U danu kada je Srbija potpisala sporazum o osnivanju Međunarodne antikorupcione akademije u Beču, Savet za borbu protiv korupcije obelodanio je imena osoba obuhvaćenih krivičnom prijavom zbog zloupotrebe prilikom preuzimanja “Luke Beograd”, čime su oštetili državu za više od 20 miliona evra.
Među tim imenima su tajkun i vlasnik „Luke“ Milan Beko, ali i bivši ministar privrede Predrag Bubalo. Ima li naznaka da će ova privatizaciona afera, za razliku od čitave serije drugih dobiti sudski epilog?
Savet za borbu protiv korupcije prijavu protiv 17 lica u slučaju preuzimanje „Luke Beograd“ podneo je pre više od tri meseca. Portparol Tužilaštva Tomo Zorić izjavio je za B92 da je Tužilaštvo dalo policiji nalog da istraži navode iz krivične prijave Saveta.
„Više javno tužilaštvo u Beogradu 4. juna ove godine dalo je nalog policiji da se prikupe potrebne informacije u vezi sa ovim slučajem. Još uvek čekamo izveštaj policije, nakon čega će Tužilaštvo odlučiti o daljim koracima u ovom predmetu“, rekao je Zorić.
Pet godina čekanja na istragu
I dok ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić tvrdi da je borba protiv kriminala i korupcije jedan od prioriteta državne politike, a predsednik Boris Tadić da u borbi protiv korupcije, bez obzira na partijsku pripadnost, niko nije zaštićen od odgovornosti, treba podsetitida je tužilaštvu trebalo pet godina da naloži istražne radnje u ovom predmetu, s obzirom da mu je Savet za borbu protiv korupcije još 2005. godine prosledio bogato dokumentovani izveštaj o sumnjivom preuzimanju „Luke Beograd“.
“Ono što je problematično jeste da se oni za drastične slučajeve kršenja zakona izgleda ne interesuju, osim ako to bude po političkom nalogu. Ako je bilo gde u tim kupovanjima preduzeća od strane fantomskih firmi, bez kontrole porekla novca, uz kršenje zakona i ugrožavanje vlasničkih prava vlasnika – ako je, dakle, bilo gde potpuno jasno vidljiva ta sprega između politike i krupnog kapitala, vidljiva je u preuzimanju “Luke Beograd”, kaže predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać.
Gotovo nijedna među najkrupnijim aferama u poslednjih deset godina nije dobila sudsku završnicu, a u retkim, manjim, koje jesu, kao u aferi “kofer” akteri su oslobođeni, a pozadina afere ostala neotkrivena. Nedavno hapšenje direktora “Železnica Srbije” Milanka Šarančića prvi je slučaj kada je vladajuća koalicija omogućila pravosudju da radi, ali je Šarančić uhapšen čitavih pet godina nakon što su mediji istražili, objavili i gotovo dokazali sumnje da je zaobilaženjem tendera pri kupovini vozova iz Švedske i Slovenije ovaj oštetio kompaniju za više od milion evra.
Uz to, stranka koja je Šarančića kao svoj partijski kadar na tu funkciju postavila – Nova Srbija Velimira Ilića – nije više na vlasti. Upućuje li to na zaključak da su glavni protagonisti velikih korpupcionaških slučajeva, pre svega u sumnjivim privatizacijama koje su bile u prvom redu instrument za pranje novca, i dalje na vlasti i pod zaštitom vrhova političkih stranaka?
Nagrade za 'zasluge'
Jelisaveta Vasilić, član Saveta za borbu protiv korupcije i bivši sudija, podsetila je u nedavnoj izjavi za „BLIC“ da su isti ljudi bili umešani u većinu najvećih sumnjivih privatizacija, poput „Knjaz Miloša“, „C marketa“, Robnih kuća „Beograd“ ili „Luke Beograd“ i da su nagrađeni položajima u državnoj administraciji.
