Tenzije između Saudijske Arabije i Irana mogu se dodatno produbiti odlukom kralja Salmana da imenuje za svog naslednika sina Mohameda bin Salmana (31), dosadašnjeg ministra odbrane, koga mnogi na Bliskom istoku doživljavaju kao agresivnog i ambicioznog. Istovremeno, bin Salman je najavio velike reforme kako bi smanjio zavisnost zemlje od nafte i uživa podršku mlađe populacije koja želi promene.
Princ Mohamed, koga nazivaju i "MbS", isključuje bilo kakav dijalog sa vekovnim rivalom Iranom.
Prestolonaslednik je izjavio prošlog meseca za saudijsku televiziju da nema nameru da radi na poboljšanju odnosa sa Teheranom koga optužuje da nastoji da "kontroliše islamski svet" u cilju širenja šiitske doktrine.
"Znamo da smo ključna meta za Iran", kazao je princ bin Salman, dodajući da se čini da je neizbežan sukob između sunitske saudijske kraljevine i šiitskog Irana.
"Radićemo na tome da se ta bitka vodi u Iranu a ne u Saudijskoj Arabiji", kazao je Salman.
Ovakve izjave budućeg saudijskog vladara izazvale su zabrinutost u Iranu i dodatno raspirile već uvreženo mišljenje u ovoj zemlji da zvanični Rijad stoji iza nedavnih terorističkih napada u Teheranu za koje je odgovornost preuzela ekstremistička "Islamska država".
Budući saudijski vladar ima ključnu ulogu u vojnoj kampanji u Jemenu predvođenoj Rijadom protiv Hutu pobunjenika koje podržava Iran, koja je započela u martu 2015. Smatra se i da stoji iza odluke Saudijske Arabije i još tri zalivske države o uvođenju sankcija Kataru po optužbi za flertovanje sa Iranom, finansiranje terorizma i podsticanje regionalne nestabilnosti, što zvanična Doha negira.
Delegacije Irana i Saudijske Arabije u Džedi su početkom godine razgovarale o dolasku iranskih vjernika na hadž
Emir Katara, šeik Tamim bin Hamad al Tani čestitao je princu Mohamadu na izboru, što se tumači kao pomirljiv gest prema Rijadu.
Iranski državni mediji ocenili su Salmanovo imenovanje za prestolonaslednika kao "meki državni udar".
"Pod njegovim nadzorom, Saudijska Arabija je pojačala agresivnu spoljnu politiku prema Jemenu i Kataru i nije se ustezao od žestokih izjava protiv Irana", rekao je za Rojters Olivier Džekob (Jakob), ekspert "Petromatriksa", konsultantske agencije za naftu.
"Pravo pitanje nije da li će, već kada će doći do novog zaoštravanja u odnosima Saudijske Arabije sa Iranom", smatra Džekob.
"Petromatriks" je saoštio da je imenovanje budućeg saudijskog vladara već izazvalo pad cene nafte jer se dovodi u pitanje spremnost Rijada i Teherana da sarađuju u budućnosti u smanjenju proizvodnje nafte kao što to trenutno čine.
Bliski Salmanovi odnosi sa Trampovom administracijom
Predsednik SAD Donald Tramp čestitao je telefonom bin Salmanu. Bela kuća ima istovetan čvrst stav prema Iranu. Tokom prvog susreta Trampa i bin Salmana u Beloj kući u martu, oni su naglasili važnost "sprečavanja destabilizirajućih aktivnosti Irana u regionu".
Američki eksperti smatraju da je najveća opasnost po Trampovu administraciju da SAD budu još dublje uvučene u sunitsko-šiitski sukob na Bliskom istoku. To bi onda verovatno rezultiralo Trampovom odlukom da ovlašćenja za vojno angažovanje u ovom slučaju prenese na Pentagon.
Ukoliko američki komandanti budu imali veći manevarski prostor da reaguju na iranske vazdušne i pomorske provokacije u Persijkom zalivu i Hormuškom moreuzu – situacija može lako izmaći kontroli.
"U slučaju incidenta između iranskih i američkih brodova u Zalivu, u trenutku kada nema poverenja i bilo kakve komunikacije, kakva je verovatnoća da sukobi splansu umesto da eskaliraju", ističe Rob Malej (Malley), potpredsenik Međunarodne krizne grupe.
Erik Pelofski (Eric Pelofsky), koji je bio zadužen za Bliski istok u administraciji Bele kuće, kaže da je Bela kuća tada "intenzivno radila na izbegavanju direktnog sukoba između Saudijske Arabije i Irana na otvorenom moru", jer to između ostalog dovelo do proširenja rata u Jemenu, a postavljala su se i pitanja "o ishodu takvog sučeljavanja".
