Sjedinjene Države će u naredna dva dana objaviti izveštaj o ubistvu saudijskog disidenata i novinara Džamala Kašogija (Jamal Kashoggi), najavio je predsednik Donald Tramp (Donald Trump), a mediji pišu da je CIA zaključila kako je saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman naredio ubistvo u konzulatu u Istanbulu, te da bi ovo mogao biti veliki udarac Trampovoj posebnoj vezi sa kraljevinom.
Šteta za Mohameda bin Salmana
Zaključak CIA-e da je ubistvo novinara Džamala Kašogija naredio prestolonaslednik Muhamed bin Salman opisan je kao najštetniji udarac za de facto saudijskog lidera, koji ga zvanično stavlja u srce skandala koji nastavlja da protresa region, ocenjuje Martin Čulov (Martin Chulov) za britanski Observer.
On prenosi i navode evropskog obaveštajnog zvaničnika koji je rekao da je otkriće CIA-a "veoma štetno za zvanični diskurs kraljevine".
“Ranije je snažno podržavao princa, a sada se američki predsednik pojavio frustriran u slučaju Kašogi i saučesništvu visokih zvaničnika, koje je označilo put do vrata kraljevskog dvora. I republikanski i demokratski senatori u subotu su pozvali Trampa da bude oštar prema princu.“
List podseća da je Washington Post objavio da je agencija učvrstila svoje zaključke nakon razmatranja dva presretnuta poziva.
“Jedan je navodno bio između princa Mohameda i njegovog brata Halida bin Salmana, ambasadora Saudijske Arabije u Vašingtonu, u kome su razgovarali o načinu da se Kašogi vrati u Rijad. Drugi poziv je navodno uhvatio princa Halida kako uverava Kašogija da je bezbedno da poseti konzulat u Istanbulu… Princ Halid je poricao da je u prošloj godini bio u kontaktu sa Kašogijem i pozvao je američke zvaničnike da iznesu svoje dokaze.”
Tramp brani prinčeve laži - Kongres mora da insistira na istini
Vašington Post (Washington Post) navodi da je prestolonaslednik Saudijske Arabije želeo da pobegne od odgovornosti za ubistvo novinara Kašogija - a Trampova administracija mu pomaže da to učini.
“Sada vidimo da je Tramp podržao lidera Saudijske Arabije uprkos zaključku CIA-a da je princ u stvari bio odgovoran za naređivanje atentata na Kašogija. Tramp je ipak odbio da prihvati odgovornost Mohameda bin Salmana, možda zato što bi to značilo priznavanje da je izuzetno velika greška Bele kuće koja je 33-godišnjeg princa videla kao strateškog saveznika.”
WP dodaje i da kao i u slučaju mešanja Rusije u predsedničke izbore 2016. godine, Tramp odbacuje zaključak američke obaveštajne zajednice za koju smatra da je politički neugodan.
“I kao u tom slučaju, Kongres bi trebalo američku spoljnu politiku sa laži da pomeri ka istini…Tri republikanska senatora – Lindsi Graham (Lindsai O. Graham), Tod Jong (Todd C. Young) i Sjuzan Kolins (Susan Collins) - pridružili su se trojici demokrata, uključujući Roberta Menendeza (Robert Menendez), manjinskog člana Odbora za spoljne odnose Senata, u podršci zakonu koji bi od administracije zahtevao da se u roku od 30 dana sankcioniše "bilo koji službenik vlade Saudijske Arabije ili član kraljevske porodice" vezan 'verodostojnim dokazima' za ubistvo Kašogija.
S obzirom na zaključak CIA-e, to bi obuhvatilo i Mohameda Salmana. Predlog zakona takođe će suspendovati većinu prodaje i isporuke oružja u Saudijsku Arabiju sve do 'potpunog prekida neprijateljstava u ratu u Jemenu' i prestanka mešanja u isporuke humanitarne pomoći.”
Slučaj Kašogi neće otići
Smrt Kašogija i dalje visi iznad glave predsednika SAD i njegovih saveznika iz Saudijske Arabije, ocenjuje CNN i dodaje:
“Nije Tramp jedini koji bi u prinčevoj krivici pronašao geopolitički problem. Ubrzo nakon smrti Kašogija, nekoliko svetskih lidera pozvalo je na nezavisnu istragu. Ovi pozivi su se pretvorili u šaputanje poslednjih nedelja, a nekoliko drugih zemalja, pored Kanade, i dalje govore o sankcijama.”
