Povodom najave Svetozar Čiplića, ministra za ljudska i manjinska prava u Vladi Srbije, da će raspisati nove izbore za Bošnjački nacionalni savet zato što je istekao zakonom predviđen rok za formiranje tog tela, u Bošnjačkoj kulturnoj zajednici muftije Muamera Zukorlića - koja je kao lista sa najvećim brojem glasova na prethodnim izborima, početkom jula formirala Nacionalni savet – odbacuju takvu odluku i najavljuju bojkot novih izbora.
Proces polarizacije odnosa na Sandžaku, koja se koja se prvo manifestovala kroz delovanje političkih partija, a potom i formiranje dve verske zajednice, sada će, najverovatnije dobiti novu dimeziju – u obliku dva Bošnjačka nacionalna saveta.
Predstavnici Bošnjačke kulturne zajednice ne vide ni jedan razlog za raspisivanje novih izbora i ubeđeni su da je Nacionalni savet Bošnjaka, nakon prolećnih izbora, formiran u skladu sa zakonom i Ustavom.
Predsednik Izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog vijeća Samir Tandir kategoričan je u stavu – da novi izbori ne dolaze u obzir.
„ Što se tiče naše reakcije na raspisivanje izbora, ona može biti samo aktivni bojkot. Očigledna je tendencija aktuelne vlasti u Beogradu da se u Sandžaku stvori jedana paralelizam. Sličan fenomen imali smo i na Kosovu osamdesetih godina, kada je zvanični Beograd instalirao svoje satelite i tamošnje stanovništvo dijelio na podobne i nepodobne Albance. Ovde imamo jednu sličnu priču“, kaže Tandir.
Za Vladu Srbije i ministra Svetozara Čiplića Nacionalni savet Bošnjaka još uvek nije formiran, a novi izbori bi trebalo da budu održani u roku od 60 do 90 dana od raspisivanja.
U izjavi državnoj televiziji, Čiplić je kratko poručio da će Bošnjaci birati nove predstavnike, zato što je istekao zakonom predviđen rok za formiranje tog nacionalnog saveta:
"Otvara se pitanje da li će i ko sve učestvovati na izborima, to jest, da li neki od onih političkih činilaca bosnjačkog naroda koji će se pojaviti na novim izborima za nacionalni savet, mogu da prevazidju neke individualne političke interese", rekao je Čiplić.
Kulminacija diskriminacije
Na izborima za nacionalni savet Bošnjaka u junu, Bošnjačka kulturna zajednica muftije Muamera Zukorlića osvojila je 17 mandata, Bošnjačka lista Sulejmana Ugljanina 13, a Bošnjački preporod Rasima Ljajića pet mandata.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava letos nije priznalo sednicu na kojoj je 17 kandidata Bošnjačke kulturne zajednice, uz podršku dvojice sa liste Bošnjačkog preporoda, proglasilo Veće konstituisanim.
Najnoviji potez prvog čoveka ovog minisrstva Svetozara Čiplića, Samir Tandir tumači kao - kako kaže - „kontinuitet njegovog diskriminatorskog odnosa“
„Kako njegovog ministarstva, tako i cijele aktuelne vlasti. Permanentna diskriminacija nad Bošnjacima, koja se sprovodi zadnjih nekoliko decenija, je kulminirala poslednje tri godine. I ovu najavu Svetizara Čiplića treba gledati u kontekstu kriminalnih aktivnosti koje je on i ranije sprovodio. Što se nas tiče, mi ćemo sprovesti sve pravne radnje koje su neophodne da bi se zaštitila izborna volja bošnjačkog naroda i da bi se zaštitilo, već konstituisano, Bošnjačko nacionalno vijeće“, navodi Tandir.
Tandir kaže da je trajno opredeljenje Bošnjačke kulturne zajednice da se sva otvorena pitanja i problemi u sandžačkoj regiji reše dijalogom, naglašavajući da njihovi pozivi na razgovor nisu dobili pozivan odgovor.
I Semiha Kačar, iz Sandžačkog odbora za ljudska prava, ubeđena je da je dijalog najbolje rešenje:
„Vjerovatno će doći do bojkotovanja izbora od strane Bošnjačke kulturne zajednice, što nije dobro. Takođe ni prijetnje internacionalizacijom Sandžaka ne vode u dobro i mogu uploviti u neke opasne vode, s obzirom da ovdje imamo veliku podjeljenost unutar bošnjačke zajednice, kako po vjerskoj, tako i po političkoj osnovi. To dovodi do uznemirenja svih građana. Bilo je neophodno da se pregovori nastave“, ubeđena je Semiha Kačar.
„Beogradskim vlastima, na neki način, ovde odgovara situacija kontrolisanih tenzija“, kaže Sead Biberović iz novopazarske Nevladine organizacije „Urban in“, napominjući da je Vlada u Beogradu od početka radila po zakonu na Sandžaku ne bi postojala ovakva polarizacija i konflikti.
Biberović, međutim, ne veruje da će situacija eskalirati eventualnim formiranjem paralelnog Bošnjačkog saveta.
