Najbogatiji tajkun Srbije, koji se plasirao i na zavidno mesto Forbsove liste najvećih svetskih bogataša, čija reč, kako se veruje, nije bila nevažna ni pri sastavljanju nekih srpskih vlada, prvi put je morao da odgovara na pitanja policije. Da li će uskoro osvanuti i kao sumnjivo lice – sva je prilika, saznaće se uskoro.
Više od 10 kamera i trideset novinara i fotoreportera bilo je na licu mesta, ali Miroslav Mišković, onaj radi koga su došli, ni reč nije prozborio.
Stigao je u crnom BMW-u iz kojeg je ušao na zapadni ulaz Palate Srbija. Tako je opisan dolazak najmoćnijeg srpskog tajkuna na saslušanje u policiju i Upravu za organizovani kriminal. Mišković se saslušava kao građanin, a ne kao osumnjičeno lice, pa je isključeno da prvo saslušanje završi njegovim eventualnim pritvorom. Ispitivanje najmoćnijeg srpskog mogula trajalo je puna četiri sata, ali mediji od njega nakon toga nisu dobili ni najkraću izjavu.
Mišković je saslušan u vezi sa poslovanjem svog preduzeća „Delreal“, ali to neće biti jedina tema na dnevnom redu. Najavljujući da je ovo tek prvo u nizu njegovih saslušanja, ministar pravde Nikola Selaković je precizirao da će biti i razgovora i o Miškovićevom poslovanju sa firmom „Nibens grupa“, Mila Đuraškovića, kome je suđenje u toku, a da je moguće da će tema biti i privatizacija firme „C market“.
U dvanaest godina srpske tranzicije ovo je prv put da država proziva najbogatijeg biznismena Srbije, koji je, veruje se, bio i mecena gotovo svim srpskim političkim partijama i koautor pojedinih srpskih vlada.
"Imamo jedan ozbiljan i strašan problem, a to je da se važne stvari za ovu zemlju prećutkuju ili izobličavaju ili zataškavaju. Mišković je za ovih 26-27 godina i pozivao na saslušanje i saslušavao. Ovo je prvi put za tih 26-27 godina da njega neko poziva na saslušanje i da će biti saslušan, a to radi država Srbija", kazao je ministar Selaković i objasnio da su mnoge teme ranije pokretane, a kasnije "stavljene u fioku."
Pravno stvari stoje ovako: policija izveštaj o saslušanju šalje Tužilaštvu za organizovani kriminal, koju ovo može ili odbaciti, što se procenjuje kao najmanje verovatan scenario ili odrediti dodatno prikupljanje dokaza ili pokrenuti istraga. Ako se ona inicira, Miškoviću bi moglo biti dozvoljeno da se brani sa slobode, ali bi mogao biti zatražen i njegov pritvor ili oduzimanje pasoša.
Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić nedavno je Miškovića optužio da kuje plan da njegovu partiju izbaci iz koalicije, što je rezultiralo Miškovićevom izjavom da aktuelnu vladu podržava. To mu, izgleda, nije mnogo pomoglo jer je Vučić odmah stavio do znanja da se sa Miškovićem neće cenjkati.
U okviru predistražnih radnji u vezi sa poslovima ovog biznismena i Vučić je, kao i ministar pravde, pomenuo besplatnu konverziju lukrativnog zemljišta u Beogradu u korist Miškovićevog preduzeća „Delreal“. Ne tako davno je zbog toga na uzbunu zvonila i Verica Barać, bivša čelnica Saveta za borbu protiv korupcije.
Savet je kao sumnjive privatizacije u kojima figurira Mišković navodio i njegovo preuzimanje firme „C market“, realizovano pod političkim pokroviteljstvom ljudi iz vlade premijera Vojislava Koštunice, nakon čega je Miškovićevo preduzeće postalo dominantno na tržištu i imalo sve uslove za zloupotrebu monopolskog položaja.
