„Policija u slučaju Savamala nije ostvarila saradnju sa Tužilaštvom“, rekao je za Radio Slobodna Evropa VD Zaštitnika građana Miloš Janković povodom istrage o noćnom rušenju u toj beogradskoj četvrti, u noći između 24. i 25 aprila prošle godine, a koja je, kako je rečeno u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, i dalje u fazi predistražnog postupka.
Kako je Janković naveo, otvara se pitanje postupanja Sektora unutrašnje kontrole MUP-a Srbije, tela koje bi trebalo da kontroliše zakonitost rada policije, a povodom svedočenja koja govore da se policija u noći rušenja nije odazvala ni uprkos prijavama građana da nepoznati ljudi, maskirani fantomkama, bagerima ruše objekte u centru Beograda, te da lišavaju slobode one koji su se tu zatekli.
Do danas nije saopšteno ko je policiji naredio da ne radi svoj posao, a upravo je na to pitanje odgovor trebalo da da istraga Sektora unutrašnje kontrole MUP-a, ističe Janković.
Janković: Pitanje postupanja Sektora unutrašnje kontrole MUP-a Srbije
„Nemamo informacija šta je do sada uradio Sektor unutrašnje kontrole. Što se tiče Tužilaštva, imamo informacije koje su plasirane u javnosti da policija sa Tužilaštvom nije ostvarila saradnju kako je zakonom predviđeno. To takođe otvara i pitanje šta je učinjeno u pogledu policijskih službenika koji nisu postupali po nalogu? Zašto nisu pokrenuti disciplinski postupci protiv onih koji su opstruirali rad, a s druge strane, opstruiranje rada tužioca predstavlja i krivično delo“.
Krajem septembra 2016. ministar policije Nebojša Stefanović je rekao da će Tužilaštvo od MUP-a o tome dobiti izveštaj kada se „sve završi“, te da da ne zna dokle je stigla istraga Sektora unutrašnje kontrole.
Upitan pre nešto više od mesec dana da li je sektor Unutrašnje kontrole Tužilaštvu dostavio izveštaj o Savamali - na koji se u tom trenutku čekalo već 11 meseci - Stefanović je rekao: „Moram da proverim sa sektorom... Mislim da jesu, ali moram da proverim. Ne znam... ne mogu da vam kažem tačno. Nisam pitao. Nisam se bavio istragom. To je posao tužilaštva i to će tužilaštvo i sektor da završe“, rekao je Stefanović 20. marta 2017. godine.
Osim što je bez odgovora ostalo pitanje koje je najviše zabrinulo građane - zašto policija nije reagovala na njihove pozive, tačno godinu dana od noćnog rušenja u beogradskoj četvrti, bez odgovora su i sva ostala pitanja koja su postavljana i 25. aprila 2016. godine.
Vaš browser nepodržava HTML5
Insajder i RSE: Rušenje pod maskama
Ko su bili ljudi maskirani fantomkama koji su, dok su se brojali glasovi nakon tek završenih parlamentarnih izbora, praktično zauzeli jedan kvart u Beogradu? Čiji su buldožeri te noći upotrebljeni za rušenje? Ko je naredio rušenje objekata u Hercegovačkoj ulici, odmah do gradilišta budućeg naselja "Beograd na vodi", kontroverznog i u javnosti oštro kritikovanog projekta uz koji je čvrsto stala aktuelna vlast u Srbiji koju predvodi Srpska napredna stranka premijera i od skoro izabranog predsednika Aleksandra Vučića?
Vaš browser nepodržava HTML5
Još jedan protest zbog rušenja Savamale: Ima li uopšte istrage?
Zbog nerešavanja slučaja "Savamala", u poslednih godinu dana su održani brojni, masovni, građanski protesti koje je organizovala inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“, a u javnosti su, uz pitanja iznošene i brojne kritike, od kojih je svakako najteža ona da rušenje u kvartu Savamala zapravo predstavlja suspendovanje pravne države.
