Nedavna izjava muftije Muamera Zukorlića da bi Sandžaku mogla pretiti nova radikalizacija nije izazvala preterane reakcije među bošnjačkim političkim strankama. Nešto oprezniji u pogledu moguće radikalizacije u Sandžaku su predstavnici civilnog društva koji političare smatraju najodgovornijim za tenzije, već godinama prisutne u jednom od najnerazvijenih delova Srbije.
Iako je najavio moguću radikalizaciju, muftija Muamer Zukorlić kaže kako ni sam ne zna na koji način će do toga doći, ali da govori o osećaju koji „polako raste u novim generacijama”.
Sead Šaćirović, portparol Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, kaže za RSE, da najavljenu radikalizaciju ne treba shvatiti kao moguće sukobe već kao želju mladih ljudi da Sandžak u budućnosti menjaju:
„Muftija (Zukorlić) je mislio da će ta omladinska snaga i polet dovesti do radikalizacije, naravno, institucionalnim putem, jer tako se mora raditi, imajući u vidu da ovi koji nas danas predstavljaju po tom pitanju ništa ne čine.Sandžak je najnerazvijeniji deo Srbije i područje gde se apsolutno krše i ljudska i vjerska prava.“
Sa druge strane, muftija srbijanski Muhamed Jusufspahić kaže za RSE da nije isključeno da do radikalizacije dođe, ali sumnja da bi se to tako lako moglo dogoditi:
„Da, postoji određeni broj faktora, tu mislim na pojedince, kojima odgovara da se s vremena na vreme javljaju neke incidentne situacije na čijim talasima oni i dalje opstaju. Mislim da postoje vrlo jednostavni mehanizmi koji mogu to da spreče i koji će to sprečiti.“
Prostor Sandžaka dodatno je je bio izložen interesu javnosti, nakon nedavne posete reis-ul-uleme, poglavara Islamske zajednice BiH Mustafe Cerića, koji je tokom te posete izjavio da su ugrožena verska prava muslimana. Ta izjava izazvala je spiralu reakcija. Prvo je ministar vera Bogoljub Šijaković, izjavio da Mustafa Cerić, zbog svojih izjava, nije dobrodošao u Srbiji, a nakon toga muftija Zukorlić zatražio je od ministra Šijakovića da podnese ostavku, zbog, kako je naveo, uvreda i kleveta iznetih na račun Mustafe Cerića.
Gotovo svakodnevni napadi između dve islamske zajednice u Srbiji (od kojih jedna smatra da sedište treba da bude u Beogradu, a druga da je administrativni i duhovni centar u Sarajevu) ponovo su otvorile čitav niz pitanja o sprezi između verskih i političkih podela u Sandžaku. Pored toga, predstavnici organizacija za zaštitu ljudskih prava, ističu da su politički zvaničnici najodgovorniji za produbljivanjekrize koja je poslednjih godina sve prisutnija između bošnjačkih političkih i verskih lidera.
Predstavnici bošnjačkih političkih stranaka ističu da su takve ocene preterane i da Sandžaku, barem u ovakvom političkom ambijentu, ne prete nikakva nova radikalizacija.
Esad Džudžević, iz Bošnjačko-demokratske stranke Sandžaka (koju predvodi Sulejman Ugljanin) i posalnik u Skupštini Srbije, kaže za RSE da je „svaki radikalizam u Sandžaku, koji je primećen poslednjih godina, vezan upravo za muftiju Muamera Zukorlića”:
„Situacija u Sandžaku je veoma stabilna. Mi imamo dva ministra u vladi iz obe bošnjačke stranke, jedino ko remeti taj mir je muftija Zukorlić koji, vidim ovih dana iz medija, nije zadovoljan nekim svojim ličnim položajem u islamskoj zajednici i iz toga izbijaju njegove frustracije. Tako da, bilo koja vrsta radikalizacije i podizanja tenzija isključivo zavisi od gospodina Zukorlića.“
Meho Omerović, potpredsednik Sandžačke demokratske partije (čiji je predsednik Rasim Ljajić), i takođe poslanik u Skupštini Srbije, kaže za RSE da deo vernika i stanovnika Sandžaka oseća napetost o kojoj govori muftija Zukorlić, ali da se stanje u budućnosti ipak neće radikalizovati:
„Verujem da neće doći do radikalizacije i nekih, ne daj bože, novih sukoba do kojih je između vernika uskoroj prošlosti dolazilo. Ali, da su klima i ambijent takvi da su ljudi spremni da naprave svašta, to smo već videli u proteklom periodu, pogotovo kada imamo situaciju koju ne treba zanemariti, a koja može da bude jedan fitilj, a to je da je 50 procenata stanovnika Novog Pazara i Tutina nezaposleno.“
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava koji je već godinama u različitim projektima za osnaživanje civilnog društva, prisutan u Sandžaku, kaže za RSE da su izjave ministra Šijakovića neprikladne i da to pokazuje kakve sve reperkusije mogu proizaći iz odluka najviših državnih zvaničnika. On naglašava da u Sandžaku ima i određenih kršenja ljudskih prava, ali da je najveći problem taj što država određene manjine, bilo verske ili etničke, gura u neku vrstu segregacije:
„Mi znamo kakav je odnos naše politike prema islamu i prema drugim verama, bez obzira što se zakonom priznaju najveće verske zajednice, ali praktičan, dnevno... odnos prema njima je negativan. Mi živimo u jednom vrlo brutalnom društvu gde je nasilje postalo oznaka i u konstantnoj ksenofobiji i autizmu. Prema tome, to su sve elementi koji u velikoj meri određuju položaj manjina i njihovo osećanje sigurnosti u takvom društvu.“
Sead Šaćirović, portparol Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, kaže za RSE, da najavljenu radikalizaciju ne treba shvatiti kao moguće sukobe već kao želju mladih ljudi da Sandžak u budućnosti menjaju:
„Muftija (Zukorlić) je mislio da će ta omladinska snaga i polet dovesti do radikalizacije, naravno, institucionalnim putem, jer tako se mora raditi, imajući u vidu da ovi koji nas danas predstavljaju po tom pitanju ništa ne čine.