Bin Salman je uspostavio veoma bliske odnose sa uticajnim Trampovim zetom Džaredom Kušnerom
Međutim, Luk Kofej (Luke Coffey), direktor spoljnopolitičkog centra u Heritidž fondaciji, sumnja da Iran može ozbiljnije da uzvrati.
"Iran ima veoma ograničene mogućnosti da deluje protiv američkih snaga u regionu a da pri tom ne pretrpi posledice žestokog američkog odgovora", ističe Kofej.
"Smatram da je Teheran svestan toga tako da će nastaviti sa taktikom niskog intenziteta kao što je uznemiravanje američkih brodova u Zalivu. To će biti dovoljno za provociranje ali se ne može smatrati 'odmazdom'", naglašava ekspert Heritidž fondacije.
Kofej, koji je imao priliku da se sretne sa bin Salmanom, smatra da njegov stav prema Iranu "proizilazi iz dubokog uverenja da je saudijska kraljevina predugo bila ‘vreća za udaranje’, odnosno pasivni posmatrač iranskih poteza, stvarnih ili pretpostavljenih, u Iraku, Siriji, Jemenu, Bahreinu, kao i u njenim istočnim provincijama".
To se podudara sa Trampovim stavom da Iran provomiše zlo, te da je ključni izvor finansiranja i podrške ekstremističkim grupacijama. Bin Salman je uspostavio veoma bliske odnose sa uticajnim Trampovim zetom Džaredom Kušnerom (Jared Kushner) (36), koji je sličnih godina.
Budući saudijski vladar je priredio večeru za Kušnera i njegovu suprugu Ivanku Tramp u Rijadu tokom prve spoljnopolitičke posete američkog predsednika.
"Postoji opasnost da zbog njegovog spoljnopolitičkog instinkta, koji naginje agresivnosti, pre svega prema Iranu, ali i sunitskom ekstremizmu, to može da rezultira odvraćanjem pažnje sa ekonomskih ciljeva koje želi da ostvari", ističe Malej. Reč je o projektu ekonomskih i drušvenih reformi "Vision 2030" koje je promovisao Bin Salman.
Dobri poznavaci prilika navode da je princ, osim Trampa, šarmirao svojim nastupom i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Trvenja unutar kraljevske porodice
Iako se očekivalo Bin Salmanovo promovisanje kao prestolonaslednika, trenutak u kome je to učinjeno je iznenađujući, ocenjuje Rojters, jer se budućnost saudijske kraljevine našla u "neproverenim rukama".
Bin Salman je bio zamenik dosadašnjeg prestolonaslednika, rođaka princa Mohameda bin Najefa, iskusnog šefa bezbednosti koji je vodio kampanju protiv "Islamske države" i al Kaide.
Analitičari smatraju da je bin Salmanov brz uspon doveo do trvenja unutar vladajuće porodice zbog čega će saudijska politika biti nepredvidljivija.
Muhammad bin Salman (levo) i Mohammed bin Najef (desno)
Bernard Hajkel (Haykel), profesor na Prinstonu, ističe da je kralj želeo ovim potezom da izbegne borbu za vlast između svog sina i Mohameda bin Najefa.
U očiglednom pokušaju da umiri vladajuću porodicu, u kraljevom dekretu je navedeno da Mohamad bin Salman neće moći da imenuje bilo kog od svojih sinova za naslednika.
Istovremeno, nekoliko mladih prinčeva iz drugih delova kraljevske porodice imenovano je na visoke pozicije u vladi, kako bi se osiguralo njihovo učešće u vladajućoj strukturi.
Zamena prestolonaslednika podstakla je spekulacije na Tviteru da bi ostareli kralj Salman bin Abdulaziz Al Saud mogao da abdicira u korist svog sina, čija mladost i dinamizam privlače mlađe generacije koje čine većinu u saudijskom društvu i žele promene.
Analitičari ističu da je ovim potezom smanjena neizvesnost oko nasleđa, te da se očekuje da će novi prestolonaslednik dobiti dodatna ovlašćenja kako bi ostvario plan o smanjenju zavisnosti Saudijske Arabije od nafte, uključujući i delimičnu privatizaciju državne "Aramko" na čijem se čelu nalazio Bin Salman. To je prvi slučaj da je član kraljevske pozicije zauzimao poziciju koja je ranije bila predviđena za tehnokrate.