Šesnaesti samit Pokreta nesvrstanih koji okuplja 120 zemalja počeo je u četvrtak u Teheranu i na skupu Iran preuzima trogodišnje predsedavanje Pokretom.
U uvodnom govoru na otvaranju samita vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei rekao je da Iran "nikad neće nastojati da stekne atomsko oružje". On je međutim dodao da Iran neće odustati od "prava iranskog naroda da koriste nuklearnu energiju u minrodopske svrhe".
Zapadne zemlje strahuju da pod plaštom mirnodopskog programa Iran razvija nuklearne bojne glave, što Teheran stalno demantuje.
Hamnei je osudio i kako je rekao "diktaturu" Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN).
"Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija ima iracionalnu strukturu, nepravednu i potpuno antidemokratsku, koja predstavlja očiglednu diktaturu", rekao je Hamnej u svom uvodnom govoru na otvaranju samita kome prisustvuje i generalni sekretar UN Ban Ki Mun.
Ban je pak pozvao iranske vlasti da primenjuju rezolucije Saveta bezbednosti UN i ponovo osudio njihovo negiranje holokausta i prava na postojanje izraelske države.
Iran mora da "u potpunosti poštuje relevantne rezolucije Saveta bezbednosti i da u potpunosti sarađuje sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju" (IAEA), rekao je na otvaranju samita i upozorio na opasnost od "spirale nasilja" po pitanju iranskog nuklearnog programa.
"U interesu mira i bezbednosti u regionu i svetu, zahtevam od iranske vlade da preduzme neophodne mere za obnovu međunarodnog poverenja po pitanju isključivo mirnodopskog karaktera njenog nuklearnog programa", rekao je on.
Generalni sekretar je takođe pozvao lidere "svih strana" uključenih u iransku nuklearnu krizu da "prestanu sa provokativnim pretnjama" i osudio negiranje holokausta zbog takvih izjava iranskih lidera.
"Tvrditi da neka država članica UN nema pravo na postojanje ili je opisivati rasističkim terminima ne da je potpuno loše već je i pretnja samim principima UN koje smo se obavezali da ćemo svi braniti", rekao je Ban.
U međuvremenu je na skupu u Teheranu predsednik Egipta Mohamed Morsi izjavio da se krvoproliće u Siriji može okončati „samo ukoliko postoji pomoć sa strane“, a tokom njegovog govora sirijska delegacija je napustila salu.
Sirija je potrebna mirna tranzicija prema demokratiji, a nasilni režim treba da se okonča, poručio je.
"Krvoproliće je naša odgovornost i mora nam biti jasno da ono ne može da prestane bez aktivnog uključivanja svih nas“, rekao je Morsi.
Inače, ovo je prva poseta jednog egipаtskog liderа Irаnu od Irаnske revolucije 1979. Ta poseta iranskoj prestonici od "nekoliko sati" na povratku sa puta iz Kine biće isključivo posvećena samitu nesvrstanih, rekao je uoči Morsijevog dolaska njegov portparol, Jaser Ali.
Kritike
Ban nije gubio vreme po dolasku u Teheran i u sredu uveče je, samo nakon nekoliko sati nakon što je stigao, kritikovao svoje iranske domaćine izrazivši "ozbiljnu zabrinutost" zbog stanja ljudskih prava u toj zemlji i pozvavši je na saradnju sa svetskom organizacijom u unapređenju sloboda.
"Razgovarali smo kako UN mogu zajednički sa Iranom da rade na unapređenju situacije s ljudskim pravima. Ozbiljno smo zabrinuti zbog zloupotreba i kršenja ljudskih prava u ovoj zemlji", rekao je Ban na konferenciji za novinare, dok je pored njega sedeo predsednik iranskog parlamenta Ali Laridžani, koji se namrštio na te opaske.
Iranske opozicione grupe pozvale su Bana da iskoristi svoju posetu Teheranu kao priliku za kritiku vladajućeg sistema Irana, naročito kada se radi o odnosu prema političkim disidentima, uključujući i kućni pritvor opozicionim liderima Miru Huseinu Musaviju i Mahdiju Karubiju.
Generalni sekretar UN sreo se u sredu uveče i sa iranskim predsednikom Mahmudom Ahmedinedžadom i vrhovnim liderom ajatolahom Ali Hameneijem.
Portparol UN-a Martin Nesirki izjavio je da je Ban poručio obojici iranskih lidera da su njihovi anti-izraelski komentari bili "uvredljivi i zapaljivi":
"On je takođe pomenuo svoj sastanak sa predsednikom Ahmadinedžadom i poseban sa vrhovnim vođom ajatolahom Alijem Hamneijem, gde se snažno suprotstavio skorašnjim izjavama iranskih zvaničnika koji poriču Holokaust i pravo Izraela na postojanje", rekao je on.
Nesirki je takođe dodao da je Ban rekao Hamneiju i Ahmadinedžadu da je neophodan opipljiv napredak kako bi se okončao spor oko iranskog nuklearnog programa.
SAD i Izrael su izrazili rezervisanost zbog ove posete Bana, koja daje značaj diplomatskom događaju koji Iran koristi u pokušaju da probije izolaciju kojom zapadne zemlje žele da izvrše pritisak na Teheran zbog njegovog kontroverznog nuklearnog programa.
Izraelski premijer Bendžamin Netanjahu kritikovao je samit, nazvavši ga "mrljom čovečanstva" nakon iranskog poricanja pravu Izraela da postoji.
Iranske vođe i lokalni mediji predstavljaju ovaj samit kao diplomatski uspeh zemlje i dokaz da Zapad nije uspeo da izoluje Teheran, i pored namera da to uradi zbog iranskog spornog nuklearnog programa.
