Pokušaj da se "stopira procedura" za prijem Kosova u Savet Evrope. To je iz Beograda najavljeno 18. aprila, uoči odlaska šefa diplomatije Srbije Ivice Dačića u sedište te međunarodne organizacije u Strazburu.
Ali, takav potez bio bi u suprotnosti sa međunarodnim sporazumom na koji je Srbija pristala.
Sporazum o normalizaciji odnosa, čiju primenu su Beograd i Priština prihvatili u martu ove godine, predviđa da Srbija neće blokirati učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije.
Garant ovog sporazuma je Evropska unija, a dobio je i podršku Sjedinjenih Država.
Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje da su najave Srbije o blokadi Kosova "nepotrebni potezi kojima se stvara utisak da je Srbija zemlja koja jedno prihvati, a onda u praksi radi protiv toga".
Kosovo od proglašenja nezavisnosti 2008. godine teži članstvu u međunarodnim organizacijama i institucijama, čemu se Srbija protivi uz podršku Rusije i Kine.
Da postane članica SE, Kosovo je predalo zahtev u maju 2022. Glasanje o tome još nije došlo na dnevni red.
Šta je Dačić rekao u Strazburu?
Pre odlaska u Strazbur, gde je obeležena dvadeseta godišnjica članstva Srbije u Savetu Evrope, iz Ministarstva spoljnih poslova nije precizirano kako će ministar Dačić da "pokuša da stopira proceduru za prijem Kosova".
Tokom njegovog obraćanja na svečanoj sednici u Strazburu nije bilo reči o tome.
Rekao je da je "za Srbiju važno da se standardi SE primene i na teritoriji Kosova i Metohije".
Srbija, koja se protivi nezavisnosti Kosova, smatra ga svojom teritorijom, "pokrajinom Kosovo i Metohija".
Kosovo u svojoj izjavi na društvenim mrežama nije pomenula generalna sekretarka Saveta Evrope, Marija Pejčinović Burić.
Ocenila je da je sa ministrom Dačićem imala "dobar i produktivan sastanak", koji je održan iza zatvorenih vrata.
Iz Ministarstva spoljnih poslova nisu odgovorili na pitanja RSE o Dačićevoj poseti Strazburu
Šta kažu na Kosovu?
Sporazum o normalizaciji odnosa pod okriljem Evropske unije, najpre su u februaru prihvatili premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da bi u Ohridu bio usaglašen Aneks za njegovu implementaciju.
Evropska unija je 18. aprila formirala Zajednički odbor za praćenje primene tog dogovora, koji između ostalog predviđa da Srbija neće blokirati učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije.
Komentarišući najave zvaničnog Beograda o sprečavanju prijema Kosova u SE, premijer Kosova rekao je da sporazum "predstavlja paket u kome ne možete odvojiti nijedan deo".
"Mi smo se založili i ponovili svoj stav za punu primenu ovog paketa, ovog Osnovnog sporazuma i odgovarajućeg aneksa za primenu, a sada verujem da Brisel ima pravo da primora Srbiju na to", kazao je Kurti.
Da li je Srbija prekršila sporazum?
Dešavanja u vezi sa Dačićevim odlaskom u Savet Evrope, politički analitičar Boško Jakšić smatra "samo epizodom koja neće imati veći značaj".
"Nije Srbija ništa uradila da bi moglo da se kaže da je formalno prekršila taj sporazum, ali i sama najava jednog takvog posla je u suprotnosti sa duhom evropskog predloga sa kojim se Beograd saglasio", ocenio je on.
U nastojanjima da blokira prijem Kosova u SE, Srbija je za saveznika imala Rusiju.
Ta zemlja je zbog invazije na Ukrajinu u martu 2022. isključena iz Saveta Evrope.
Bez Rusije, dve trećine država članica te organizacije priznaje nezavisnost Kosova.
Ako se uzme u obzir da se odluke donose većinom glasova država članica, realna je mogućnost pristupanja Kosova Savetu Evrope, ukazuje Boško Jakšić.
Zato, inicijativu Srbije vidi kao "uzaludnu".
"Srbija time ne može da dobije apsolutno ništa, a može samo da izgubi. Gubi na kredibilitetu, na diplomatskom rejtingu, gubi od toga da bude smatrana jednim relevantnim partnerom u međunarodnim odnosima", rekao je on.
Šta je prethodilo odlasku u Strazbur?
Pre nego što je najavljeno da će Dačić "pokušati da stopira proceduru za prijem Kosova u Savet Evrope", ministar spoljnih poslova izjavio je 17. aprila da u Strazbur možda neće ni ići.
Rekao je da nema "nema nameru da u utorak ide u Strazbur … ukoliko će dan kasnije Kosovo biti primljeno u tu instituciju".
Objasnio je da postoje najave da će Komitet ministara Saveta Evrope otpočeti proceduru prijema Kosova u tu instituciju. Kasnije je tu informaciju demantovao.
Politički analitičar Boško Jakšić je ocenio da potezi ministra spoljnih poslova Srbije deluju "neozbiljno". Tumači ih kao manjak stabilne diplomatske politike.
"To na mnogo načina potvrđuje da su vlasti u Srbiji nervozne i da nemaju konzistentne odluke. Ovo je primer nedostatka jasnog plana delovanja", dodao je.
Prema njegovim rečima, Zapad je "nikad odlučniji" da se odnosi Srbije i Kosova reše.
"Nema više vremena da se Vučiću i Kurtiju pušta da obećavaju da će raditi na normalizaciji, a u stvarnosti rade da sve suprotno od toga. Dakle, to vreme je jednostavno prošlo i ako to nisu shvatili u Beogradu, onda je to veliko diplomatsko slepilo", ocenio je.
Oglasila se i desnica u Srbiji
Opozicione desničarske partije u Srbiji ocenile su da je vlast u Srbiji prihvatanjem sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije omogućila da se olakša i ubrza prijem Kosova u Savet Evrope.
Predsednik parlamentarne Nove Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović rekao je da je "krajnje logično" bilo da Zapad ubrza prijem Kosova u Savet Evrope, jer se predsednik Srbije obavezao da se Beograd tome neće protiviti.
Potez šefa diplomatije Srbije nazvao je "nepriličnim, blagim i sramnim".
Da počinje primena dela evropskog sporazuma o članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama ukazao je i lider desničarskog parlamentarnog pokreta Dveri Boško Obradović.
"Zadatak ministra spoljnih poslova je upravo suprotno: da se tome aktivno svuda suprotstavlja", ocenio je Obradović.
Desničarske stranke u Srbiji protive se Sporazumu za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova i traže njegovo odbacivanje.
Šta je Savet Evrope?
Savet Evrope je međunarodna organizacija za ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava sa sedištem u Strazburu, u Francuskoj. Osnovana je 1949. godine.
Savet Evrope štiti slobodu govora i medija, kao i ravnopravan položaj manjinskih zajednica u državama članicama te organizacije. Takođe, Savet Evrope vodi kampanju oko zaštite dece, protivi se govoru mržnje a zalaže se za prava Roma. Državama članicama pomaže u borbi protiv korupcije i terorizma, kao i u sprovođenju reformi iz oblasti pravosuđa.
Grupa ustavnih stručnjaka pri Savetu Evrope, koja je poznata i kao Venecijanska komisija, pruža pravne savete raznim državama širom sveta.
Kao međunarodna organizacija, Savet Evrope ne može da donosi zakone, ali ima sposobnost da promoviše primenu međunarodnih sporazuma koje su države članice postigle o različitim temama. Dva ključna tela Saveta su: Komitet ministara i Parlamentarna skupština.