„Ali ja i dalje stojim na stanovištu da sve to zavisi od želje i volje beogradskih vlasti i od toga, do koje granice su oni spremni da tolerišu, odnosno, podgrevaju to zaoštravanje među sukobljenim stranama. U ovom slučaju, kao i u mnogim drugim kada govorimo o konfliktima u Sandžaku, glavni faktor su, ipak, beogradske vlasti", ocenjuje Biberović.
Proces polarizacije odnosa na Sandžaku, koja se koja se prvo manifestovala kroz delovanje političkih partija, a potom i formiranje dve verske zajednice, sada će, najverovatnije dobiti novu dimeziju – u obliku dva Bošnjačka nacionalna saveta.
Predstavnici Bošnjačke kulturne zajednice ne vide ni jedan razlog za raspisivanje novih izbora i ubeđeni su da je Nacionalni savet Bošnjaka, nakon prolećnih izbora, formiran u skladu sa zakonom i Ustavom.
Predsednik Izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog vijeća Samir Tandir kategoričan je u stavu – da novi izbori ne dolaze u obzir.
„ Što se tiče naše reakcije na raspisivanje izbora, ona može biti samo aktivni bojkot. Očigledna je tendencija aktuelne vlasti u Beogradu da se u Sandžaku stvori jedana paralelizam. Sličan fenomen imali smo i na Kosovu osamdesetih godina, kada je zvanični Beograd instalirao svoje satelite i tamošnje stanovništvo dijelio na podobne i nepodobne Albance. Ovde imamo jednu sličnu priču“, kaže Tandir.
Za Vladu Srbije i ministra Svetozara Čiplića Nacionalni savet Bošnjaka još uvek nije formiran, a novi izbori bi trebalo da budu održani u roku od 60 do 90 dana od raspisivanja.
U izjavi državnoj televiziji, Čiplić je kratko poručio da će Bošnjaci birati nove predstavnike, zato što je istekao zakonom predviđen rok za formiranje tog nacionalnog saveta:
"Otvara se pitanje da li će i ko sve učestvovati na izborima, to jest, da li neki od onih političkih činilaca bosnjačkog naroda koji će se pojaviti na novim izborima za nacionalni savet, mogu da prevazidju neke individualne političke interese", rekao je Čiplić.
Kulminacija diskriminacije
Na izborima za nacionalni savet Bošnjaka u junu, Bošnjačka kulturna zajednica muftije Muamera Zukorlića osvojila je 17 mandata, Bošnjačka lista Sulejmana Ugljanina 13, a Bošnjački preporod Rasima Ljajića pet mandata.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava letos nije priznalo sednicu na kojoj je 17 kandidata Bošnjačke kulturne zajednice, uz podršku dvojice sa liste Bošnjačkog preporoda, proglasilo Veće konstituisanim.
Najnoviji potez prvog čoveka ovog minisrstva Svetozara Čiplića, Samir Tandir tumači kao - kako kaže - „kontinuitet njegovog diskriminatorskog odnosa“
„Kako njegovog ministarstva, tako i cijele aktuelne vlasti. Permanentna diskriminacija nad Bošnjacima, koja se sprovodi zadnjih nekoliko decenija, je kulminirala poslednje tri godine. I ovu najavu Svetizara Čiplića treba gledati u kontekstu kriminalnih aktivnosti koje je on i ranije sprovodio. Što se nas tiče, mi ćemo sprovesti sve pravne radnje koje su neophodne da bi se zaštitila izborna volja bošnjačkog naroda i da bi se zaštitilo, već konstituisano, Bošnjačko nacionalno vijeće“, navodi Tandir.
Tandir kaže da je trajno opredeljenje Bošnjačke kulturne zajednice da se sva otvorena pitanja i problemi u sandžačkoj regiji reše dijalogom, naglašavajući da njihovi pozivi na razgovor nisu dobili pozivan odgovor.
I Semiha Kačar, iz Sandžačkog odbora za ljudska prava, ubeđena je da je dijalog najbolje rešenje:
„Vjerovatno će doći do bojkotovanja izbora od strane Bošnjačke kulturne zajednice, što nije dobro. Takođe ni prijetnje internacionalizacijom Sandžaka ne vode u dobro i mogu uploviti u neke opasne vode, s obzirom da ovdje imamo veliku podjeljenost unutar bošnjačke zajednice, kako po vjerskoj, tako i po političkoj osnovi. To dovodi do uznemirenja svih građana. Bilo je neophodno da se pregovori nastave“, ubeđena je Semiha Kačar.
„Beogradskim vlastima, na neki način, ovde odgovara situacija kontrolisanih tenzija“, kaže Sead Biberović iz novopazarske Nevladine organizacije „Urban in“, napominjući da je Vlada u Beogradu od početka radila po zakonu na Sandžaku ne bi postojala ovakva polarizacija i konflikti.
Biberović, međutim, ne veruje da će situacija eskalirati eventualnim formiranjem paralelnog Bošnjačkog saveta.
„Ali ja i dalje stojim na stanovištu da sve to zavisi od želje i volje beogradskih vlasti i od toga, do koje granice su oni spremni da tolerišu, odnosno, podgrevaju to zaoštravanje među sukobljenim stranama. U ovom slučaju, kao i u mnogim drugim kada govorimo o konfliktima u Sandžaku, glavni faktor su, ipak, beogradske vlasti", ocenjuje Biberović.