Janković: Nadležni ćute
VD Zaštitnika građana Miloš Janković kaže i da je ta institucija jedini organ koji je u poslednjih godinu dana, u okviru svojih nadležnosti, utvrdio šta se dešavalao u noći između 24. i 25. aprila.
„Ostali, nadležni organi ćute“, upozorava Janković i kao ilustraciju navodi upravo to da policija nije reagovala. „Mislim da je na taj način potpuno nepotrebno urušeno nešto što se zove vladavina prava“.
Ipak, predstavnici vlasti su umesto da ponude odgovore, pitanja o slučaju "Savamala" karakterisali kao „politički ostrašćena“ ili „usmerena protiv vlasti“, a ceo slučaj banalizovan je izjavama da su u pitanju bile „tri barake“ i to nelegalne...
Premijer Srbije je tako, gostujući na RTS-u novembra 2016. godine, na pitanje o Savamali odgovorio potežući slučaj nerazjašnjenog ubistva pevačice Jelene Marjanović, čije je beživotno telo pronađeno početkom aprila 2016. godine.
„Ne pogađa vas ljudski život, ali zanimaju javnost tri barake. I to ilegalne. Protivpravno sagrađene...“, rekao je tada premijer u intervjuu za RTS.
Nedeljnik NIN je po tužbi ministra policije, kažnjen sa 300.000 dinara
Do sada su donete dve presude koje su povezane sa slučajem Savamala. Prva je ona u kojoj je nedeljnik NIN sa 300.000 dinara (oko 2.400 evra) kažnjen po tužbi koju je ministar policije i visoki funkcioner SNS-a Nebojša Stefanović podneo kao privatno lice zbog teksta i naslovne strane "Nebojša Stefanović, glavni fantom iz Savamale".
Drugom (prvostepenom) presudom, Privredni sud u Beogradu proglasio je krivom firmu ''Milenijum tim'' za rušenje baraka koje su, nakon noćnog rušenja u aprilu 2016. godine, preostale u Hercegovačkoj ulici. Radio Slobodna Evropa je utvrdila da se presuda odnosi na rušenje dva do tri tada slučajno nesrušena objekta, koja je "Milenijum tim" srušio u avgustu i septembru prošle godine tokom raščišćavanja terena - dakle više od četiri meseca nakon noćnog rušenja.
Miloš Janković upozorava da je „dodatno rušenje“ na koje se presuda odnosi, otkrilo uključenost još nekih državnih organa u čitav slučaj.
„U javnosti su se pojavili navodi, a i Zaštitnik građana je dobio pritužbu, da su određeni objekti koji nisu bili srušeni tokom noćnog rušenja objekata u Savamali, izbrisani iz katastarske knjige u momentu dok su još kao takvi postojali“, rekao je Janković za RSE.
Bez krivičnih ili političkih posledica
Godišnjica rušenja u Savamali biće obeležena još jednim građanskim protestom u organizaciji inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“, simbolično, upravo u Hercegovačkoj ulici.
Jedan od glavnih zahteva dosadašanjih protestnih okupljanja bila je smena aktuelnog gradonačelnika Beograda Siniše Malog, a on se ustalio od 8. juna 2016. godine, kada je premijer Vučić izjavio da „iza rušenja u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti Beograda i da će oni za to snositi odgovornost“.
"Siguran sam da nisu znali kakvi će detalji da budu, siguran sam da im namera nije bila ni kriminalna, niti čak loša. Ali, urađeno je nešto veoma loše, nešto što ne sme da se ponovi i iza toga stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu i oni će snositi i krivično pravnu i prekršajnu i svaku drugu vrstu odgovornosti“, rekao je Vučić 8. juna.2016. godine.
Ipak, baš niko do sada nije snosio ni krivičnu, niti barem političku posledicu, a Siniša Mali i dalje je gradonačelnik Beograda.