Tako je, navodi ona, Olivera Savović bila sekretar Komisije za hartije od vrednosti u vreme sumnjivih privatizacija, a nedavno je imenovana za gradskog sekretara za privredu u Beogradu. Pre toga je, pak, dodaje Vasilić, Savovićeva radila za biznismena Milana Beka, pa se postavlja pitanje šta je nju preporučilo za važnu funkciju u gradskoj upravi?
Takođe je na mestu državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Dragijana Radonjić-Petrović, koja je zajedno sa biznismenom Miodragom Kostićem vlasnica i direktorka „MV investments“, brokerske kuće koja je učestvovala u privatizaciji „Knjaz Miloša“, „Luke Beograd“, „C marketa“, podseća Vasilić i zaključuje da ovakve povezanosti između određenog kruga lica tužilaštvo treba da ispita.
Osnov svih afera sa privatizacijama jesu veza politike i tajkuna. Sud i tužilaštvo nisu nezavisni i zato se istrage ne sprovode.Stranke postavljaju čelne ljude u institucije i onda nemaju problema sa njima jer se ne procesuiraju stvari koje partije ne žele – objašnjava Verica Barać.
I prema mišljenju Vladimira Goatija, predsednika „Transparentnosti Srbija“, neraskinuta veza partijskih vrhova i tajkuna razlog je visokog stepena korupcije u Srbiji i činjenice da niko iz vrha vlasti ili biznisa do sada nije odgovarao.
„U zemlji u kojoj su partije nadustavna kategorija, imamo vrlo čvrstu spregu vrhova političkih partija i ljudi koji imaju veliku finansijsku i ekonomsku moć i interese. Sve to objašnjava bojazan i podstiče nečinjenje organa koji su dužni da se u tome angažuju, mislim pre svega na tužilaštvo“, navodi Goati.
Političke stranke, kaže Goati, štite svoje ljude od odgovornosti za korupciju. Čak i kad odu s vlasti niko ne biva pozvan na odgovornost jer postoji „kartelska povezanost partija“ u kojoj važi princip „ne diram te, ne diraj me“.
*****
Možda bi vas mogao zanimati i tekst
Da li će Mišković i Beko prestati da budu nedodirljivi?
Među tim imenima su tajkun i vlasnik „Luke“ Milan Beko, ali i bivši ministar privrede Predrag Bubalo. Ima li naznaka da će ova privatizaciona afera, za razliku od čitave serije drugih dobiti sudski epilog?
Savet za borbu protiv korupcije prijavu protiv 17 lica u slučaju preuzimanje „Luke Beograd“ podneo je pre više od tri meseca. Portparol Tužilaštva Tomo Zorić izjavio je za B92 da je Tužilaštvo dalo policiji nalog da istraži navode iz krivične prijave Saveta.
„Više javno tužilaštvo u Beogradu 4. juna ove godine dalo je nalog policiji da se prikupe potrebne informacije u vezi sa ovim slučajem. Još uvek čekamo izveštaj policije, nakon čega će Tužilaštvo odlučiti o daljim koracima u ovom predmetu“, rekao je Zorić.
Pet godina čekanja na istragu
I dok ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić tvrdi da je borba protiv kriminala i korupcije jedan od prioriteta državne politike, a predsednik Boris Tadić da u borbi protiv korupcije, bez obzira na partijsku pripadnost, niko nije zaštićen od odgovornosti, treba podsetiti
"Ako je, dakle, bilo gde potpuno jasno vidljiva ta sprega između politike i krupnog kapitala, vidljiva je u preuzimanju “Luke Beograd”, kaže predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać.
“Ono što je problematično jeste da se oni za drastične slučajeve kršenja zakona izgleda ne interesuju, osim ako to bude po političkom nalogu. Ako je bilo gde u tim kupovanjima preduzeća od strane fantomskih firmi, bez kontrole porekla novca, uz kršenje zakona i ugrožavanje vlasničkih prava vlasnika – ako je, dakle, bilo gde potpuno jasno vidljiva ta sprega između politike i krupnog kapitala, vidljiva je u preuzimanju “Luke Beograd”, kaže predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać.