Pokret nesvrstanih predstavlja gotovo dve trećine zemalja članica Ujedinjenih nacija.
U uvodnom govoru na otvaranju samita vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei rekao je da Iran "nikad neće nastojati da stekne atomsko oružje". On je međutim dodao da Iran neće odustati od "prava iranskog naroda da koriste nuklearnu energiju u minrodopske svrhe".
Zapadne zemlje strahuju da pod plaštom mirnodopskog programa Iran razvija nuklearne bojne glave, što Teheran stalno demantuje.
Hamnei je osudio i kako je rekao "diktaturu" Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN).
"Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija ima iracionalnu strukturu, nepravednu i potpuno antidemokratsku, koja predstavlja očiglednu diktaturu", rekao je Hamnej u svom uvodnom govoru na otvaranju samita kome prisustvuje i generalni sekretar UN Ban Ki Mun.
Ban je pak pozvao iranske vlasti da primenjuju rezolucije Saveta bezbednosti UN i ponovo osudio njihovo negiranje holokausta i prava na postojanje izraelske države.
Iran mora da "u potpunosti poštuje relevantne rezolucije Saveta bezbednosti i da u potpunosti sarađuje sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju" (IAEA), rekao je na otvaranju samita i upozorio na opasnost od "spirale nasilja" po pitanju iranskog nuklearnog programa.
"U interesu mira i bezbednosti u regionu i svetu, zahtevam od iranske vlade da preduzme neophodne mere za obnovu međunarodnog poverenja po pitanju isključivo mirnodopskog karaktera njenog nuklearnog programa", rekao je on.
Generalni sekretar je takođe pozvao lidere "svih strana" uključenih u iransku nuklearnu krizu da "prestanu sa provokativnim pretnjama" i osudio negiranje holokausta zbog takvih izjava iranskih lidera.
"Tvrditi da neka država članica UN nema pravo na postojanje ili je opisivati rasističkim terminima ne da je potpuno loše već je i pretnja samim principima UN koje smo se obavezali da ćemo svi braniti", rekao je Ban.
U međuvremenu je na skupu u Teheranu predsednik Egipta Mohamed Morsi izjavio da se krvoproliće u Siriji može okončati „samo ukoliko postoji pomoć sa strane“, a tokom njegovog govora sirijska delegacija je napustila salu.
Sirija je potrebna mirna tranzicija prema demokratiji, a nasilni režim treba da se okonča, poručio je.
"Krvoproliće je naša odgovornost i mora nam biti jasno da ono ne može da prestane bez aktivnog uključivanja svih nas“, rekao je Morsi.
Inače, ovo je prva poseta jednog egipаtskog liderа Irаnu od Irаnske revolucije 1979. Ta poseta iranskoj prestonici od "nekoliko sati" na povratku sa puta iz Kine biće isključivo posvećena samitu nesvrstanih, rekao je uoči Morsijevog dolaska njegov portparol, Jaser Ali.
Kritike
Ban nije gubio vreme po dolasku u Teheran i u sredu uveče je, samo nakon nekoliko sati nakon što je stigao, kritikovao svoje iranske domaćine izrazivši "ozbiljnu zabrinutost" zbog stanja ljudskih prava u toj zemlji i pozvavši je na saradnju sa svetskom organizacijom u unapređenju sloboda.
"Razgovarali smo kako UN mogu zajednički sa Iranom da rade na unapređenju situacije s ljudskim pravima. Ozbiljno smo zabrinuti zbog zloupotreba i kršenja ljudskih prava u ovoj zemlji", rekao je Ban na konferenciji za novinare, dok je pored njega sedeo predsednik iranskog parlamenta Ali Laridžani, koji se namrštio na te opaske.
Iranske opozicione grupe pozvale su Bana da iskoristi svoju posetu Teheranu kao priliku za kritiku vladajućeg sistema Irana, naročito kada se radi o odnosu prema političkim disidentima, uključujući i kućni pritvor opozicionim liderima Miru Huseinu Musaviju i Mahdiju Karubiju.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun i predsednik iranske Skupštine Ali Laridžani, 29. avgust 2012.
Generalni sekretar UN sreo se u sredu uveče i sa iranskim predsednikom Mahmudom Ahmedinedžadom i vrhovnim liderom ajatolahom Ali Hameneijem.
Portparol UN-a Martin Nesirki izjavio je da je Ban poručio obojici iranskih lidera da su njihovi anti-izraelski komentari bili "uvredljivi i zapaljivi":
"On je takođe pomenuo svoj sastanak sa predsednikom Ahmadinedžadom i poseban sa vrhovnim vođom ajatolahom Alijem Hamneijem, gde se snažno suprotstavio skorašnjim izjavama iranskih zvaničnika koji poriču Holokaust i pravo Izraela na postojanje", rekao je on.
Nesirki je takođe dodao da je Ban rekao Hamneiju i Ahmadinedžadu da je neophodan opipljiv napredak kako bi se okončao spor oko iranskog nuklearnog programa.
SAD i Izrael su izrazili rezervisanost zbog ove posete Bana, koja daje značaj diplomatskom događaju koji Iran koristi u pokušaju da probije izolaciju kojom zapadne zemlje žele da izvrše pritisak na Teheran zbog njegovog kontroverznog nuklearnog programa.
Izraelski premijer Bendžamin Netanjahu kritikovao je samit, nazvavši ga "mrljom čovečanstva" nakon iranskog poricanja pravu Izraela da postoji.
Iranske vođe i lokalni mediji predstavljaju ovaj samit kao diplomatski uspeh zemlje i dokaz da Zapad nije uspeo da izoluje Teheran, i pored namera da to uradi zbog iranskog spornog nuklearnog programa.
Pokret nesvrstanih predstavlja gotovo dve trećine zemalja članica Ujedinjenih nacija.