Siniša Mali: 'Hvala i doviđenja'
Kada su ga novinari portala KRIK nedavno pitali da li će se povući, kratko je odgovorio - „Hvala i doviđenja“.
Igrom slučaja, upravo u danu kada je rušenje u Hercegovačkoj ulici napunilo godinu dana, Mali je navršio tri godine u kabinetu gradonačelnika grada Beograda.
Savamala nije međutim i jedini slučaj zbog koga je od 24. aprila 2014. godine do danas tražena njegova ostavka.
Podsetimo da je već nepuna tri meseca nakon postavljenja, na sajtu portala “Peščanik”, osporen njegov doktorat, odnosno objavljeno je da je 33 odsto ili više teksta doktorskog rada, odbranjenog na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu 2013. godine, plagirano.
Iako je rad ispitivan, ništa se konkretno nije dogodilo. Javnost je nastavila da insistira da ovaj slučaj ne ode u zaborav, ali ni danas, nema epiloga.
U oktobru 2015. godine ponovo je došao u žižu javnosti.
Mreža za istraživanje kriminala i korupcije objavila je da je Siniša Mali, kao direktor dve misteriozne of-šor firme, kupio 23 luksuzna apartmana u bugarskom letovalištu „Sveti Nikola”, plus jedan na svoje ime.
Vaš browser nepodržava HTML5
Mali: Preuzeću odgovornost za Savamalu ako istraga potvrdi moju krivicu
Ovoga puta, obratio se javnosti. Na vanrednoj konferenciji za medije, Mali je novinarima podelio nekoliko dokumenata koji, kako je naveo, potvrđuju da nije bio konsultant dve firme sa Devičanskih ostrva kada je preuzeo dužnost gradonačelnika, ali i izneo tvrdnje da je na jednom od dokumenata koje su novinari KRIK-a objavili - falsifikovan njegov potpis.
“Pogledajte te ugovore iz 2012. i 2013. godine i pogledajte moj potpis. Pogledajte potpis na dokumentu iz 2015. godine…. To nema veze jedno s drugim”, rekao je Mali 21. oktobra 2015. godine.
U ceo slučaj uključili su se i grafolozi koji su utvrđivali da li je potpis autentičan, a Mali je jednom prilikom rekao isto što i Vučić o aferi Hercegovačka - da preko njega, napadaju Vučića.
Gradonačelnik se, posredno, pojavio i u priči "Panamski dokumenti", koja je, kako se navodi, bacila svetlo na staro poznanstvo Siniše Malog sa predstavnikom "Mossack Fonseca" za Srbiju – Markom Harisonom.
U mesecima koji su usledili, istraživački novinari su objavili i da su četiri of-šor kompanije povezane sa prvim čovekom Beograda, ali je premijer Srbije priču o tome odbacio kao “potpuno besmislenu”.
Premijer je, međutim, krajem februara 2016. godine, kako je sam rekao "ostao zatečen" bliskošću Malog i Miroslava Miškovića na proslavi 25. rođendana kompanije “Delta”.
Tada je, podsetimo, objavljena fotografija na kojoj Mali sedi za stolom sa Miškovićem, čovekom koga je Vučić optuživao da ruši njegovu vladu.
Februara 2017. godine, bivša supruga Siniše Malog, Marija Mali, u intervjuu za KRIK je optužila gradonačelnika Beograda da je učestvovao u finansijskim malverzacijama, ali i da je organizovao rušenje u Savamali.
Marija Mali je 11. aprila dala iskaz pred Višim javnim tužilaštvom, ali detalji nisu poznati.
Ništa od navedenog nije bio dovoljan razlog da Aleksandar Vučić, lider SNS-a, pozove Malog - koji će, stiče se utisak, zaključno sa slučajem Savamala ostati upamćen kao gradonačelnik sa najvećim brojem afera koje su ga pratile - da napusti čelnu poziciju grada Beograda.