Jedan od oštećenih malih akcionara C Marketa je i Vaso Dešić, koji za Radio Slobodana Evropa svedoči kako su on i njegovi kolege tada prevareni.
“Ljudi iz tadašnje vlade Vojislava Koštunice eliminisali su konkurenciju u kupovini akcija nas malih akcionara “C Marketa” i odredili da to bude Mišković, po ceni od 300 evra po akciji, mimo tržišta i ne pitajući ništa male akcionare. O tome kao dokaz imamo Memorandum o razumevanju potpisan pod pokroviteljstvom pojedinih članova vlade, kojim je fiksirana i cena akcije, što je zabranjeno Zakonom o zaštiti konkurencije”, podseća Dešić.
Mutno vreme i pohlepa
Savet za borbu protiv korupcije je tim povodom konstatovao da je dogovor o eliminaciji konkurenata ono što u ovom sumnjivom poslu najviše zabrinjava i upozorio da se, kad god su političari u igri o pregovorima poslovnih ljudi o prometu vlasničkih prava, najčešće radi o korupciji. Gotovo uvek interes u takvim poslovima ispoljavaju političari koji sami ili preko partija kojima upravljaju, očekuju materijalnu korist, navelo je ovo antikorupcijsko telo u svom izveštaju pre pet godina.
Dešić kaže da će mali akcionari zbog prevare u kojoj su njihove akcije otkupljene po četvorostruko nižoj ceni od tržišne ići i do Strazbura. O tome kako je konkurencija udaljena iz preuzimanja “C marketa”, navodi on, svedoči i pismo srpskoj vladi koje je tada uputio direktor slovenačkog Merkatora, takođe zainteresovanog za ovo srpsko preduzeće:
“Zoran Janković, direktor tadašnjeg Merkatora, uputio je otvoreno pismo Miroljubu Labusu, tada potpredsedniku srpske vlade, da odustaje od utakmice jer se ne može trgovati hartijama od vrednosti na taj način da država određuje privilegiju nekim igračima”.
„Preduzimaju se neke radnje koje su optimistične, ali, ipak, oprezna sam. Ovo je, međutim, izuzetno važno: svi takozvani investitori treba da podležu borbi protiv korupcije, ali se drugi investitori koji su svoja sredstva ulagali u našu zemlju, kao i oni koji će ulagati, ne smeju uplašiti. Mora se, naime, pokazati da nema nikakve hajke“, upozorava Vasilićeva.
U dilovima u kojima figurira Mišković, poput pomenutog “Delreal”, kao i u privatizacijama “C Market”-a, prodaji pet putarskih preduzeća koje je kasnije kupila “Nibens grupa” i ostalih sumnjivih dilova sa spiska 24 sporne privatizacije na koje je ukazala Evropska unija, svakako ima elemenata za istragu, ali ona se mora temljeno obaviti, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa ekonomista Mlađen Kovačević:
“Verovatno će se pokazati da je u te 24 sporne privatizacije koje EU pominje bilo veoma problematičnih radnji preko kojih su se neki ljudi obogatili, a država i građani oštećeni. To se događalo zahvaljujući tom mutnom vremenu i odluci Agencije za privatizaciju da onaj ko ponudi najvišu cenu postane kupac, bez obzira šta će od kupljenog preduzeća napraviti. Tu će morati da se uloži ogroman trud da se utvrdi šta je išlo po zakonu, a šta van zakona. Ima, razume se, puno indicija da su tu egoizam i pohlepa igrali vrlo veliku ulogu”, ocenjuje ugledni ekonomista.
Konačno, Miškovića, ali i mnoge druge privredne moćnike Srbije, može zakačiti i istraga pitanja svih pitanja: kako su stekli svoj prvi milion. Zakonski osnov za to ubrzano se sprema. Naime, Aleksandar Vučić je izjavio da bi Predlog zakona o poreklu imovine trebalo da se nađe pred parlamentom do kraja januara, a najkasnije do početka februara iduće godine.
Više od 10 kamera i trideset novinara i fotoreportera bilo je na licu mesta, ali Miroslav Mišković, onaj radi koga su došli, ni reč nije prozborio.
