Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije (ECRI) saopštila je da je Srbija samo delimično usvojila preporuke iz 2017. godine da zabrani govor mržnje pojedinih narodnih poslanika i zvaničnika, kao i da više pripadnika romske nacionalne manjine bude zastupljeno u državnoj službi.
ECRI je telo Saveta Evrope zaduženo za praćenje ljudskih prava i specijalizovano za pitanja koja se odnose na borbu protiv rasizma, diskriminacije, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije u Evropi.
Ratni zločinci bez sankcija za negiranje sudskih presuda
Kako se navodi u izveštaju objavljenom u utorak, 2. juna, Evropska komisija protiv rasizma i netoleracije je pre tri godine preporučila Narodnoj skupštini i Vladi Srbije da usvoji kodekse ponašanja koji zabranjuju upotrebu govora mržnje, predviđaju oduzimanje poslaničkog mandata i druge sankcije zbog kršenja njihovih odredbi i uspostavljaju efikasne kanale izveštavanja.
Vlast u Srbiji je obavestila ECRI da su prava i obaveze članova parlamenta regulisani Ustavom i drugim zakonima, kao i Poslovnikom Narodne skupštine, koji zabranjuje iznošenje uvreda.
Takođe, srpske vlasti su navele da su 2017. godine donesene izmene Poslovnika kako bi se sprečilo da poslanici pribegavaju govoru mržnje kada komentarišu odluke suda donesene u okviru suđenja za ratne zločine ili negiraju takve zločine, navodi se u ECRI.
Komisija navodi da je pozitivno što je načinjen "delimični napredak", ali podvlači da je "neophodno osnaživanje ovih propisa i da bi oni trebalo da sadrže koherentnu i primerenu zabranu govora mržnje".
"ECRI izražava žaljenje što Vlada Srbije nije postigla napredak u pogledu usvajanja pravila koja bi zabranila upotrebu govora mržnje od strane njegovih članova i sadržavala sankcije za kršenje njegovih odredbi i efikasnih kanala izveštavanja", navodi se u izveštaju.
Pročitajte i ovo: Izveštaj komisije Saveta Evrope: Govor mržnje u Srbiji kao devedesetihInstitucije Srbije ne poklanjaju dovoljno pažnje javnim istupima u kojima se negiraju sudski utvrđene činjenice za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ivana Žanić, direktorka Pravnog programa nevladinog Fonda za humanitarno pravo (FHP).
Prema njenim rečima, o tome govori podatak da je Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke (SRS ) osuđen pred Haškim tribunalom na 10 godina zatvora, i dalje narodni poslanik.
"Vojislav Šešelj u svojim javnim nastupima ne čini nikakav otklon u odnosu na svoju ratnohuškačku politiku, već je, naprotiv, često u javnosti govorio o tome da bi vrlo rado ponovo počinio svoje ratne zločine. Podsećam, iako je njegov mandat trebalo da prestane, jer je osuđen na višegodišnju kaznu zatovra, on je i dalje narodni poslanik. Dakle, on nije imao nikakvu sankciju zato što je osuđen pred Haškim tribunalom", kaže Žanić.
Vaš browser nepodržava HTML5
Zločini Vojislava Šešelja
Podsetimo, Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove, koji je nasledio postupke Haškog tribunala,je aprila 2018. godine osudilo Šešelja zbog podsticanja progona, deportacije, prisilno raseljavanje i prisilno premeštanje Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci 1992. godine.
Pročitajte i ovo: Šešelj osuđen na deset godina za zločine u HrtkovcimaŽanić je jedna od aktivistka, koje su članovi i simpatizeri Srpske radikalne stranke fizički napali 5 februara ove godine na promociji trotomne knjige pod naslovom "U Srebrenici nije bilo genocida", koju je napisao Šešelj.
Pročitajte i ovo: Radikali napali aktiviste na promociji Šešeljeve knjige o SrebreniciIvana Žanić dodaje da odnos prema Šešelju ne čudi s obzirom na to da je "država preko svojih institucija podržala takve stavove".
Ona podseća da su oktobra 2018. godine Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane organizovali na Sajmu knjiga u Beogradu prmociju knjiga predstavljenih kao ratni dnevnik Nebojše Pavkovića, komandanta nekadašnje Treće Armije Vojske Jugoslavije, koji u finskom zatvoru izdržava 22-godišnju zatvorsku kaznu zbog ratnih zločina nad Albancima na Kosovu.