Postoji određeni broj faktora, tu mislim na pojedince, kojima odgovara da se s vremena na vreme javljaju neke incidentne situacije na čijim talasima oni i dalje opstaju.
Sa druge strane, muftija srbijanski Muhamed Jusufspahić kaže za RSE da nije isključeno da do radikalizacije dođe, ali sumnja da bi se to tako lako moglo dogoditi:
„Da, postoji određeni broj faktora, tu mislim na pojedince, kojima odgovara da se s vremena na vreme javljaju neke incidentne situacije na čijim talasima oni i dalje opstaju. Mislim da postoje vrlo jednostavni mehanizmi koji mogu to da spreče i koji će to sprečiti.“
Prostor Sandžaka dodatno je je bio izložen interesu javnosti, nakon nedavne posete reis-ul-uleme, poglavara Islamske zajednice BiH Mustafe Cerića, koji je tokom te posete izjavio da su ugrožena verska prava muslimana. Ta izjava izazvala je spiralu reakcija. Prvo je ministar vera Bogoljub Šijaković, izjavio da Mustafa Cerić, zbog svojih izjava, nije dobrodošao u Srbiji, a nakon toga muftija Zukorlić zatražio je od ministra Šijakovića da podnese ostavku, zbog, kako je naveo, uvreda i kleveta iznetih na račun Mustafe Cerića.
Gotovo svakodnevni napadi između dve islamske zajednice u Srbiji (od kojih jedna smatra da sedište treba da bude u Beogradu, a druga da je administrativni i duhovni centar u Sarajevu) ponovo su otvorile čitav niz pitanja o sprezi između verskih i političkih podela u Sandžaku. Pored toga, predstavnici organizacija za zaštitu ljudskih prava, ističu da su politički zvaničnici najodgovorniji za produbljivanje
Jedino ko remeti taj mir je muftija Zukorlić koji, vidim ovih dana iz medija, nije zadovoljan nekim svojim ličnim položajem u islamskoj zajednici i iz toga izbijaju njegove frustracije.
Predstavnici bošnjačkih političkih stranaka ističu da su takve ocene preterane i da Sandžaku, barem u ovakvom političkom ambijentu, ne prete nikakva nova radikalizacija.
Esad Džudžević, iz Bošnjačko-demokratske stranke Sandžaka (koju predvodi Sulejman Ugljanin) i posalnik u Skupštini Srbije, kaže za RSE da je „svaki radikalizam u Sandžaku, koji je primećen poslednjih godina, vezan upravo za muftiju Muamera Zukorlića”:
„Situacija u Sandžaku je veoma stabilna. Mi imamo dva ministra u vladi iz obe bošnjačke stranke, jedino ko remeti taj mir je muftija Zukorlić koji, vidim ovih dana iz medija, nije zadovoljan nekim svojim ličnim položajem u islamskoj zajednici i iz toga izbijaju njegove frustracije. Tako da, bilo koja vrsta radikalizacije i podizanja tenzija isključivo zavisi od gospodina Zukorlića.“
Meho Omerović, potpredsednik Sandžačke demokratske partije (čiji je predsednik Rasim Ljajić), i takođe poslanik u Skupštini Srbije, kaže za RSE da deo vernika i stanovnika Sandžaka oseća napetost o kojoj govori muftija Zukorlić, ali da se stanje u budućnosti ipak neće radikalizovati:
„Verujem da neće doći do radikalizacije i nekih, ne daj bože, novih sukoba do kojih je između vernika u
Mi znamo kakav je odnos naše politike prema islamu i prema drugim verama, bez obzira što se zakonom priznaju najveće verske zajednice, ali praktičan, dnevno... odnos prema njima je negativan.
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava koji je već godinama u različitim projektima za osnaživanje civilnog društva, prisutan u Sandžaku, kaže za RSE da su izjave ministra Šijakovića neprikladne i da to pokazuje kakve sve reperkusije mogu proizaći iz odluka najviših državnih zvaničnika. On naglašava da u Sandžaku ima i određenih kršenja ljudskih prava, ali da je najveći problem taj što država određene manjine, bilo verske ili etničke, gura u neku vrstu segregacije:
„Mi znamo kakav je odnos naše politike prema islamu i prema drugim verama, bez obzira što se zakonom priznaju najveće verske zajednice, ali praktičan, dnevno... odnos prema njima je negativan. Mi živimo u jednom vrlo brutalnom društvu gde je nasilje postalo oznaka i u konstantnoj ksenofobiji i autizmu. Prema tome, to su sve elementi koji u velikoj meri određuju položaj manjina i njihovo osećanje sigurnosti u takvom društvu.“