Stigao je u crnom BMW-u iz kojeg je ušao na zapadni ulaz Palate Srbija. Tako je opisan dolazak najmoćnijeg srpskog tajkuna na saslušanje u policiju i Upravu za organizovani kriminal. Mišković se saslušava kao građanin, a ne kao osumnjičeno lice, pa je isključeno da prvo saslušanje završi njegovim eventualnim pritvorom. Ispitivanje najmoćnijeg srpskog mogula trajalo je puna četiri sata, ali mediji od njega nakon toga nisu dobili ni najkraću izjavu.
Mišković je saslušan u vezi sa poslovanjem svog preduzeća „Delreal“, ali to neće biti jedina tema na dnevnom redu. Najavljujući da je ovo tek prvo u nizu njegovih saslušanja, ministar pravde Nikola Selaković je precizirao da će biti i razgovora i o Miškovićevom poslovanju sa firmom „Nibens grupa“, Mila Đuraškovića, kome je suđenje u toku, a da je moguće da će tema biti i privatizacija firme „C market“.
U dvanaest godina srpske tranzicije ovo je prv put da država proziva najbogatijeg biznismena Srbije, koji je, veruje se, bio i mecena gotovo svim srpskim političkim partijama i koautor pojedinih srpskih vlada.
"Imamo jedan ozbiljan i strašan problem, a to je da se važne stvari za ovu zemlju prećutkuju ili izobličavaju ili zataškavaju. Mišković je za ovih 26-27 godina i pozivao na saslušanje i saslušavao. Ovo je prvi put za tih 26-27 godina da njega neko poziva na saslušanje i da će biti saslušan, a to radi država Srbija", kazao je ministar Selaković i objasnio da su mnoge teme ranije pokretane, a kasnije "stavljene u fioku."
Pravno stvari stoje ovako: policija izveštaj o saslušanju šalje Tužilaštvu za organizovani kriminal, koju ovo može ili odbaciti, što se procenjuje kao najmanje verovatan scenario ili odrediti dodatno prikupljanje dokaza ili pokrenuti istraga. Ako se ona inicira, Miškoviću bi moglo biti dozvoljeno da se brani sa slobode, ali bi mogao biti zatražen i njegov pritvor ili oduzimanje pasoša.
Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić nedavno je Miškovića optužio da kuje plan da njegovu partiju izbaci iz koalicije, što je rezultiralo Miškovićevom izjavom da aktuelnu vladu podržava. To mu, izgleda, nije mnogo pomoglo jer je Vučić odmah stavio do znanja da se sa Miškovićem neće cenjkati.
U okviru predistražnih radnji u vezi sa poslovima ovog biznismena i Vučić je, kao i ministar pravde, pomenuo besplatnu konverziju lukrativnog zemljišta u Beogradu u korist Miškovićevog preduzeća „Delreal“. Ne tako davno je zbog toga na uzbunu zvonila i Verica Barać, bivša čelnica Saveta za borbu protiv korupcije.
Savet je kao sumnjive privatizacije u kojima figurira Mišković navodio i njegovo preuzimanje firme „C market“, realizovano pod političkim pokroviteljstvom ljudi iz vlade premijera Vojislava Koštunice, nakon čega je Miškovićevo preduzeće postalo dominantno na tržištu i imalo sve uslove za zloupotrebu monopolskog položaja.
Jedan od oštećenih malih akcionara C Marketa je i Vaso Dešić, koji za Radio Slobodana Evropa svedoči kako su on i njegovi kolege tada prevareni.
“Ljudi iz tadašnje vlade Vojislava Koštunice eliminisali su konkurenciju u kupovini akcija nas malih akcionara “C Marketa” i odredili da to bude Mišković, po ceni od 300 evra po akciji, mimo tržišta i ne pitajući ništa male akcionare. O tome kao dokaz imamo Memorandum o razumevanju potpisan pod pokroviteljstvom pojedinih članova vlade, kojim je fiksirana i cena akcije, što je zabranjeno Zakonom o zaštiti konkurencije”, podseća Dešić.