"S obzirom da na predstavljanju tih knjiga uopšte nije spomenuto da je on osuđen za ratne zločine počinjene nad albanskim civilima, već da je on ‘iz opravdanih razloga’ odsutan, govori u prilog činjenici da ovo društvo i državne institucije ne smatraju neophodnim da sankcionišu kako promociju ratnih zločinaca u javnosti, tako i njihovih, uslovno rečeno, alternativnih istina koje ne odgovaraju sudski utvrđenim činjenicama", smatra Žanić.
Pročitajte i ovo: Dnevnik zločinca kao sajamsko štivoRomi i dalje daleko od ravnopravnosti
U izveštaju ECRI navodi se da je delimičan napredak učinjen i kada je reč o većem uključivanju pripadnika romske i drugih manjinskih zajednica u državnu službu.
Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije dala je preporuku vlastima u Srbiji da manjinskim grupama daju prioritet pri zapošljavanju, kako bi im se osigurali stabilni radni uslovi.
Pročitajte i ovo: Romska zajednica u Srbiji: 'Pandemija lekcija, da smo možda još na početku'
Vlada Srbije je, kako se navodi u izveštaju, obavestila ECRI o Akcionom planu za realizaciju prava nacionalnih manjina, koji ima za cilj postizanje adekvatne zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u javnom sektoru i državnim preduzećima.
Osim toga, jedan broj Roma je zaposlen na pozicijama pedagoškog asistenta, zdravstvenog posrednika i koordinatora za romska pitanja.
"Među zaposlenima u komunalnim preduzećima u Novom Sadu, njih 121 je izjavilo da su Romi. Ova cifra može biti i veća jer Srbija ne obavezuje nacionalne manjine da se izjasne o svojoj etničkoj pripadnosti, u skladu sa preporukama ECRI. U Nišu se još 166 zaposlenih takvih kompanija izjasnilo kao Romi, a u Beogradu je to učinilo još 27", navodi se u izveštaju.
ECRI se, međutim, poziva i na istraživanje Zaštitnika građana u kojem stoji da svega deset Roma i dve Romkinje imaju mesto u lokalnim parlamentima u Srbiji, te da je samo 26 Roma i 13 Romkinja zaposleno u administraciji 143 lokalne samouprave.
Pročitajte i ovo: Biti građanin drugog redaIzveštaju Zaštitnika građana ukazuje na kontinuirano isključivanje Roma, kao i na nedostatak adekvatnih instrumenata za njihovu participaciju na nivoima lokalnih administracija, ocenjuje ECRI.
"Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije izražava žaljenje što je broj Roma i pripadnika drugih manjina zaposlenih u javnom sektoru Srbije i dalje daleko od proporcionalnog. Osim toga, ECRI nije dobio nijednu informaciju o tome imaju li oni koristi od jednako stabilnih uslova rada kao i drugi zaposlenici u javnom sektoru. Zaključak je da je ova preporuka delimično implementirana", kaže ECRI u izveštaju.
Vaš browser nepodržava HTML5
Teško je svima, Romima najteže
Godinama iste zamerke
Izveštaj Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije potvrđuje zamerke koje već godinama unazad iznose nevladine organizacije koje se bore za zaštitu prava nacionalnih manjina, kaže za RSE Danilo Ćurčić, programski koordinator Inicijative A11.
"Romi su u Srbiji zarobljeni između tih strategija za unapređenje položaja Roma i realnosti koja potpuno odudara od onoga što je napisano u tim strategijama", kaže Ćurčić.
Dodatni problem je, naglašava on, što se sektorski propisi – koji se odnose na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, stanovanje ili bilo koju drugu oblast ključnu za integraciju Roma donose tako što ne uzimaju u obzir potrebe romske zajednice.
"Primer za to je Zakon o izgradnji stanova za pripadnike službi bezbednosti koji propisuje mnogo jeftiniju stanogradnju za ljude koji su zaposleni u državnoj upravi, konkretno u sektoru bezbednosti i koji sasvim sigurno nisu socijalno najugroženiji", kaže Ćurčić.
On dodaje da sa jedne postoji narativ o tome kako se položaj Roma ne može promeniti brzo zbog toga što su potrebna ogromna sredstva da bi se to desilo, a s druge strane postoje sredstva koja se, kako je ocenio, troše na one koji nisu socijalno i stambeno najugroženiji.
Izveštaj obuhvata period do 25. oktobra 2019. godine, kada je u ECRI stigao odgovor od vlasti Srbije na poslate upite.
Zaključci izneseni u dokumentu koji je sastavila Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije zasnivaju se na informacijama dobijenih od Vlade Srbije i iz drugih izvora i tiču se samo prioritetnih preporuka i nemaju za cilj sveobuhvatnu analizu svih dešavanja u borbi protiv rasizma i netolerancije u Srbiji, navodi ECRI.