Očekivano, bez dogovora sa Ukrajinom u Viljnusu. Lideri Evropske unije nisu uspeli prvog dana dvodnevnog samita "Istočno partnerstvo" u Vilnjusu da ubede Ukrajinu da potpiše sporazum o pridruživanju i zoni slobodne trgovine, izjavila je predsednica Litvanije Dalija Gribauskajte posle neformalne radne večere na samitu "Istočnog partnerstva". Kijev, pod snažnim uticajem Moskve, i bez obzira na pritisak proevropskih političkih opcija u zemlji, ostaje pri nedavno učinjenom obrtu.
Argumenti Evropske unije nisu doprili do ušiju Viktora Janjukoviča. Tako se izrazila predsednica Litvanije pošto je na večeri, u nešto opuštenijoj atmosferi, pokušala da ga ubedi da odustaje od distanciranja od Evropske unije. "Sve zemlje, posebno 12 novih članica, rekle su da su na primeru pokazale šta znači sporazum o slobodnoj trgovini sa Evropom, i da je tokom 15 godina tih 12 novih članica ostvarilo takav napredak upravo zato što su potpisale taj sporazum", rekla je Gribauskajte:
“Bilo je uspona i padova, od početka Inicijative za istočno partnerstvo iz Praga. Ali sada, sa ponosom možemo reći, da je Evropa zaista šira”, podvukla je ona, ali bez efekta na stav sa kojim su Ukrajinci stigli u glavni grad Litvanije. U sličnom tonu je nastavljeno da je sve u rukama Kijeva, te da ostaju dobrodošli u evropsku porodicu.
Podvukla je to i visoka predstavnica EU za spoljnu politku i bezbednost Ketrin Ešton:
"Veoma smo jasni. Hoćemo snažne odnose sa Ukrajinom. Verujemo da posebno u sferi ekonomije može biti učinjeno mnogo toga u korist građana Ukrajine i u korist Evropske unije, kao i to može da se sprovede na način koji bi bio komplamentaran sa svim drugim odnosima koje oni žele da imaju. Mi to apsolutno cenimo”.
“Jasno ćemo staviti do znanja da je Evropska unija spremna da prihvati Ukrajinu kao pridruženog člana, da potpišemo Sporazum o pridruživanj. Nemam nadu da će se to ovog puta i dogoditi. Ali vrata ostaju otvorena”.
Ipak, iz Viljnusa ne stižu samo obeshrabrujuće vesti po evropsku perspektivu. U tom svetlu, sa entuzijazmom, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso je saopštio:
“Oduševljen sam što stojim danas ovde i svedočim o veoma važnom događaju, parafiranju Sporzuma o pridruživanju sa Gruzijom i Moldavijom. Ovo je važna prekretnica, označava novu fazu u našim odnosima.”
Baroso je dodao da je reč o istorijskom događaju, kojim je označen početak pregovora koji će voditi potpisivanju sporazuma. I to bi lako mogao biti vrhunac samita u Viljnusu, nazvanog “Istočno partnerstvo – Ukrajina, Belorusija, Moldavija, Gruzija, Jermenija i Azerbjedžan”. To je skup koji se zbiva u atmosferi od Rusije neočekivano nametnute utakmice za podelu sfera uticaja na prostoru bivših sovjetskih republika.
Ukrajina kao najintrigantnije pitanje ostaje u žiži, bez sigurnih procena o tome koliko dugo će se Janukovič držati kursa zauzetog prošle sedmice. Ukrajinski politikolog Oleksej Haran, u izjavi za RSE, ocenjuje:
“Mislim da Janukovič mora da izdrži do izbora 2015. godine. Moramo razumeti da sve što on radi nema veze sa evrointegracijama, pa ni odnosima sa Rusijom. Sve je pitanje moći za Janukoviča”.
Argumenti Evropske unije nisu doprili do ušiju Viktora Janjukoviča. Tako se izrazila predsednica Litvanije pošto je na večeri, u nešto opuštenijoj atmosferi, pokušala da ga ubedi da odustaje od distanciranja od Evropske unije. "Sve zemlje, posebno 12 novih članica, rekle su da su na primeru pokazale šta znači sporazum o slobodnoj trgovini sa Evropom, i da je tokom 15 godina tih 12 novih članica ostvarilo takav napredak upravo zato što su potpisale taj sporazum", rekla je Gribauskajte:
“Bilo je uspona i padova, od početka Inicijative za istočno partnerstvo iz Praga. Ali sada, sa ponosom možemo reći, da je Evropa zaista šira”, podvukla je ona, ali bez efekta na stav sa kojim su Ukrajinci stigli u glavni grad Litvanije. U sličnom tonu je nastavljeno da je sve u rukama Kijeva, te da ostaju dobrodošli u evropsku porodicu.
Podvukla je to i visoka predstavnica EU za spoljnu politku i bezbednost Ketrin Ešton:
"Veoma smo jasni. Hoćemo snažne odnose sa Ukrajinom. Verujemo da posebno u sferi ekonomije može biti učinjeno mnogo toga u korist građana Ukrajine i u korist Evropske unije, kao i to može da se sprovede na način koji bi bio komplamentaran sa svim drugim odnosima koje oni žele da imaju. Mi to apsolutno cenimo”.
Viktor Januković i Fransoa Oland na samitu u Vilnjusu
Nastojanjima da se motiviše Ukrajina priključila se i nemačka kancelarka Angela Merkel. Doduše, bez ambicije da gaji lažne nade:“Jasno ćemo staviti do znanja da je Evropska unija spremna da prihvati Ukrajinu kao pridruženog člana, da potpišemo Sporazum o pridruživanj. Nemam nadu da će se to ovog puta i dogoditi. Ali vrata ostaju otvorena”.
Ipak, iz Viljnusa ne stižu samo obeshrabrujuće vesti po evropsku perspektivu. U tom svetlu, sa entuzijazmom, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso je saopštio:
“Oduševljen sam što stojim danas ovde i svedočim o veoma važnom događaju, parafiranju Sporzuma o pridruživanju sa Gruzijom i Moldavijom. Ovo je važna prekretnica, označava novu fazu u našim odnosima.”
Baroso je dodao da je reč o istorijskom događaju, kojim je označen početak pregovora koji će voditi potpisivanju sporazuma. I to bi lako mogao biti vrhunac samita u Viljnusu, nazvanog “Istočno partnerstvo – Ukrajina, Belorusija, Moldavija, Gruzija, Jermenija i Azerbjedžan”. To je skup koji se zbiva u atmosferi od Rusije neočekivano nametnute utakmice za podelu sfera uticaja na prostoru bivših sovjetskih republika.
Ukrajina kao najintrigantnije pitanje ostaje u žiži, bez sigurnih procena o tome koliko dugo će se Janukovič držati kursa zauzetog prošle sedmice. Ukrajinski politikolog Oleksej Haran, u izjavi za RSE, ocenjuje:
“Mislim da Janukovič mora da izdrži do izbora 2015. godine. Moramo razumeti da sve što on radi nema veze sa evrointegracijama, pa ni odnosima sa Rusijom. Sve je pitanje moći za Janukoviča”.