Mutno vreme i pohlepa
Savet za borbu protiv korupcije je tim povodom konstatovao da je dogovor o eliminaciji konkurenata ono što u ovom sumnjivom poslu najviše zabrinjava i upozorio da se, kad god su političari u igri o pregovorima poslovnih ljudi o prometu vlasničkih prava, najčešće radi o korupciji. Gotovo uvek interes u takvim poslovima ispoljavaju političari koji sami ili preko partija kojima upravljaju, očekuju materijalnu korist, navelo je ovo antikorupcijsko telo u svom izveštaju pre pet godina.
Dešić kaže da će mali akcionari zbog prevare u kojoj su njihove akcije otkupljene po četvorostruko nižoj ceni od tržišne ići i do Strazbura. O tome kako je konkurencija udaljena iz preuzimanja “C marketa”, navodi on, svedoči i pismo srpskoj vladi koje je tada uputio direktor slovenačkog Merkatora, takođe zainteresovanog za ovo srpsko preduzeće:
“Zoran Janković, direktor tadašnjeg Merkatora, uputio je otvoreno pismo Miroljubu Labusu, tada potpredsedniku srpske vlade, da odustaje od utakmice jer se ne može trgovati hartijama od vrednosti na taj način da država određuje privilegiju nekim igračima”.
Jelisaveta Vasilić
U Savetu za borbu protiv korupcije, tela u čijim izveštajima je Miškovićevo ime izuzetno često spominjano, odbijaju da komentarišu detalje pre nego što o svemu javnost bude više upoznata. To nam kaže članica Saveta Jelisaveta Vasilić, koja još upozorava da ova istraga, kao i sve druge koje za cilj imaju suzbijanje korupcije, nikako ne sme da se pretvori u hajku na investitore. Upitana veruje li da će se istražiti svi slučajevi u koje je Mišković upleten, Vasilićeva kaže:„Preduzimaju se neke radnje koje su optimistične, ali, ipak, oprezna sam. Ovo je, međutim, izuzetno važno: svi takozvani investitori treba da podležu borbi protiv korupcije, ali se drugi investitori koji su svoja sredstva ulagali u našu zemlju, kao i oni koji će ulagati, ne smeju uplašiti. Mora se, naime, pokazati da nema nikakve hajke“, upozorava Vasilićeva.
U dilovima u kojima figurira Mišković, poput pomenutog “Delreal”, kao i u privatizacijama “C Market”-a, prodaji pet putarskih preduzeća koje je kasnije kupila “Nibens grupa” i ostalih sumnjivih dilova sa spiska 24 sporne privatizacije na koje je ukazala Evropska unija, svakako ima elemenata za istragu, ali ona se mora temljeno obaviti, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa ekonomista Mlađen Kovačević:
“Verovatno će se pokazati da je u te 24 sporne privatizacije koje EU pominje bilo veoma problematičnih radnji preko kojih su se neki ljudi obogatili, a država i građani oštećeni. To se događalo zahvaljujući tom mutnom vremenu i odluci Agencije za privatizaciju da onaj ko ponudi najvišu cenu postane kupac, bez obzira šta će od kupljenog preduzeća napraviti. Tu će morati da se uloži ogroman trud da se utvrdi šta je išlo po zakonu, a šta van zakona. Ima, razume se, puno indicija da su tu egoizam i pohlepa igrali vrlo veliku ulogu”, ocenjuje ugledni ekonomista.
Konačno, Miškovića, ali i mnoge druge privredne moćnike Srbije, može zakačiti i istraga pitanja svih pitanja: kako su stekli svoj prvi milion. Zakonski osnov za to ubrzano se sprema. Naime, Aleksandar Vučić je izjavio da bi Predlog zakona o poreklu imovine trebalo da se nađe pred parlamentom do kraja januara, a najkasnije do početka februara iduće godine.