Gotovo nijedna među najkrupnijim aferama u poslednjih deset godina nije dobila sudsku završnicu, a u retkim, manjim, koje jesu, kao u aferi “kofer” akteri su oslobođeni, a pozadina afere ostala neotkrivena. Nedavno hapšenje direktora “Železnica Srbije” Milanka Šarančića prvi je slučaj kada je vladajuća koalicija omogućila pravosudju da radi, ali je Šarančić uhapšen čitavih pet godina nakon što su mediji istražili, objavili i gotovo dokazali sumnje da je zaobilaženjem tendera pri kupovini vozova iz Švedske i Slovenije ovaj oštetio kompaniju za više od milion evra.
Uz to, stranka koja je Šarančića kao svoj partijski kadar na tu funkciju postavila – Nova Srbija Velimira Ilića – nije više na vlasti. Upućuje li to na zaključak da su glavni protagonisti velikih korpupcionaških slučajeva, pre svega u sumnjivim privatizacijama koje su bile u prvom redu instrument za pranje novca, i dalje na vlasti i pod zaštitom vrhova političkih stranaka?
Nagrade za 'zasluge'
Jelisaveta Vasilić, član Saveta za borbu protiv korupcije i bivši sudija, podsetila je u nedavnoj izjavi za „BLIC“ da su isti ljudi bili umešani u većinu najvećih sumnjivih privatizacija, poput „Knjaz Miloša“, „C marketa“, Robnih kuća „Beograd“ ili „Luke Beograd“ i da su nagrađeni položajima u državnoj administraciji.
Tako je, navodi ona, Olivera Savović bila sekretar Komisije za hartije od vrednosti u vreme sumnjivih privatizacija, a nedavno je imenovana za gradskog sekretara za privredu u Beogradu. Pre toga je, pak, dodaje Vasilić, Savovićeva radila za biznismena Milana Beka, pa se postavlja pitanje šta je nju preporučilo za važnu funkciju u gradskoj upravi?
Takođe je na mestu državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Dragijana Radonjić-Petrović, koja je zajedno sa biznismenom Miodragom Kostićem vlasnica i direktorka „MV investments“, brokerske kuće koja je učestvovala u privatizaciji „Knjaz Miloša“, „Luke Beograd“, „C marketa“, podseća Vasilić i zaključuje da ovakve povezanosti između određenog kruga lica tužilaštvo treba da ispita.
Osnov svih afera sa privatizacijama jesu veza politike i tajkuna. Sud i tužilaštvo nisu nezavisni i zato se istrage ne sprovode.
"U zemlji u kojoj su partije nadustavna kategorija, imamo vrlo čvrstu spregu vrhova političkih partija i ljudi koji imaju veliku finansijsku i ekonomsku moć i interese", tvrdi Vladimir Goati.
I prema mišljenju Vladimira Goatija, predsednika „Transparentnosti Srbija“, neraskinuta veza partijskih vrhova i tajkuna razlog je visokog stepena korupcije u Srbiji i činjenice da niko iz vrha vlasti ili biznisa do sada nije odgovarao.
„U zemlji u kojoj su partije nadustavna kategorija, imamo vrlo čvrstu spregu vrhova političkih partija i ljudi koji imaju veliku finansijsku i ekonomsku moć i interese. Sve to objašnjava bojazan i podstiče nečinjenje organa koji su dužni da se u tome angažuju, mislim pre svega na tužilaštvo“, navodi Goati.
Političke stranke, kaže Goati, štite svoje ljude od odgovornosti za korupciju. Čak i kad odu s vlasti niko ne biva pozvan na odgovornost jer postoji „kartelska povezanost partija“ u kojoj važi princip „ne diram te, ne diraj me“.
*****
Možda bi vas mogao zanimati i tekst
Da li će Mišković i Beko prestati da budu nedodirljivi?