalnim manjinama jedinstvena u Evropi.”
Ovaj proces podrzala je i Misija OEBS-a u Srbiji. Dimitrios Kypreos, šef misije:
„To je veoma značajan korak Srbije u demokratizaciji i jačanju gradjanskog društva. Vi znate da prava manjina na Balkanu nisu bila nešto što se podrazumeva, i što je tokom istorije izazivalo probleme, čak i ratove.“
Istraživali smo kako pripadnici nacionalnih manjina doživljavaju državu Srbiju, misle li da ona dovoljno brine o njima. Kao i koji su problemi sa kojima se nacionalne manjine suočavaju u svojim sredinama. Građani Subotice u Vojvodini kažu:
Branko Horvat, predsednik Hrvatskog nacionalnog saveta, koji je bio u Vladi Srbije na konstitutivnoj sednici Saveta nacinalnih manjina, kaže da ova manjina ima puno nerazjašnjenih pitanja:
“S obzirom da mi spadamo u jednu od mlađih nacionalnih zajednica jer smo priznati tek 2002. sa neizgrađenom infrastrukturom kada je u pitanju obrazovanje gde imamo najveće potrebe i najveće nedorečeno stanje. Znači, imamo puno tih nedorečenih pitanja koja treba rešavati a danas sam stekao jedan izuzetno pozitivan dojam da zbilja imaju želju, odnosno kontruktivan pristup, da pokušamo zajednički da rešavamo sva ta otvorena pitanja.”
Sa juga Srbije iz Bujanovca dolaze malo drugačiji tonovi:
Šaip Kamberi, predsednik Skupštine opštine Bujanovac i potpredsednik Koordinacionog tela za jug Srbije kaže da će osnivanje nacionalnog saveta Albanaca doprineti rešavanju njihovih problema:
“Otvoriti jednu, dve, tri visokoškolske institucije na albanskom jeziku u ovom regionu svakako da će poboljšati našu situaciju. Međutim, konačno rešenje tog problema jeste kada se nađe modalitet priznavanja diploma sa Kosova, kada se uproste uslovi nostrifikacije diploma iz Albanije. Nezamislivo je da u Opštinskom sudu u Bujanovcu nemamo ni prevodioca na albanski jezik.”
Zabeležili smo u Novom Pazaru, u Sandžaku:
Zajednički neprijatelj svih zajednica koje u Sandžaku žive jeste siromaštvo, kaže Rasim Ljajić, predsednik Socijaldemokratske partije Srbije i doskorašnji predsednik Sandžačke demokratske partije:
“Kad bi mene neko pitao koja je to vrsta pomoći koja je Sandžaku najpotrebnija, u jednoj rečenici bih mogao da kažem, da je preko potrebno ulaganje u infrastrukturu i obrazovanje. Jer nama je dosta više i konferencija, i priča o ljudskim pravima, i priča o evropskim standardima. Hajde da nešto konkretno uradimo za ljude. Da ljudi vide prednosti i te Evrope, i prednosti reformi koje mi u Srbiji sprovodimo.”