CNN ocenjuje i da tridesettrogodišnjak ima izvanrednu količinu moći koju kraljevstvo nikad ranije nije videlo među prinčevima.
"On nadgleda skoro svaku glavnu agenciju u zemlji koja se bavi ekonomijom, bezbednošću i obaveštajnim radom… On ima neprijatelje u svojoj porodici.
Bin Salman je preskočio desetine drugih prinčeva koji su pretendovali na mesto prestolonaslednika, a svaka implikacija o umešanosti prestolonaslednika u slučaj Kašogi mogla bi biti dovoljna prilika da se njegovi rivali ponovo usmere na presto.”
U tekstu se ističe da Tramp nije želeo da uvede sankcije Saudijskoj Arabiji, ali je bio prisiljen pod pritiskom Kongresa, a manje je verovatno da on želi da cilja na prestolonaslednika, čak i ako to znači da ide protiv svojih obaveštajnih službi.
Presudan slučaj
Procena CIA-e da je princ Mohamed naredio ubistvo Kašogija uglavnom odgovara onima u drugim zapadnim prestonicama, uključujući London, ocenjuje BBC-ijev Frenk Gardner (Frank Gardner).
On objašnjava da je presretnuti telefonski poziv – koji odbacuju Saudijci - između brata princa Mohameda i Kašogija u kome ga poziva da poseti saudijski konzulat u Istanbulu, realizovan na zahtev princa.
“Drugi presretnuti telefonski poziv bio je iz operativnog tima na dan ubistva nekome od bliskih saradnika princa u glavnom gradu Rijadu u Saudijskoj Arabiji. Ponovo, teško je verovati da je to bilo bez znanja princa. Gledano zajedno sa presretnutim infomacijama, slučaj protiv MBS-a je prokletstvo, ali je i dalje na indicijama.”
Gardner objašnjava i da zvaničnici vlade ne veruju da postoji metaforički rečeno 'čvrsti dokaz' koji eksplicitno povezuju MBS sa ubistvom:
“Ali, na osnovu dobro uspostavljenih diplomatskih i obaveštajnih kontakata, oni znaju da se u tom delu sveta ništa ne radi bez potpisa sa vrha.”
Saudijska Arabija nakon Kašogija
Mesec i po nakon ubistva, sve je jasno: pokušaj repatrijacije kritičara propao, identifikovani osumnjičeni, stroge kazne, slučaj zatvoren, piše Njujork Tajms (The New York Times).
"I naravno, Mohamed bin Salman, 33-godišnji de facto vladar, oslobođen optužbi. Američke sankcije ne dostižu do nivoa princa, niti onih koji su mu bliski. Da li će najnovija verzija zaključiti pitanje Kašogi, ostaje da se vidi.
Istina možda nikad neće biti otkrivena, naročito ako saudijski javni tužilac uspe ostvariti smrtnu kaznu za koju kaže da traži protiv pet osumnjičenih iz Saudijske Arabije, čime će eliminisati glavne svedoke. Međutim, ono što je već jasno je da se odnos između naftom natopljene kraljevine i Sjedinjenih Država mora promeniti“.
NYT objašnjava da ono što se promenilo jeste to što su atentat i patetični pokušaji da ga pokriju ostavili imperatora (čitajte prestolonaslednika) bez odeće.
"U svakom slučaju, neki u Vašingtonu i drugim prestonicama postali su oprezniji prema MBS-u , jer je princ Muhamed poznat prijateljima, mnogo pre ubistva Kašogija. Događaj u Istanbulu skinuo je poslednju zavesu, pa su vlade, poslovni rukovodioci i političari počeli preispitivati saradnju s Kraljevinom.
Da, to daje Trampovoj administraciji značajan uticaj na oslabljeni saudijski režim, kako bi se razjasnilo kako je Kašogi umro, okončao katastrofalni rat u Jemenu, popravili odnosi sa Katarom, pomoglo u uspostavljanju mira u Izraelu, zadržale cene nafte stabilnim i, u zavisnosti od ishoda istrage Kašogijeve smrti, zamenio prestolonaslednik sa manje impulsivnim i opasnim naslednikom".